Uživo Počeo Business Summit 2026: Beograd postaje centar moći!

Na "Biznis samitu", u okviru formata "Hard talk: Mohamad Alabbar, Emaar Properties", održava se razgovor sa Mohamadom Alabbarom, osnivačem kompanije Emaar Properties, dok je moderator Suzana Vasiljević, savetnica za medije predsednika Republike Srbije.

Alabbar je progovorio o ulaganjima, urbanom razvoju i globalnim investicionim trendovima.

On je istakao da su stabilno liderstvo i spremnost na preuzimanje rizika među ključnim faktorima koji pokreću velike transformacije gradova i ekonomija, praveći paralelu između razvoja Dubaija i Beograda kroz prizmu dugoročnog planiranja i političke doslednosti.

Govoreći o projektu Burdž Kalife, Alabbar je podsetio da je inicijativa krenula 2004. godine, sa idejom da se u pustinji realizuje objekat koji po ambiciji prevazilazi tadašnje svetske metropole. Naglasio je da ovakvi projekti mogu opstati samo uz dugoročnu stabilnost i kontinuitet u državnoj politici.

- Treba vam liderstvo, treba vam državni sistem i društvo koje radi u istom smeru. Razvijam projekte u 19 zemalja i ne biva to svuda tako. Srećni smo kada imamo lidere koji imaju strast, ljubav prema svom narodu i izdržljivost da guraju napred bez straha - izjavio je Alabar, upoređujući vizije predsednika Ujedinjenih Arapskih Emirata i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Dotakao se i projekta Beograd na vodi, navodeći da je i tada bio neophodan visok nivo poverenja i hrabrosti da se uđe u tako kompleksan investicioni poduhvat. Posebno je izdvojio prirodni potencijal Beograda, naročito reke, kao jedan od ključnih aduta za razvoj i privlačenje kapitala.

- Vrednost imovine je uvek najveća blizu vode. Ja plaćam pet miliona dolara godišnje samo da bi fontana u Dubaiju tekla, a vi u Beogradu tu vodu, te dve reke u centru grada, imate besplatno. To je resurs koji smo prepoznali i koji smo želeli da iskoristimo kako bismo pokrenuli jedan širi ekonomski pokret u Srbiji -  objasnio je čuveni investitor.

"Uspeh velikih investicija ne meri se isključivo profitom, već i stvaranjem dugoročne vrednosti za društvo"

- Uspeh velikih investicija ne meri se isključivo profitom, već i stvaranjem dugoročne vrednosti za društvo. Pohvalio bih izdržljivost srpskog rukovodstva. Za vidljive rezultate velikih projekata potrebno je vreme i stabilan politički kontinuitet, a upravo to Srbiju danas čini atraktivnom destinacijom za globalni kapital.

Alabar je govorio o počecima saradnje na projektu Beograd na vodi, svom prvom susretu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i razlozima zbog kojih Srbiju vidi kao tržište u kojem se odluke donose brže nego u mnogim drugim državama.

Priznao je da u startu nije imao dublje poznavanje Srbije, ali da ga je privukao pristup tadašnjeg državnog vrha i orijentisanost na rezultate.

- Dopalo kod vašeg predsednika to što je veoma skroman - nikada ništa nije tražio za sebe. Rekao sam mu da želim da poslujem u vašoj zemlji i pitao ga da li mogu da napravim nešto veliko. Zamislite, ja tada nisam poznavao Srbiju, a hteo sam da gradim nešto grandiozno. To je delovalo ludo, ali takva je bila atmosfera. Predsednik je jednostavno rekao: 'U redu, hajde da napravimo nešto veliko' - ispričao je Alabar.

On je posebno naglasio i predsednikovu posvećenost detaljima tokom realizacije projekta.

- Predsednik je uskočio, pogurao ceo projekat i insistirao na apsolutnom kvalitetu. Maltretirao me je za sve - da putevi budu vrhunski, prodavnice lepe, a infrastruktura besprekorna. Stalo mu je bilo do kvaliteta i drago mi je što smo to ostvarili. Uz podršku ministra finansija i celog tima, završili smo posao koji bi u nekim drugim zemljama trajao višestruko duže - rekao je Alabar.

Na trećem panelu pod nazivom "CBAM i ETS" učesnici govore o uvođenju nacionalnih cena emisije CO₂ i o tome da li je država formirala Fond za tranziciju, kao i o tome gde će se ta sredstva usmeravati i ko će njima upravljati.

Poseban fokus je na pitanju šta je EU ETS sistem, kako funkcioniše oporezivanje emisija ugljen-dioksida i ko snosi trošak zagađenja, kao i gde se Srbija nalazi u okviru tog evropskog mehanizma.

Razmatra se i uvođenje CBAM mehanizma i spremnost Srbije za prilagođavanje novim pravilima "zelene Evrope", kao i to da li ova taksa menja pravila igre za domaću privredu i koji sektori mogu biti najugroženiji.

Diskutuje se i o tome da li će CBAM predstavljati okidač za ubrzanje klimatsko-energetske tranzicije i kakav će uticaj imati na javne finansije.

Moderator panela je Kosta Živanović, a na panelu učestvuju:

• Sara Pavkov, ministarka zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije,
• Kat Khosrowyar iz Američkog saveta za hemiju,
• Stanislava Simić, direktor ASEII,
• Ognjen Popović, pomoćnik ministra finansija,
• Nenad Ristić, senior menadžer za planiranje R&D projekata Elixir Grupe.

Sara Pavkov: Uvođenje nacionalne cene ugljenika kao balans između ekologije i konkurentnosti

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov izjavila je na panelu o CBAM i ETS sistemima da Srbija pristupa zelenoj tranziciji tako da očuva konkurentnost domaće privrede, uz postepeno usklađivanje sa standardima Evropske unije.

Ona je istakla da je Srbija već usvojila ključne klimatske zakone i uvela MRVA sistem za praćenje emisija, u okviru kog je izdato 97 dozvola operaterima, što omogućava preciznije planiranje troškova i emisija.

Pavkov je navela da je predlog Srbije uvođenje nacionalne cene ugljenika od 4 evra po toni, što je znatno niže u odnosu na evropski nivo od oko 75 evra, kako bi se privredi omogućila postepena prilagodba.

- To je način da implementiramo regulativu, ali da ne opteretimo privredu preko granica koje može da podnese - poručila je ministarka.

Dodala je da prikupljena sredstva neće biti fiskalni teret, već će se vraćati privredi kroz podsticaje za dekarbonizaciju, energetsku efikasnost i uvođenje čistijih tehnologija.

Prema njenim rečima, cilj je da domaća industrija bude konkurentna evropskoj, uz primenu najboljih dostupnih tehnologija i inovacija u zaštiti životne sredine.

Ket Kosrovjar: CBAM mora ostati fer i tržišno zasnovan da bi se očuvala globalna konkurentnost

Pomoćnica direktora za regulatorne i naučne poslove u Američkom savetu za hemiju, Ket Kosrovjar, izjavila je na panelu o CBAM i ETS sistemima da američki pristup novim ekološkim regulativama EU podrazumeva potrebu za pravičnim i tržišno zasnovanim rešenjima. Ona je naglasila da energetska tranzicija i inovacije moraju biti podržane politikama koje ne sputavaju, već podstiču globalnu konkurentnost.

Iako Evropska unija CBAM (prekogranično usklađivanje ugljenika) vidi kao važan zaštitni mehanizam, Kosrovjar je istakla da američka industrija insistira na usklađenosti ovih pravila sa principima slobodnog tržišta. Prema njenim rečima, hemijska industrija ima ključnu ulogu u zelenoj tranziciji jer omogućava inovacije koje jačaju infrastrukturu i lance snabdevanja.

- U našem prelasku na različite vrste energije, ključno je da ostanemo globalno konkurentni. To je moguće samo uz fer tržište i politike koje podstiču inovacije, gde hemijska industrija ima ključnu ulogu u razvoju održivih rešenja - poručila je Kosrovjar.

Ona je zaključila da će tehnološki napredak i inovacije u ključnim industrijama doprineti izgradnji otpornije infrastrukture, ali da je za to neophodan fer i uravnotežen međunarodni regulatorni okvir za sve učesnike na globalnom tržištu.

ASEII i američka industrija: Zelena tranzicija mora biti fer, inovativna i konkurentna

Direktorka asocijacije ASEII, Stanislava Simić, poručila je na panelu o CBAM i ETS sistemima da zelena tranzicija u Srbiji više nije pitanje izbora, već jasan prioritet koji zahteva doslednu primenu usvojenih zakona i snažnu saradnju države i privrede.

Ona je ocenila da je Srbija napravila važan iskorak usvajanjem CBAM regulative, ali da se ključni izazov sada nalazi u njenoj konkretnoj primeni u praksi.

Simić je istakla da su kompanije iz sektora čelika, cementa i đubriva već značajno investirale u modernizaciju i procese dekarbonizacije, uz važnu ulogu u razvoju lokalnih sredina i zapošljavanju van velikih centara.

- Zelena tranzicija danas nije stvar izbora, već prioritet i za državu i za kompanije. Partnerstvo sa državom je ključno da bi privreda mogla da nastavi razvoj - poručila je Simić.

Dodala je da su izazovi u ovom procesu očekivani, ali i da raste svest privrede o neophodnim promenama, te da dalji napredak zavisi od usklađenog delovanja institucija i industrije.

Pomoćnica direktora za regulatorne i naučne poslove u Američkom savetu za hemiju, Ket Kosrovjar, ocenila je da američka industrija podržava zelenu tranziciju, ali insistira na fer i tržišno zasnovanim pravilima u okviru CBAM sistema.

Ona je naglasila da regulatorni okvir ne sme da ugrozi globalnu konkurentnost, kao i da hemijska industrija ima ključnu ulogu u razvoju inovacija i održivih rešenja.

- Važno je da ostanemo globalno konkurentni kroz politike koje podstiču inovacije i fer tržište - poručila je Kosrovjar, uz ocenu da tehnološki napredak može dodatno ojačati otpornost industrije, ali samo uz pravičan međunarodni okvir.

Popović: CBAM pretvaramo u investicioni mehanizam za jačanje domaće industrije

Pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović izjavio je na panelu o CBAM i ETS sistemima da Srbija razvija okvir koji bi karbonske takse pretvorio iz troška u investicioni podsticaj za privredu. On je naveo da se očekuju prihodi od nacionalnog poreza na ugljenik i uvoz od 120 do 140 miliona evra, uz naglasak da je prioritet zaštita domaće industrije i pristup evropskim fondovima.

Popović je naveo da CBAM reguliše oko 3.500 kompanija u Srbiji, koje zapošljavaju 4,5 odsto ukupne radne snage, dok oko 1.000 firmi direktno izvozi u EU.

Upozorio je da bi bez nacionalnog sistema oko 120 miliona evra godišnje odlazilo u fondove Evropske unije, umesto da ostane u domaćoj ekonomiji.

Kao odgovor na ove izazove, Srbija, u saradnji sa Beogradskom berzom, razvija berzu za trgovanje emisionim jedinicama (EUA).

- Cilj je da napravimo efikasan tržišni mehanizam, ne samo za Srbiju već za ceo Zapadni Balkan. Želimo da omogućimo kompanijama pristup evropskim sredstvima za dekarbonizaciju, tako da za svaki evro koji plate kroz obaveze, kroz podsticaje i fondove dobiju dva nazad - poručio je Popović.

Popović je dodao da je uvođenje poreza na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda važno radi zaštite domaćeg tržišta od nelojalne konkurencije, uz plan da se kroz podzakonska akta precizno definiše povraćaj sredstava privredi i ubrza proces dekarbonizacije.

Ristić: CBAM kratkoročno pritiska izvoz, dugoročno rešenje u domaćem fondu za dekarbonizaciju

Nenad Ristić, senior menadžer za R&D planiranje Elixir Grupe, ocenio je da bi CBAM u početnoj fazi mogao da oslabi konkurentnost srpskih izvoznika zbog novih obaveza prema EU, dok se dugoročna stabilnost vidi kroz jačanje domaćeg regulatornog okvira.

Naglasio je i da je ključno da novac prikupljen kroz emisije ostane u Srbiji i bude usmeren u domaće fondove za dekarbonizaciju i infrastrukturne projekte, umesto da se iznosi van zemlje.

Ristić je ukazao i da zemlje EU već koriste ETS prihode za sopstvene investicione cikluse, zbog čega Srbija mora razviti uporediv model kako bi domaća privreda imala ravnopravan položaj.

- Najvažniji deo usvajanja karbonske takse kod nas je to da resursi, odnosno kapital koji se izdvaja za ove emisije, ostane u lokalnom fondu koji može da služi za kasnije finansiranje kapitalnih investicija kako industrije, tako i državnih infrastrukturnih projekata - poručio je Ristić.

Kako je dalje istakao, zaštita domaćeg tržišta neophodna kako bi se sprečilo da proizvođači iz zemalja bez sličnih ekoloških taksi steknu nepravednu konkurentsku prednost.

Na drugom panelu pod nazivom "Energetski čvor - da li je suverenitet zastava ili rezervoar nafte i gasa?" učesnici govore o tome da li su energetski resursi postali novo sredstvo globalne moći i kako se Srbija pozicionira u takvim okolnostima.

Poseban fokus je na energetskoj bezbednosti kao novom obliku diplomatije, kao i na tome da li je Srbija nakon 2022. godine i rata u Ukrajini i dalje zavisna od ruskih energenata, te da li mala država uopšte može da postigne energetsku neutralnost.

Razmatra se i pitanje energetske tranzicije i obnovljivih izvora energije – da li Srbija kasni u tom procesu, da li ima dovoljno sredstava da iskoristi svoje resurse bez stranih partnera, kao i da li su „alternativni izvori” realna strategija ili samo PR pristup.

Dodatno se diskutuje o otpadu kao potencijalnom energetskom resursu i održivoj industriji, ulozi javno-privatnih partnerstava i uticaju CBAM mehanizma na tržište.

Moderator panela je Ana Šuvalija Pešić, dok na panelu govore:

• Justin Friedman, osnivač „Friedman Global Strategies” i diplomata,
• Reka Martini, direktor za strategiju i transakcije u MVM,
• György Bacsa, izvršni direktor za strategiju MOL Group,
• Olga Khakova iz Atlantskog saveza
• Daniel Theuer, stručnjak za održive finansije i tranziciju ka čistoj energiji pri Sekretarijatu Energetske zajednice.

Đedović Handanović: Energetska povezanost i nova ulaganja ključ za sigurnost Srbije

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, koja zbog važnog sastanka u Grčkoj nije prisustvovala događaju, poručila je da je energetska kriza pokazala koliko su zemlje otpornije kada su međusobno povezane.

Đedović Handanović je izjavila da je cilj Srbije da postane ključna tranzitna zemlja za energetske rute, čime jača i svoju geopolitičku poziciju.

Ona je najavila investicioni plan u energetici do 2035. godine vredan 14,4 milijarde evra, koji obuhvata gasnu i elektroenergetsku infrastrukturu i nove proizvodne kapacitete.

- Energetska kriza 2022. godine pokazala je koliko su zemlje otpornije kada su bolje povezane. Naš cilj je da Srbija postane nezaobilazna na energetskim rutama - poručila je ministarka.

Ministarka je istakla i da Srbija pregovara sa Svetskom bankom o milijardu evra za gasnu infrastrukturu, uz plan nova povezivanja sa susednim zemljama i povećanje kapaciteta prenosa struje na 6.000 megavata.

Dodala je da su u EPS-u već dodata 426 megavata novih kapaciteta, prvi put posle decenija, te najavila dalje projekte poput Bistrice, Đerdapa 3 i gasnih elektrana, uz nastavak ulaganja u obnovljive izvore energije.

Džastin Fridman: Nuklearna energija kao temelj buduće energetske i nacionalne bezbednosti Srbije

Osnivač kompanije "Friedman Global Strategies" i diplomata Džastin Fridman izjavio je na panelu "Energetski čvor" da su energetska i nacionalna bezbednost direktno povezane, te da Srbija mora da ide ka većoj diversifikaciji izvora energije.

On je istakao da nuklearna energija predstavlja ključni element budućeg energetskog miksa, posebno u uslovima globalnog napuštanja uglja i sve strožih klimatskih politika.

- Energetska bezbednost je nacionalna bezbednost i da biste je imali, morate imati raznovrsnost izvora i dobavljača. Smatram da je upravo nuklearna energija taj glavni izvor u budućnosti - rekao je Fridman.

Pohvalio je razmatranje nuklearnih projekata u Srbiji, ocenjujući da zemlja mora pronaći stabilnu zamenu za fosilna goriva i jačati energetski miks kroz obnovljive i stabilne izvore.

Zaključio je da je strateško opredeljenje Srbije ka nuklearnoj energiji racionalan potez koji doprinosi dugoročnoj stabilnosti i smanjenju zavisnosti od pojedinačnih energenata i dobavljača.

Reka Martini: Nuklearna energija ostaje osnova stabilnog energetskog sistema na duge staze

Direktorka za strategiju i transakcije u kompaniji MVM, Reka Martini, izjavila je na panelu „Energetski čvor“ da energetsko planiranje zahteva izuzetno dugoročan pristup, jer odluke o nuklearnoj energiji oblikuju energetski sistem države i narednih 50 do 70 godina.

Ona je istakla da, uprkos aktuelnim krizama, osnovni stubovi energetskog miksa ostaju nuklearna energija, ugljovodonici i obnovljivi izvori.

Navela je primer mađarske nuklearne elektrane, čija je izgradnja počela 1969. godine, a koja i danas funkcioniše uz planove za dodatno produženje rada, kao ilustraciju dugoročnosti ovakvih projekata.

- Odluke o nuklearnoj energiji treba donositi za period od 50, 60 ili 70 godina, jer će toliko ti projekti trajati. Važno je razlikovati kratkoročne tržišne promene od dugoročnih energetskih ciljeva - poručila je Martini.

Martini je istakla i da nuklearna energija, uz razvoj obnovljivih izvora, ostaje stabilna osnova energetskog sistema i ključ za dugoročnu sigurnost i predvidivost sektora.

Đerđ Bača: Energetska tranzicija mora biti postepen proces, bez naglih odricanja od fosilnih goriva

Izvršni direktor za strategiju MOL Grupe, Đerđ Bača, upozorio je na panelu „Energetski čvor“ da nafta i gas i dalje imaju ključnu ulogu u funkcionisanju globalne ekonomije, uprkos ubrzanoj energetskoj tranziciji.

On je istakao da su tri velike krize u tekućoj deceniji — pandemija, rat u Ukrajini i zatvaranje Ormuškog moreuza - pokazale koliko energetski šokovi utiču na pad BDP-a i rast inflacije, koja se trenutno kreće oko 5 odsto.

Bača je naglasio da energetska tranzicija ne sme biti nagli prekid, već dugoročan proces modernizacije i povećanja efikasnosti. Upozorio je da bi brzo i potpuno odustajanje od fosilnih goriva imalo ozbiljne posledice po ekonomiju i životni standard građana.

- To bi značilo siromaštvo i negativan uticaj na ekonomiju. Tranzicija je proces koji traje decenijama i podrazumeva promene i na strani ponude i na strani tražnje - rekao je Bača.

Kao ključno rešenje istakao je diversifikaciju izvora energije i jačanje regionalne saradnje, uz zajednički nastup zemalja Jugoistočne i Srednje Evrope kroz evropske institucije i regionalne platforme.

Olga Hakova: Energetska infrastruktura postala globalna meta i prioritet bezbednosti

Olga Hakova, spoljni saradnik u Globalnom energetskom centru Atlantskog saveta, upozorila je na panelu "Energetski čvor" da iskustvo Ukrajine u protekle četiri godine predstavlja važne lekcije za globalnu energetsku bezbednost.

Ona je istakla da napadi na energetsku infrastrukturu više nisu izuzetak, već globalna pojava koja pogađa i Evropu i SAD, kroz fizičke sabotaže i sve sofisticiranije sajber napade.

Hakova je navela da su stanovnici Ukrajine tokom zime bili suočeni sa istovremenim prekidima u snabdevanju vodom, gasom i strujom, što je pokazalo granice otpornosti sistema, ali i značaj brzine oporavka oštećene infrastrukture.

Ukazala je i na to da se slični incidenti već dešavaju u Evropi, poput oštećenja podvodnih kablova na Baltiku, što, kako je ocenila, zahteva hitnu međunarodnu koordinaciju.

- Saradnja u zaštiti infrastrukture je svojevrsna ‘siva zona’ u kojoj moramo delovati multilateralno. Amerika, Evropska unija, balkanske zemlje i Ukrajina moraju razmenjivati iskustva o zaštiti sistema i brzini njihovog oporavka - poručila je Hakova.

Posebno je upozorila na probleme u lancima snabdevanja, navodeći da se na ključne komponente, poput transformatora, danas čeka i po nekoliko godina.

Hakova je istakla da je formiranje strateških rezervi i jačanje saradnje između vlada i privatnog sektora neophodno, jer su brzi i nepredvidivi energetski šokovi postali nova realnost.

Đerđ Bača: Pregovori o NIS-u u završnoj fazi uz rokove i regulatorne izazove

Izvršni direktor za strategiju MOL Grupe, Đerđ Bača, izjavio je da su pregovori o kupovini Naftne industrije Srbije (NIS) u toku, ali da su u izuzetno složenoj i kritičnoj fazi zbog međunarodnih regulatornih pravila i sankcija.

On je objasnio da se pregovori vode na tri nivoa - sa prodavcem, Vladom Srbije i regulatorima iz SAD i Evropske unije.

Bača je naveo da je MOL još krajem januara postigao obavezujući dogovor sa prodavcem, ali da je finalizacija otežana zbog usklađivanja sa sankcijama i kratkih rokova, uključujući i rok američke OFAC dozvole koja ističe 22. maja.

- Imamo tri tima koja rade na procesu. Najsloženiji deo je usklađivanje sa sankcijama američkih i evropskih regulatora, a sada imamo svega nekoliko dana da donesemo ključne odluke - rekao je Bača.

Detaljnije možete pročitato OVDE.

Daniel Tojer: Srbija pred integracijom sa tržištem električne energije EU do 2028.

Stručnjak za održive finansije iz Sekretarijata Energetske zajednice, Daniel Tojer, izjavio je da je Srbija lider u primeni složenog energetskog zakonodavstva, što joj otvara mogućnost brže integracije sa evropskim tržištima i pre punopravnog članstva u EU.

On je istakao da je energetska kriza nakon sukoba u Ukrajini ubrzala procese povezivanja i pokazala značaj jače integracije, a da je Srbija dobro iskoristila priliku da se pripremi za model tržišne integracije koji EU nudi zemljama kandidatima u energetskom sektoru.

- Srbija je pokazala da je lider u implementaciji složenog zakonodavstva u oblasti energetike i veoma se dobro spremila za integraciju. Čak i uz sporije procese unutar EU, Srbija bi već početkom 2028. godine mogla da poveže svoje tržište električne energije sa tržištem Unije - naglasio je Tojer.

Tojer je dodao da bi to bio važan korak za energetsku bezbednost i ekonomiju Srbije, jer bi omogućio trgovinu energijom po evropskim pravilima i doneo konkretne koristi domaćem tržištu.

Na prvom panelu pod nazivom "Moć kapitala - postoji li biznis bez politike?" učesnici govore o povezanosti politike i biznisa, ulozi kapitala u savremenoj ekonomiji, kao i o tome koliko je važno ko upravlja javnim i privatnim finansijama i na koji način se one raspoređuju.

Poseban fokus je na pitanjima kako donositi ekonomske odluke u uslovima koji nisu idealni, kao i kakve promene mogu doneti globalni trendovi - od potencijalnog kraja neoliberalne globalizacije do jačanja regionalnih ekonomskih blokova, i šta to znači za male ekonomije poput Srbije.

Takođe se diskutuje o rastu, stabilnosti i razvojnim mogućnostima Srbije i regiona u uslovima globalne neizvesnosti.

Moderator panela je Dragan Lončar, dok na panelu govore:

• Siniša Mali, prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Republike Srbije,
• Lev Ratnovski, predstavnik MMF-a u Srbiji,
• Jan Ružička, izvršni direktor za eksterne poslove PPF grupe,
• Ostoja Mijailović, direktor OMR grupe i predsednik KK Partizan.

Mali: Stabilnost i brze odluke ključ zbog kojeg investitori biraju Srbiju

Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je na panelu „Moć kapitala – Postoji li biznis bez politike?“ da se svet danas suočava sa stalnim krizama, inflacijom i geopolitičkim sukobima, zbog čega investitori više nego ikada traže sigurnost i stabilnost.

Prema njegovim rečima, u savremenoj ekonomiji više nije presudno samo ko ima niže poreze ili jeftiniju radnu snagu, već koje države ulivaju poverenje i mogu brzo da reaguju u kriznim situacijama.

- Od pandemije 2020. godine do energetske krize 2022, Srbija je pokazala da može da reaguje brzo i efikasno. U današnjim okolnostima kapital bira kredibilitet i predvidivost, a mi smo uspeli da stvorimo ambijent u kojem se investitori osećaju sigurno - rekao je Mali.

Govoreći o ekonomskim pokazateljima, ministar je istakao da Srbija nastavlja da raste znatno brže od evropskog proseka. Kako je naveo, rast BDP-a Srbije u prvom kvartalu 2026. iznosi tri odsto, dok se za Evropsku uniju ove godine prognozira rast od svega 1,1 odsto.

Ukazao je i na stabilne javne finansije, navodeći da je udeo javnog duga Srbije oko 43 odsto BDP-a, što je približno dvostruko manje od proseka Evropske unije. Pored toga, Srbija trenutno raspolaže značajnim finansijskim rezervama, uključujući više od 28 milijardi evra i 54 tone zlata u trezoru Narodne banke Srbije.

- Upravo ti finansijski baferi daju dodatnu sigurnost investitorima u trenutku kada je globalna ekonomija suočena sa velikom neizvesnošću - objasnio je Mali.

Ministar je podsetio i da Srbija privlači više od 60 odsto svih stranih direktnih investicija koje dolaze u zemlje Zapadnog Balkana, istakavši da je očuvanje investicionog kreditnog rejtinga dodatna potvrda poverenja međunarodnih tržišta.

On je naveo da država nastavlja realizaciju razvojnih projekata kroz program „Skok u budućnost“, kao i pripreme za EXPO 2027, uz dugoročne planove razvoja do 2030. i 2035. godine.

- Nijedna investicija nije zaustavljena. Sve razvojne planove predstavljamo transparentno i građanima i investitorima. Naš prioritet ostaje očuvanje privrednog rasta i pune makroekonomske stabilnosti - zaključio je Mali.

Lev Ratnovski: Reforme privatnog sektora i produktivnost ključ za budući rast Srbije

Stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Lev Ratnovski ocenio je na Biznis samitu da je Srbija postigla značajan napredak u makroekonomskoj stabilnosti, ali da je za dugoročni rast neophodan nastavak reformi usmerenih ka privatnom sektoru i povećanju produktivnosti.

On je istakao da je zemlja pokazala otpornost tokom globalnih kriza, uz veliki uspeh u smanjenju nezaposlenosti sa 24 na oko 8 odsto.

- Položaj Srbije je danas veoma jak: javni dug je nizak, rezerve visoke, bankarski sektor stabilan, a inflacija pod kontrolom. Ipak, upravo ti uspesi otvaraju nova očekivanja. Za održiv rast politike moraju da se prilagođavaju - rekao je Ratnovski.

Prema njegovim rečima, fokus se sada pomera sa državnih podsticaja ka jačanju domaćih privatnih investicija i produktivnosti.

Kao ključne reforme naveo je digitalizaciju pravosuđa, očuvanje fleksibilnog tržišta rada, ulaganja u obrazovanje i veštačku inteligenciju, reforme energetskog sektora i pojednostavljenje administracije i carinskih procedura.

Jan Ružička: Balkan ima veliku šansu u eri regionalizacije i novih investicija

Izvršni direktor za eksterne poslove PPF grupe, Jan Ružička, izjavio je na Biznis samitu 2026 da se svet danas ne nalazi u periodu izuzetne krize, već u procesu povratka „istorijskoj normalnosti“, u kojoj regionalizacija i približavanje kapitala domaćim tržištima otvaraju nove prilike za zemlje Jugoistočne Evrope.

Ružička je ocenio da je usporavanje globalizacije počelo još nakon finansijske krize 2008. godine, dok su pandemija i rat u Ukrajini dodatno ubrzali promene u načinu poslovanja velikih kompanija i kretanju kapitala.

- Za velike kompanije danas je veliki rizik da imaju data centre u Aziji. One žele da budu bliže svojim tržištima, a upravo tu Srbija i region imaju veliku prednost. Ovo nije era rizika, već era prilika za one koji su spremni da rade i ulažu - rekao je Ružička.

Kao jedan od pozitivnih trendova u regionu izdvojio je usporavanje odliva radne snage, pa čak i povratak dela zaposlenih u pojedinim zemljama, navodeći Bugarsku kao primer. Dodao je da će u narednim godinama posebno rasti potreba za kvalitetnim radnim mestima u oblastima poput startup industrije i farmaceutske proizvodnje.

Govoreći o Srbiji, Ružička je pohvalio stabilne makroekonomske pokazatelje i očekivani rast BDP-a veći od 4,5 odsto naredne godine. Posebno se osvrnuo na značaj EXPO 2027, ocenivši da taj projekat predstavlja mnogo više od međunarodne manifestacije.

- EXPO 2027 nije samo događaj, već katalizator investicija i velikih kapitalnih projekata. Verujem u model javno-privatnih partnerstava, ali pod uslovom da postoje nezavisno pravosuđe i stabilne institucije - naglasio je predstavnik PPF grupe.

Komentarišući evropske integracije Zapadnog Balkana, Ružička je ocenio da zbog unutrašnjih izazova u Evropskoj uniji brza politička integracija regiona trenutno nije realna opcija.

- Pravi put jeste ekonomska integracija regiona, kako su to ranije opisivali lideri poput Aleksandra Vučića i Edija Rame. Jača regionalna ekonomija može pomoći celom Balkanu i istovremeno izvršiti pritisak na evropske lidere da ubrzaju integracione procese. Fokus na ekonomiju je odgovor na mnoge strukturne slabosti koje danas postoje unutar Evropske unije - zaključio je Ružička.

Mali: EXPO 2027 i investicije od 17,5 milijardi evra pokretači novog rasta Srbije

Siniša Mali izjavio je da Srbija naredne godine očekuje privredni rast od 4,5 odsto, zahvaljujući velikim infrastrukturnim ulaganjima, projektu EXPO 2027 i rastu domaće potrošnje.

Mali je naveo da država planira investicije vredne 17,5 milijardi evra u puteve, energetiku, zdravstvo, sport i kulturu, ocenivši da takvi projekti direktno doprinose rastu BDP-a i kvalitetu života građana.

- To nisu samo ulaganja u objekte, već ulaganja u ukupni razvoj i bogatstvo Srbije - rekao je ministar.

Govoreći o ekonomskom modelu Srbije, Mali je istakao da se rast zasniva na izvozu, ali i jačanju domaće potrošnje kroz povećanje plata, minimalca i penzija iznad nivoa inflacije.

On je ocenio da je upravo razvoj infrastrukture Srbiju učinio atraktivnom za strane investitore, dodajući da kompanije koje dolaze u zemlju najveći deo proizvodnje plasiraju na izvozna tržišta.

- MMF i vodeće svetske rejting agencije potvrdili su rezultate naše ekonomske politike, što je najbolji dokaz stabilnosti i odgovornog upravljanja javnim finansijama - zaključio je Mali.

Ostoja Mijailović: Kapital traži stabilnost, a birokratija usporava razvoj privrede

Predsednik OMR grupe Ostoja Mijailović izjavio je na Biznis samitu 2026 da su politika i ekonomija danas tesno povezane i da privredni razvoj zavisi od političke stabilnosti i kontinuiteta.

On je istakao da kapital traži predvidivo okruženje i brze odluke, upozorivši da svaka politička promena usporava ekonomiju i dovodi do višegodišnjeg prilagođavanja novim sistemima.

- Kapital ne može da čeka sporu birokratiju i dugotrajne političke procese - poručio je Mijailović.

Prema njegovim rečima, Srbija je ostvarila ekonomske rezultate zahvaljujući političkom kontinuitetu i zaštiti sopstvenih interesa u složenim međunarodnim okolnostima.

Podržao je i smanjenje broja ministarstava i agencija, ocenjujući da birokratija i spori sudski procesi opterećuju investicije i usporavaju poslovanje.

Govoreći o OMR grupi, naveo je da kompanija uspešno posluje i sa zapadnim i sa kineskim partnerima, uz prilagođavanje globalnim tržišnim promenama.

Istakao je da domaće kompanije moraju jačati poverenje u sopstveni menadžment i izlazak na međunarodno tržište, navodeći kao primer dobijanje švajcarske licence i akviziciju reosiguravajuće kuće u Švajcarskoj.

Mijailović je dodao da tehnologija postaje ključni faktor globalnog razvoja i stabilnosti. Naime on je ukazao na brze promene na srpskom tržištu automobila, gde su kineski proizvođači u prvom kvartalu dostigli 17 odsto učešća, dok je prodaja električnih vozila već premašila rezultat iz cele prethodne godine.

Na početku događaja prisutnima su se obratili:

• Minja Miletić, regionalna direktorka Euronews-a za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru,
• Pedro Vargas David, generalni direktor kompanija ALPAC Capital i Euronews,
• Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije
• Đuro Macut, predsednik Vlade Republike Srbije.

Minja Miletić, regionalna direktorka Euronews Srbija za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, svečano je otvorila ovogodišnji Biznis samit, koji je okupio lidere iz sveta politike, ekonomije, tehnologije i energetike. U uvodnom obraćanju poručila je da se svet nalazi u periodu velikih promena, u kojem granice između politike i ekonomije gotovo više ne postoje, a svaka poslovna odluka dobija strateški i istorijski značaj.

Miletić je istakla da se Srbija danas nalazi između velikih prilika - između Istoka i Zapada, tradicije i inovacija.

- Imamo šansu da budemo više od tržišta - da postanemo platforma za rast, razvoj i saradnju koja prevazilazi granice regiona. Biznis samit je prilika da otvorimo iskren dijalog o temama koje će oblikovati narednu deceniju - poručila je ona.

Govoreći o ulozi medija, Miletić je naglasila da Euronews Srbija vidi svoju misiju u povezivanju ideja, ljudi i tržišta, uz stvaranje prostora za konkretna rešenja i nove poslovne inicijative.

Iako su glavne teme samita digitalna transformacija, veštačka inteligencija i energetika, kao ključnu reč izdvojila je poverenje.

- Bez poverenja nema partnerstva, stabilnosti ni razvoja. U vremenu kada se kapital opreznije ulaže, a rizici pažljivije procenjuju, naš region mora da pokaže zrelost, viziju i predvidivost - istakla je Miletić.

Dodala je da cilj samita nije samo razmena mišljenja, već stvaranje novih partnerstava i pokretanje konkretnih projekata.

- Vizija nije samo slogan, već proces i odgovornost svih nas. Vaše prisustvo pokazuje spremnost ne samo da razgovaramo, već i da delujemo - zaključila je Miletić, poželeći učesnicima uspešan i inspirativan rad tokom samita.

Pedro Vargas David: Energetska nezavisnost i ekonomski rast ključ stabilne budućnosti Evrope i Srbije

Generalni direktor kompanija ALPAC Capital i Euronews, Pedro Vargas David, otvorio je Biznis samit 2026 u Beogradu porukom o budućnosti Evrope, globalnim krizama i strateškoj ulozi Srbije u novom ekonomskom poretku.

Govoreći o sve nestabilnijem svetu, David je ocenio da živimo u "eri ratova", upozorivši da je održiv ekonomski rast ključan za očuvanje mira i stabilnosti.

Podsećajući na izreku "da bog da živeo u zanimljivim vremenima", ukazao je na brojne globalne krize - od Bliskog istoka i Ukrajine do rastućih tenzija u Latinskoj Americi i Aziji. Istakao je da istorija pokazuje kako ekonomska stagnacija otvara prostor za radikalizam i podele.

- Evropa je nakon Drugog svetskog rata beležila rast od pet odsto, dok je u 21. veku taj prosek pao na svega 1,6 odsto. Kada ljudi izgube finansijsku sigurnost, postaju podložniji ekstremnim i opasnim rešenjima. Zato od vlasti moramo tražiti reforme koje će vratiti privredni rast - poručio je David.

Poseban fokus u svom obraćanju stavio je na energetsku bezbednost i potrebu stvaranja novih pravaca snabdevanja energentima, u kojima bi Srbija imala važnu tranzitnu ulogu između Istoka i Zapadne Evrope.

- Potrebne su nam alternative. Moramo graditi gasovode i naftovode koji bi povezali Persijski zaliv, preko Iraka i Turske, sa Srbijom i Zapadnom Evropom. Istovremeno, potrebno je jače povezivanje sa Azerbejdžanom, Kazahstanom i Turkmenistanom preko Gruzije i Bugarske. Reč je o ogromnim, ali neophodnim investicijama za našu energetsku nezavisnost - rekao je on.

David se osvrnuo i na razvoj veštačke inteligencije, ocenivši da su Evropi potrebni „pametni zakoni“ koji će podstaći inovacije i produktivnost, umesto da ograničavaju industrijski razvoj.

Govoreći o Srbiji, istakao je da je zemlja ostvarila značajan uspeh u privlačenju stranih direktnih investicija i da taj trend treba nastaviti.

- Srbija je pokazala da je uspešnija od regiona u privlačenju investicija i verujem u budućnost ove zemlje - naglasio je David, dodajući da su funkcionalno evropsko tržište i jača ekonomska povezanost ključ dugoročne stabilnosti i razvoja.

Zaključujući obraćanje, poručio je da se rizici u savremenom svetu moraju pažljivo procenjivati, ali da pragmatična saradnja i međusobna povezanost nemaju alternativu ukoliko Evropa želi da izbegne greške iz prošlog veka.

Marko Čadež: Vizija, prilagodljivost i tehnološka spremnost ključ konkurentnosti Srbije

Predsednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež, poželeo je dobrodošlicu učesnicima Biznis samita 2026, istakavši da je ovaj skup postao jedno od najvažnijih mesta susreta biznisa, investicija i novih ideja u regionu. Ovogodišnji samit okupio je gotovo 400 učesnika i više od 200 poslovnih lidera iz Srbije i Evrope, kao i najviše državne zvaničnike, među kojima su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Đuro Macut i ministar finansija Siniša Mali.

Među gostima su i istaknuti međunarodni investitori, uključujući Muhameda Alabara i predstavnike Međunarodnog monetarnog fonda.

Govoreći o centralnoj temi samita „Vizija koja se gradi“, Čadež je poručio da vizija danas ne može ostati samo ideja ili slogan, već mora predstavljati sposobnost da se ide napred uprkos globalnim krizama i neizvesnosti.

- Živimo u vremenu energetskih šokova, poremećaja u lancima snabdevanja i ubrzanih tehnoloških promena. Veštačka inteligencija menja industrije brže nego što smo mogli da zamislimo, a svet postaje složeniji i nepredvidiviji nego ikada - rekao je Čadež.

On je ocenio da se pravila uspeha na globalnom tržištu ubrzano menjaju i da cena proizvoda i kapital više nisu jedini faktori konkurentnosti.

- Danas konkurentnost zavisi od prilagodljivosti, tehnološke spremnosti i otpornosti. Naš cilj mora biti da promene prepoznamo pre drugih. Iako ne možemo uvek da utičemo na globalne okolnosti, možemo zajedno da menjamo ono što zavisi od nas - istakao je predsednik PKS.

Čadež je naglasio da Privredna komora Srbije ovakve skupove vidi kao važnu platformu za povezivanje države, privrede i naučne zajednice, što direktno doprinosi ekonomskom rastu i otvaranju novih radnih mesta.

- Za nas dijalog nije protokol, već alat za razvoj i izgradnju poverenja. Svaka diskusija o energetici, izvozu ili digitalnoj transformaciji zapravo je razgovor o novim prilikama za građane i domaću privredu - zaključio je Čadež, poželevši učesnicima uspešan i produktivan rad tokom samita.

Đuro Macut: Saradnja države, privrede i medija ključ za modernu i konkurentnu Srbiju

Predsednik Vlade Republike Srbije, Đuro Macut, svečano je otvorio veliki Biznis samit u organizaciji Euronews Srbija, poručivši da su dijalog, poverenje i saradnja države, privrede i medija ključni za dalji razvoj zemlje.

Premijer je istakao da Srbija teži stabilnosti, predvidivosti i dugoročnom ekonomskom rastu, ali da nijedna ozbiljna vizija ne može biti ostvarena bez snažnog partnerstva institucija, privrede i finansijskog sektora.

- Ovaj skup simbolizuje zajedništvo ljudi koji donose važne odluke i pokreću investicije. Tema "Vizija koja se gradi" najbolje opisuje trenutak u kojem se nalazimo. Pred nama su brojni izazovi, ali i velika prilika da zajedno gradimo moderniju, snažniju i perspektivniju Srbiju - poručio je Macut.

On je izrazio očekivanje da će Biznis samit doneti konkretne projekte, nova partnerstva i inicijative koje će dodatno ojačati konkurentnost domaće ekonomije.

"Biznis samit" okupio je vodeće domaće i međunarodne lidere iz sveta biznisa, politike i bankarstva, koji će govoriti o ključnim ekonomskim, privrednim, tehnološkim, inovacionim i političkim temama.

U fokusu samita je pitanje da li se u uslovima izražene geopolitičke neizvesnosti mogu trasirati dugoročne razvojne strategije ili upravo takve okolnosti predstavljaju putokaz za budućnost ekonomije i poslovanja.

Učesnici pokušavaju da odgovore i na dilemu šta će u narednom periodu imati veći uticaj na uspeh biznisa - tehnologija, kapital ili politika, kao i da li je najveći izazov za kapital zapravo politička neizvesnost, a ne sama politika.

Organizatori ističu da je "Biznis samit" zamišljen kao platforma na kojoj se razmenjuju konkretne ideje i vizije, koje ne ostaju samo na nivou diskusije, već imaju potencijal da budu primenjene u kreiranju budućih državnih i ekonomskih strategija.