Hrvatski mediji bruje: Vrednost srpskih zlatnih rezervi porasla 11 puta za 13 godina

Narodna banka Srbije (NBS) je tokom prošle godine otkupila ukupnu proizvodnju zlata iz rudnika u Boru, koji posluje u okviru kineske kompanije Serbia Zijin Copper, piše Index.hr.. Time je Srbija nastavila višegodišnju politiku jačanja zlatnih rezervi i svrstala se među zemlje koje zlato koriste kao zaštitu od globalne ekonomske neizvesnosti.

Rekordan otkup zlata iz Bora

NBS je tokom prošle godine otkupila oko 4,3 tone zlata, odnosno 344 poluge, od kojih svaka teži nešto više od 12 kilograma. Time je praktično cela godišnja proizvodnja iz rudnika u Boru završila u vlasništvu države.

Teme za vas

Strategija jačanja rezervi

Ovim potezom Srbija nastavlja dugoročnu strategiju povećanja zlatnih rezervi, koje se smatraju jednim od temelja monetarne stabilnosti. Ukupne rezerve zlata sada su na istorijski visokom nivou.

Rudnik u Boru je od kraja 2018. godine u većinskom vlasništvu kineske kompanije Zijin Mining, koja je tada preuzela oko 63% udela u nekadašnjem državnom preduzeću RTB Bor. Po važećim pravilima, sva iskopana količina zlata prvo se nudi Narodnoj banci Srbije.

NBS je do sada uvek koristila to pravo. Ukoliko bi odbila otkup, kompanija bi mogla da traži dozvolu za izvoz zlata.

Od preuzimanja rudnika, Srbija je iz Bora ukupno otkupila oko 16,3 tone zlata.

Ukupne rezerve rastu godinama

Pored domaće proizvodnje, NBS kupuje zlato i na međunarodnom tržištu. Zbog toga su ukupne rezerve Srbije značajno porasle:

u martu ove godine dostigle su oko 53,7 tona zlata to je više nego trostruko povećanje u odnosu na 2012. godinu (tada je bilo manje od 15 tona) vrednost rezervi procenjuje se na oko 6,9 milijardi evra

NBS je zlato kupovala i u inostranstvu – ukupno oko 17 tona tokom nekoliko godina, uključujući 2019, 2020. i 2024.

Deo zlata i dalje u inostranstvu

Oko tri tone zlata i dalje se čuva u Švajcarskoj, u Bernu. Reč je o zlatu kupljenom na međunarodnom tržištu.

Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković navela je da se to zlato smatra „likvidnim i brzo dostupnim“ u slučaju potrebe, kao i da je njegovo držanje u inostranstvu u nekim situacijama praktičnije i jeftinije.

Globalni trend rasta zlatnih rezervi

Srbija nije izuzetak – mnoge zemlje u svetu povećavaju zlatne rezerve. Razlog je rast nepoverenja u devizne rezerve i jačanje geopolitičkih rizika, posebno nakon zamrzavanja dela ruskih sredstava u inostranstvu.

Zlato se smatra imovinom koja ne zavisi od političkih odluka drugih država i zbog toga je ponovo postalo veoma traženo među centralnim bankama.

Među najvećim kupcima su Kina, Poljska i Turska.

Zašto je zlato važno

Stručnjaci objašnjavaju da građani nemaju direktnu korist od povećanja zlatnih rezervi, ali da one jačaju stabilnost finansijskog sistema i poverenje u nacionalnu valutu.

Veće rezerve zlata znače veću otpornost države u slučaju kriza, inflacije ili potresa na globalnim tržištima, jer zlato predstavlja sigurnu „rezervnu imovinu“ kada drugi sistemi oslabe.

(Telegraf Biznis)