Satnica viša od 50 evra, a posao nikada teži: Evo čime se bavi "babica duše"

Za Ritu Bol nema ničeg važnijeg od držanja nečije ruke u poslednjim trenucima života. "Neverovatno je svedočiti životu koji napušta ovaj svet", govori Bol koja je više puta bila uz ljude koji umiru. Naime, ona već tri godine radi u Londonu kao edukovana "dula za umiranje". Kao nemedicinska pratiteljica na kraju života pruža podršku pojedincima i porodicama, a volontira i u domovima za negu u sklopu NHS-a (Nacionalne zdravstvene službe).

Kaže da je ljudi često pitaju šta im je "dozvoljeno da urade" dok njihovi bližnji umiru.

- Čujem pravo olakšanje kada im kažem da je u redu da ih drže, poljube, puste muziku, razgovaraju sa njima - piše BBC.

Većina ljudi je čula za dule koje pomažu majkama tokom trudnoće, porođaja i ranog roditeljstva. Ali dule za umiranje, koje se ponekad nazivaju i "babicama duše", poslednjih deset godina su sve popularnije. Ema Kler, izvršna direktorka organizacije "End of Life Doula UK", kaže da se 2025. njene organizaciji pridružilo 114 dula, što je veliki porast u odnosu na prethodne godine.

Administracija smrti

Sama Rita Bol kaže da radi sa ljudima u poslednjim mesecima i poslednjim trenucima njihovog života. Ponekad "tišina nakon nečije smrti zna da bude ogromna", kaže Bol, ali dule mogu sedeti sa ožalošćenima i zajedno sa njima proći kroz poslednjih nekoliko dana. U zavisnosti od nivoa edukacije, dula može koštati između 25 (oko 29 evra) i 45 funti (oko 52 evra) po satu, navodi Kler. Ipak, neke svoje usluge nude i besplatno.

Fani Berens, koja živi u Devonu, prvi put se obratila duli za umiranje Sari Parker deset meseci pre nego što joj je suprug preminuo od raka.

- Bilo je neverovatno moći razgovarati sa nekim ko nije porodica, ko nije upleten i ko jednostavno može biti tu dok se ja raspadam od tuge - rekla je.

Dula je Fani podstakla da sa svojim suprugom otvori teška pitanja, uključujući ono gde želi da bude sahranjen i kakav bi pogreb želeo. Pomogla joj je i da se snađe u "administraciji smrti": kontaktiranju pogrebnika i prijavi smrti.

Izvor podrške

Kao i druge dule sa kojima su razgovarali novinari BBC-ja, Kler smatra da su ljudi danas „izgubili mnogo znanja o običnoj smrti“. Kaže da većina ljudi predstavu o smrti gradi na osnovu dramatičnih filmskih scena ili iznenadne smrti. Objašnjavajući fizički proces umiranja onoliko detaljno koliko ljudi žele, dule pomažu da se ukloni strah, dodaje ona, i tako otvaraju prostor za vreme koje se može provesti smislenije.

"Babica duše" Krista Hjuz, koja radi i u humanitarnoj organizaciji za obolele od raka "The Mulberry Centre", kaže da je stvaranje snažne veze sa osobom koja umire važno kako bi ta osoba mogla da proživi svoje poslednje trenutke onako kako želi.

- Kada se neko rodi, rađa se u ruke pune ljubavi i nadamo se da može da umre u rukama punim ljubavi - kaže Hjuz.

Hjuz se priseća osobe koja je želela da umre u bašti, ali to nije bilo moguće zbog potrebne medicinske intervencije. Zato joj je stvorila zamišljenu baštu: donela je slike i ulje lavande, pustila zvuk ptičjeg peva i opisivala šetnju kroz polja lavande.

Ne postoji regulacija

Marijan Kravčik, istraživačica nege na kraju života na Univerzitetu u Glazgovu i osnivačica međunarodne istraživačke grupe End-of-Life Dula International Research Group, kaže da se nega na kraju života mora razvijati jer se promenio način na koji ljudi umiru. Sve je manje kratkih zaraznih bolesti ili slučajnih smrti, a sve je više ljudi koji godinama žive sa bolestima koje im ograničavaju život.

I dok bi nekima dule za umiranje u tome mogle pomoći, reč je o složenom pitanju jer u Ujedinjenom Kraljevstvu ne postoji regulacija ni obavezna edukacija za taj posao. Neki smatraju da bi dule za umiranje trebalo uključiti u zdravstveni sistem, dok drugi misle da bi usluga koju nude trebalo da ostane odvojena.

Postavljaju se i pitanja o troškovima, te u vezi sa tom ulogom postoje zabrinutosti da ima prostora za "oportunizam oko ranjivih ljudi". Ali Kravčik objašnjava da je adekvatna nega na kraju života često "lutrija poštanskog broja" (zavisi od mesta stanovanja), a dule mogu pomoći da se popune praznine u nezi.

Dr Pol Perkins, glavni medicinski direktor u dobrotvornoj organizaciji za palijativnu negu i podršku ožalošćenima Sue Ryder, kaže da zdravstveni sistem može biti "težak za snalaženje pacijentima, naročito kada prolaze kroz sve emocije koje dijagnoza može doneti". Veruje da onima koji umiru treba pomoći da "imaju najbolju moguću kvalitetu života", dodajući: "kako bi mogli da provode vreme sa ljudima koji im donose radost".

(Telegraf Biznis/Dnevno)