Hidroelektrana Mostar ponovo u vlasništvu Hidroelektrana na Neretvi

Premijer Federacije Bosne i Hercegovine Nermin Nikšić objavio je danas informaciju da je pravni tim Elektroprivrede Bosne i Hercegovine vratio imovinu Hidroelektrane Mostar na Hidroelektrane na Neretvi, nakon što je prethodno bila nelegalno upisana u posed Elektroprivrede Hrvatske zajednice Herceg-Bosne (EP HZHB). Tačnije, Hidroelektrana Mostar je vraćena Hidroelektranama na Neretvi, potvrđeno je za Kliks.ba.

"Čestitam timu javnog preduzeća Elektroprivreda Bosne i Hercegovine na uspešno realizovanom vraćanju imovine", naveo je Nikšić.

Teme za vas

Poručio je da se radi o velikom uspehu pravne države i pravnih timova koji su radili na ovom slučaju, te uspešno okončali aktivnosti na povraćaju imovine.

"Saradnja između dve elektroprivrede mora postojati, ali mora biti utemeljena na zakonu, Ustavu i uvažavanju nespornih pravnih činjenica."

Podsetimo, pre nekoliko dana Elektroprivreda Bosne i Hercegovine je saopštila da ima saznanja o nedavnom postupanju Odeljenja za urbanizam i građenje Službe za katastar Grada Mostara, kojim je izvršena promena nosioca prava u katastarskom operatu sa Hidroelektrana na Neretvi na javno preduzeće Elektroprivreda Hrvatske zajednice Herceg-Bosne d.d. – Mostar.

Iz ovog javnog preduzeća ranije su naveli da Hidroelektrane na Neretvi posluju u okviru javnog preduzeća Elektroprivreda Bosne i Hercegovine i da su kao takve upisane u sudski registar. Nakon informacije Elektroprivrede Bosne i Hercegovine o postupanju kojim je izvršena promena nosioca prava u katastarskom operatu sa Hidroelektrana na Neretvi na Elektroprivredu Hrvatske zajednice Herceg-Bosne d.d. – Mostar, oglasio se i Grad Mostar. Oni su tada poručili da je urađeno "sve po zakonu".

Hidroelektrana Mostar izgrađena je krajem sedamdesetih godina zahvaljujući kreditu Svetske banke od 55 miliona dolara. Za potrebe njene izgradnje na levoj obali Neretve eksproprisano je oko 70 hektara zemljišta (nekadašnji Hepokovi vinogradi), na kojem su naknadno izgrađeni prateći i rekreativni objekti.

(Telegraf Biznis/Klix.ba)