Kuba na ivici kolapsa: Stanovnici Havane bez struje i do 22 sata dnevno, bolnice u haosu zbog nestašice goriva

Uprkos povećanju kapaciteta solarnih elektrana, nestabilnost elektroenergetske mreže, uzrokovana nedostatkom goriva, ozbiljno smanjuje njihovu efikasnost i gura zemlju sve dublje u energetsku krizu.

Kubanski ministar energetike potvrdio je da su rezerve dizela i mazuta potpuno iscrpljene, što je Kubu dovelo u najtežu energetsku krizu u poslednjih nekoliko decenija. Širom zemlje uvedene su drastične restrikcije električne energije, dok su u Havani izbili i protesti, piše Klix.

Teme za vas

„Kada je reč o ukupnim količinama svih vrsta naftnih derivata, mazuta i dizela – apsolutno nemamo ništa. Jedino što imamo je gas iz naših bušotina, gde je proizvodnja povećana“, izjavio je ministar energetike Kube Vicente de la O Levi u intervjuu za državne medije.

Nacionalna elektroenergetska mreža sada se gotovo u potpunosti oslanja na domaću sirovu naftu, prirodni gas i obnovljive izvore energije. Iako su povećani kapaciteti solarnih elektrana, nestabilna mreža i nedostatak goriva značajno umanjuju njihovu funkcionalnost.

Teška situacija u Havani

U glavnom gradu Havani restrikcije električne energije traju i po 20 do 22 sata dnevno, što znači da stanovnici veći deo dana provode bez struje.

Teški uslovi, dodatno pogoršani visokim temperaturama, doveli su do sporadičnih protesta. Humanitarna situacija je veoma ozbiljna — bolnice rade otežano, odlažu se hiljade operacija, a deo zdravstvenog sistema je u kolapsu.

Vlada je bila prinuđena da zatvori škole i skrati radno vreme univerziteta i državnih institucija. Nedostatak goriva paralizovao je javni prevoz, distribuciju hrane, pa čak i odvoz otpada, stvarajući gotovo vanredne uslove života.

Uzroci krize i političke tenzije

Kubanske vlasti kao jedan od glavnih razloga krize navode američke sankcije i ograničenja uvoza nafte. Prema njihovim tvrdnjama, dodatni udar predstavlja i politika administracije Donalda Trampa, koja je uvela pojačane mere protiv izvoza goriva ka Kubi.

Ključni trenutak dogodio se u januaru 2026. godine, kada je, prema navodima, potpisana odluka kojom se preti uvođenjem carina svakoj zemlji koja isporuči gorivo Kubi.

SAD su u međuvremenu ponudile humanitarnu pomoć od 100 miliona dolara, uz uslov „značajnih reformi socijalističkog sistema“, što Havana odbacuje kao političku ucenu. Američki državni sekretar Marko Rubio tvrdi da je Kuba odbila pomoć, dok kubanske vlasti to demantuju.

Borba za energiju i ograničeni resursi

Domaća proizvodnja nafte na Kubi iznosi oko 40.000 barela dnevno, dok su potrebe više od 100.000 barela, što zemlju čini izuzetno zavisnom od uvoza i spoljne pomoći.

Dodatni problem predstavlja zastarela energetska infrastruktura, koja je sklona čestim kvarovima i dodatno pogoršava situaciju.

Međunarodna izolacija i pomoć iz Rusije

U uslovima međunarodne izolacije, Rusija se pojavila kao povremeni snabdevač. Jedna pošiljka ruske nafte, dopremljena tankerom „Anatoly Kolodkin“, privremeno je ublažila krizu, ali su te zalihe već potrošene.

Kuba se ponovo suočava sa nestašicom i neizvesnom budućnošću, dok ekstremne vrućine dodatno otežavaju život stanovništva. U takvim uslovima, električna energija postaje luksuz koji mnogi građani gotovo da nemaju.

(Teleggraf Bizni/Klix)