Evropa ne zna koliko goriva ima?

Dok aviokompanije prizemljuju avione, a zvaničnici pozivaju građane da smanje putovanja, napori Evrope da spreči nestašice izazvane ratom u Iranu nailaze na neočekivanu prepreku: niko ne zna koliko goriva kontinent zapravo ima, piše Politico.

Ova pometnja dolazi u trenutku kada rat u Iranu podiže evropske račune za fosilna goriva i preti da prekine snabdevanje kroz Ormuski moreuz, ključnu arteriju za naftu i gas. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je u sredu da konflikt košta EU skoro 500 miliona evra dnevno zbog povećanih troškova energije, čak i dok je američki predsednik Donald Tramp naredio saradnicima da se pripreme za dugotrajnu blokadu Irana koja bi mogla dodatno poremetiti globalna energetska tržišta.

Teme za vas

"Imamo uvid, ali..."

- U Evropi imamo uvid i obaveze za maj i jun... šta se dešava nakon toga, teško je predvideti. Postoje strateške rezerve, ali nema jasnog uvida u to koliko je iz njih povučeno - rekao je Tobijas Mejer, izvršni direktor DHL grupe, na doručku sa novinarima kojem je prisustvovao Politico ranije ovog meseca.

Vlasti EU nisu potpuno u mraku. Informacije o naftnim i gasnim rezervama u vlasništvu država su uglavnom transparentne i ažurne, nacionalni zvaničnici održavaju redovne sastanke radi razmene informacija, a kompanije povremeno dobrovoljno daju podatke o sopstvenim zalihama.

Ali osim toga, zvaničnici koji žele da znaju kada bi slavine mogle presušiti imaju vrlo malo podataka na koje mogu da se oslone - to je "slepa tačka" zbog koje rizikuju da ne prepoznaju nestašice na vreme ili da budu primorani da donose hitne odluke na osnovu delimičnih informacija.

Na samitu visokog nivoa prošlog meseca, ministri iz Belgije, Holandije i Španije skrenuli su pažnju na ove praznine u znanju, pozivajući EU da koordiniše više analiza i monitoringa u realnom vremenu, naročito kada su u pitanju rafinisani proizvodi, navodi se u zapisniku u koji je Politico imao uvid.

Delegat Grčke je otišao toliko daleko da je tražio od Komisije da uspostavi WhatsApp ili Signal kanal između zemalja članica i izvršne vlasti EU.

- Imamo veoma ograničeno poznavanje tržišta i podatke o gasu i nafti. Naše znanje o tome šta se pušta u promet, šta se povlači i šalje različitim rutama... definitivno postoji nedostatak praćenja tržišta - rekao je jedan visoki zvaničnik evropskog ministarstva energetike, koji je, kao i drugi citirani u ovom članku, govorio pod uslovom anonimnosti.

Mutna slika

Kada je reč o rafinisanim gorivima poput dizela i mlaznog goriva, slika je naročito mutna. EU se prvenstveno oslanja na svoju zvaničnu statističku službu Eurostat i koordinacione sastanke sa državama članicama kako bi procenila nivoe snabdevanja. Ali većina zaliha nalazi se van vidokruga u rasutim komercijalnim skladištima koja obuhvataju različite sektore, pri čemu su firme nerade da otkrivaju osetljive poslovne podatke koje zakonski nisu obavezne da prijave.

Čak i podaci koje pruža Međunarodna agencija za energiju (IEA), koja je koordinisala istorijsko puštanje 400 miliona barela nafte prošlog meseca, nužno su ograničeni iz tog razloga, rekao je zvaničnik Komisije. IEA nije odgovorila na zahtev za komentar.

"Ne možemo zaista znati"

Od početka rata u Iranu, ministri energetike su pozivali Evropsku komisiju, izvršnu granu EU, da ojača sposobnost bloka da proceni zalihe širom kontinenta - u podzemnim objektima, rezervoarima u velikim lukama, ogromnim supertankerima koji plutaju pored evropskih obala, kao i u depoima na aerodromima i duž ključnih cevovoda.

Sama Komisija je priznala postojanje "informacione pustinje", predstavivši ranije ovog meseca planove za "Opservatoriju za goriva" koja bi "pratila proizvodnju, uvoz, izvoz i nivoe zaliha transportnih goriva u EU" - slično američkoj Upravi za energetske informacije (EIA), koja je daleko sveobuhvatnija.

Gas je najlakše pratiti, iako nesavršeno. Pravila uvedena nakon nestašica izazvanih ruskom invazijom na Ukrajinu 2022. zahtevaju od zemalja EU da popune skladišta do 90 odsto nacionalnog kapaciteta pre svake zime. To znači da je EU mnogo svesnija koliko prirodnog gasa ima u svakom trenutku - čak i ako i dalje ima slab uvid u odlive, prilive i prekograničnu trgovinu.

Eurostat takođe prati naftne derivate širom Evrope - ali ih ažurira retko i sporadično. Njegov poslednji razumno sveobuhvatan skup podataka je iz januara, prema Ani Mariji Jaler-Makarevič, analitičarki na Institutu za energetsku ekonomiju i finansijsku analizu.

U to vreme, većina zemalja EU, isključujući Letoniju, Irsku i Kipar, ispunjavala je zahteve bloka o držanju zaliha nafte i naftnih derivata za najmanje 90 dana. Rezerve su se uglavnom sastojale od sirove nafte, dizela i sirovina, sa ograničenim količinama benzina i mlaznog goriva.

Šta se desilo od tada? „Prilično je teško dobiti ažuran pregled“, rekao je drugi visoki zvaničnik evropskog ministarstva energetike. „Znamo šta bi trebalo da imaju na zalihama. Ali šta imaju u bilo kom trenutku je nešto što ne možemo zaista znati.“

Još je teže pratiti rafinisane proizvode poput dizela, benzina i kerozina. „Privatne kompanije nisu želele da dele informacije“, rekao je otvoreno treći visoki zvaničnik evropskog ministarstva energetike.

„Ovo su, nažalost, informacije koje članice neće deliti sa mnom“, rekao je Alen Maturen, direktor lobističke grupe FuelsEurope, naglasivši da njegovo udruženje to ionako ne bi tražilo, jer bi to moglo kršiti pravila EU o konkurenciji.

Ali uprkos dubokim prazninama u podacima, „prerano je reći“ da li će Komisija osmisliti pravila koja bi primorala zemlje da je informišu, rekao je gore citirani zvaničnik Komisije.

Magla rata

Ono što je poznato nije naročito ohrabrujuće. Evropske zalihe gasa su, za početak, već bile niske pre napada na Iran, prosečno ispod 30 odsto nacionalnog kapaciteta zbog velikog trošenja tokom zime. Dopuna tih rezervi zavisi od stimulisanja trgovaca, koji obično preferiraju da pune skladišta leti kada cene padaju, a prodaju zimi kada cene rastu. Ali rat u Iranu preti da preokrene tu dinamiku, a napori EU da reši problem naišli su na mešovite reakcije.

Preusmeravanje globalnih energetskih tržišta usled blokade Ormuza rizikuje da dodatno poremeti tu situaciju. Tankeri se više ne preusmeravaju u Aziju iz Evrope, već jednostavno plove tamo direktno iz Zapadne Afrike i SAD, rekao je Šarl Kosterus, analitičar za prirodni gas u istraživačkoj firmi Kpler. Isporuke su „i dalje u okviru petogodišnjeg proseka“, ali Evropa ne dobija onoliko koliko bi mogla, s obzirom na sav dodatni kapacitet SAD koji postaje dostupan.

Zalihe sirove nafte se takođe mogu pratiti skoro u realnom vremenu. Kpler procenjuje popunjenost rezervoara sa plivajućim krovom mereći visinu krova svakog tankera na osnovu senki na satelitskim snimcima. Iako se skladišta u Kini i neke podzemne rezerve u Evropi ne mogu pratiti na ovaj način, Kpler uspeva da obuhvati oko 90 odsto od 6 milijardi barela globalnog kapaciteta koristeći ovu metodu.

Najnoviji izveštaj IEA navodi da su evropske zalihe u februaru već bile niske u poređenju sa prethodnom godinom, ali sadrži ograničene podatke za mart. Ministarstva energetike su navodno prošle nedelje izvestila vlasti EU o svojim zalihama, ali detalji nisu javno objavljeni. Neke zemlje već puštaju naftu na tržište u sklopu istorijskog, multinacionalnog oslobađanja barela.

Problem mlaznog goriva

Praćenje zaliha mlaznog goriva, koje se drži prvenstveno u rezervoarima sa fiksnim krovom je "mnogo teže". Podaci se crpe uglavnom iz dobrovoljnih objava kompanija, a nedostatak transparentnosti se poklapa sa stalnim neslaganjima oko toga koliko je goriva Evropi preostalo.

Druge proizvode, poput nafte (nafta kao hemijska sirovina),  ključne za plastične proizvode, lakše je pratiti. Dnevna istraživanja skladišta nafte u Severnoj Evropi daju dobar uvid u dostupne zalihe.

Podaci sugerišu da, dok se deo evropskih zaliha nafte preusmerava u Aziju, evropska petrohemijska industrija zapravo profitira od zatvaranja Hormuza. Međutim, to se odnosi samo na fleksibilna postrojenja koja mogu da zamene sirovinu.

(Telegraf Biznis)