Stravično upozorenje analitičara - šta nam sledi? "Vidim stvari zbog kojih ne spavam noću"

Dana 15. septembra 2008. godine, Bobi Sigal došao je na posao nešto pre 6 ujutru. Bio je to poslednji put da je morao da dolazi na vreme. Radio je kao trgovac u banci Lehman Brothers, koja se tada nalazila u ozbiljnim problemima.

„U nedelju smo iz vesti iz Amerike saznali da banka podnosi zahtev za stečaj. Nismo znali šta to tačno znači za nas u Velikoj Britaniji, ali rečeno nam je da dođemo na posao kao i obično“, ispričao je.

Teme za vas

Ubrzo je, kaže, nastao haos. Nije bilo komunikacije sa kolegama iz SAD, telefoni su ćutali, a pojedini zaposleni su uzimali stvari iz kancelarija, verujući da im pripadaju. I sam je naslutio da dolazi kolaps, pa je, kao i hiljade drugih, firmu napustio sa ličnim stvarima u kartonskoj kutiji. Ta scena postala je jedan od simbola globalne finansijske krize, koja je dovela do propasti hiljada kompanija i gubitka miliona radnih mesta, kao i do jedne od najdubljih recesija posle Drugog svetskog rata.

Da li se sprema nova kriza?

Kako navodi BBC, danas se ponovo pojavljuju upozoravajući signali na globalnom tržištu, zbog kojih se postavlja pitanje – da li smo na pragu nove finansijske krize i kako bi ona mogla da izgleda.

Rani znakovi upozorenja

I pre krize 2008. postojali su signali problema. Još 2007. počeli su da propadaju rizični stambeni krediti u SAD, jer građani nisu mogli da otplaćuju dugove. Zbog toga su veliki fondovi i banke morali da zamrznu isplate ili zatvore fondove.

Kako se panika širila, banke su prestale međusobno da pozajmljuju novac, što je dovelo do tzv. kreditnog sloma.

Slični signali vide se i danas. Neki fondovi koji odobravaju kredite već beleže gubitke ili ograničavaju isplate investitorima. Velike kompanije poput BlackRocka, Blackstonea, Apolla i Blue Owl-a suočile su se sa zahtevima za povlačenje milijardi dolara.

Ekonomista Mohamed El-Erian upozorava da postoje sličnosti sa 2007. godinom i da se rizici možda potcenjuju. On ističe da je nakon krize pooštrena regulacija banaka dovela do rasta tzv. privatnog kreditiranja – sistema u kojem fondovi preuzimaju ulogu banaka.

„Problem nastaje kada svi kreditori u isto vreme zatraže svoj novac nazad. Tada sistem može brzo da postane nestabilan“, upozorava.

Energija kao ključni rizik

Još jedan važan faktor su cene energije. Tokom 2008. cena nafte porasla je sa oko 50 na čak 147 dolara po barelu. Danas su cene ponovo iznad 100 dolara, uz rizik daljeg rasta zbog napetosti oko Ormuskog moreuza.

Direktor Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol upozorio je da bi zatvaranje tog prolaza moglo izazvati najveću energetsku krizu u istoriji.

Ipak, za sada nema scenarija poput naftnog šoka iz 1973. godine, kada su berze pale oko 40%.

Berze i veštačka inteligencija

Tržišta kapitala za sada deluju stabilno, ali postoji bojazan da ne odražavaju sve rizike. Dodatni problem može biti veliki talas ulaganja u veštačku inteligenciju.

Više od 2 biliona dolara već je uloženo u AI, a veliki deo vrednosti američkog tržišta zavisi od nekoliko kompanija, poput Nvidije, Microsofta, Alphabeta i Amazona.

Ako bi došlo do njihovog naglog pada, posledice bi mogle biti ozbiljne – slično kao tokom pucanja dot-kom balona, kada je Nasdaq izgubio skoro 80% vrednosti.

Da li države mogu da reaguju?

Tokom krize 2008. države su spasavale banke ogromnim finansijskim paketima i smanjivale kamatne stope. Danas je prostor za takve mere manji.

Na primer, javni dug Velike Britanije porastao je sa manje od 50% na gotovo 100% BDP-a, zbog prethodnih kriza i državnih intervencija.

El-Erian upozorava da su vlade i centralne banke „potrošile municiju“ i da će im biti teže da odgovore na novu krizu.

Dodatni problem su lošiji međunarodni odnosi. Za razliku od 2008, kada su zemlje sarađivale, danas postoje ozbiljna neslaganja oko trgovine, bezbednosti i geopolitike.

Koliko je sistem danas stabilan?

Postoji i optimističniji pogled. Banke su danas stabilnije nego 2008. i imaju veće rezerve kapitala, što znači da su otpornije na krize.

Ipak, El-Erian upozorava da iako banke možda nisu u opasnosti, finansijski sistem i dalje može da pogorša ekonomsku situaciju i gurne svet u recesiju.

Ko će najviše stradati?

Kao i u svakoj krizi, najveći teret snose najranjiviji.

„Ekonomske krize najviše pogađaju one koji imaju najmanje zaštite i najmanje resursa“, zaključuje El-Erian.

(Telegraf Biznis/Dnevno)