Zaboravite Ormuz, prava opasnost je ovde - blokada preti i drugom najvažnijem prolazu na svetu

Otkako je počeo rat u Iranu, glavna globalna posledica ovog sukoba postala je blokada Ormuskog moreuz. Tranzit brodova kroz moreuz smanjen je za 95 odsto, cene nafte i gasa u Evropi i Aziji porasle su za 35–60%, a ako se ovako nastavi, svetu preti nova recesija.

Najvažnije je to što je blokada Ormuza pokazala kako zatvaranje jedne morske rute može da poremeti globalnu trgovinu. Ali u tom kontekstu još jedno usko grlo u globalnoj pomorskoj trgovini privuklo je pažnju - Malajski moreuz, koji se nalazi između Malezije i Indonezije. Prošle nedelje indonežanski ministar finansija pokrenuo je pitanje putarina za prolaz kroz moreuz pa, iako je brzo povukao svoje komentare, oni su i dalje izazvali značajnu zabrinutost. Blumberg je objasnio zašto je Malajski moreuz toliko važan, a istovremeno predstavlja tako ozbiljnu ranjivost, naročito za Kinu.

Teme za vas

Malaka moreuz

Malajski moreuz (Malacca strait) je najkraći morski put od istočne Azije do Bliskog istoka i Evrope. Proteže se između Malezije i Indonezije, sa Tajlandom na severu i Singapurom na jugu. Gotovo 22 odsto globalne pomorske trgovine prolazi kroz Malajski moreuz. Kroz njega se prevozi širok spektar tereta, od nafte i tečnog prirodnog gasa do uglja, palminog ulja i rude gvožđa. Američka Uprava za energetske informacije identifikovala je Malajski i Ormuski moreuz kao glavne tranzitne tačke za globalni transport nafte, a poslednjih godina je kroz Malajski moreuz prevezeno čak i više nafte nego kroz Ormuz.

Foto: googleearth

I bez političkih tenzija tamo postoji prirodni problem. Naime, ovaj moreuz je dugačak 800 kilometara, ali širok svega 2,7 kilometara na najužem delu (poređenja radi, Ormuski moreuz je na najužem mestu širok 34 kilometra). To povećava rizik od sudara i nasukavanja brodova, posebno u najprometnijim delovima, zbog čega već i najmanji poremećaji mogu da uspore saobraćaj i povećaju troškove prevoza kroz Malajski moreuz, objašnjava Blumberg. Iako postoje alternativne rute kroz indonežanski arhipelag, one su manje praktične i mnogo teže za navigaciju.

Malajski moreuz se proteže uz teritorijalne vode Malezije, Indonezije, Tajlanda i Singapura, koji tamo zajednički patroliraju, ali je klasifikovan kao međunarodni moreuz. To znači da obalne države ne mogu da ometaju tranzit ili naplaćuju prolaz brodova, iako su dozvoljene naknade za određene usluge.

Putarine?

Zato je ogromno negodovanje izazvao indonežanski ministar finansija Purbaja Judi Sadeva, koji je prošle nedelje, pozivajući se na iransku odluku o naplati prolaska Ormuzom, odjednom izneo ideju o mogućnosti uvođenja carina na brodove koji prolaze kroz Malajski moreuz. To je izazvalo međunarodno negodovanje, iako je ministar gotovo odmah povukao svoju izjavu. Odmah su se javno ogradili Singapur i Malezija, koji su objavili da oni ne nameravaju da uvode nikakve carine.

Međutim, ovaj prolaz je životno važan Kini, koja je najveći svetski uvoznik nafte, a većina tih pošiljki prolazi upravo kroz Malajski moreuz. Zbog toga je Kina izuzetno osetljiva na potencijalnu nestabilnost u moreuz: ako bi slobodan prolaz brodova kroz njega bio blokiran ratom, nesrećama, piratstvom ili drugim krizama,

Kina bi se suočila sa ozbiljnim problemom u snabdevanju energijom i trgovini uopšte. Kineski lideri su odavno prepoznali ovaj problem (nazvali su ga "Malaka dilema") i pokušavaju da smanje svoju zavisnost od ove pomorske rute, uključujući i putem naftovoda i gasovoda iz Mjanmara i Rusije. Ali problem ostaje.

(Telegraf Biznis/Jutarnji)