DEBITNA ILI KREDITNA? Naučite razliku pre nego što prislonite karticu

Mnogi građani Srbije ne prave razliku između kreditne i debitne kartice. Međutim, jedna karitca je vaša "novčana sloboda", a druga potencijalna "finansijska omča" ako je ne koristite pravilno. Istražili smo koja je ključna razlika između debitne i kreditne kartice i šta je ono što uvek morate da imate na umu.

Iako ih većina građana koristi svakodnevno, u praksi i dalje postoji ozbiljna zabuna oko toga čiji novac zapravo trošimo u trenutku kada "prislonimo" karticu na terminal. Ta greška često vodi do neočekivanih troškova i minusa na kraju meseca.

Teme za vas

Debitna kartica

Debitna kartica je direktno povezana sa vašim tekućim računom. Kada njom plaćate, banka u istom trenutku proverava da li imate dovoljno sredstava i skida ih sa računa. Zlatno pravilo ovde je jednostavno: trošite samo ono što imate.

Najveća prednost ovog tipa kartice je potpuna kontrola - ako na računu imate 5.000 dinara, račun od 5.100 će biti odbijen. To je čini savršenom za dnevne kupovine, namirnice i plaćanje računa bez straha od duga.

Ovaj tip kartice ima jednu sličnost sa kreditnom karticom a to je sistem odobrenog minusa. Ovo praktično znači da nam banka odobrava da trošimo sredstva preko onih koje imamo na računu, u iznosu koji je unapred propisan.

Kreditna kartica

Kada koristite kreditnu karticu, vi zapravo uzimate kratkoročni kredit od banke. Banka vam odobrava određeni limit, a vi taj novac "trošite" unapred, obavezujući se da ga vratite kasnije. Ovo je dobar alat za veće, planirane troškove. Ipak, veoma je važno da uvek imamo na umu da novac koji trošimo zapravo ne pripada nam, da ga nemamo na računu i da će doći trenutak kada ćemo morati da ga vratimo.

Kako nastaju dugovi?

Najveća razlika koja pogađa novčanik je kamata. Kod debitne kartice ona praktično ne postoji, dok kod kreditne važi pravilo "grejs perioda". Ako sav potrošen novac vratite do određenog datuma u mesecu, banka vam neće naplatiti ni dinar kamate.

Međutim, ako odlučite da uplatite samo "minimalni iznos" (obično 5 odssto duga), ulazite u revolving model. Ostatak duga se prenosi u sledeći mesec uz kamatu koja u Srbiji često iznosi između 15 odsto i 25 odsto na godišnjem nivou. Tada kreditna kartica prestaje da bude pogodnost i postaje ozbiljan teret.

Pre nego što posegnete za novčanikom, postavite sebi jedno pitanje: Da li ovaj novac imam sada ili ga tek očekujem? Debitna kartica je digitalna zamena za keš, dok je kreditna kartica finansijski alat koji zahteva disciplinu.

(Telegraf Biznis)