Uživo Business Summit 2026: Beograd postao centar moći!

Za kraj "Biznis samita" program se zatvara "Hard talk" razgovorom, u kojem učestvuju Miloš Vučević, predsednik SNS i savetnik predsednika za regionalna pitanja, i Zoran Janković, gradonačelnik Ljubljane, dok je moderator Minja Miletić, regionalna direktorka Euronews-a za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru.

- Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić zbog zdravstvenih razloga nije mogao da učestvuje na današnjem Samitu, a mi mu želimo brz oporavak - istakla je Minja Miletić na samom početku.

Vučević: Srbija mora ostati samostalna u odlučivanju i fokusirana na stabilnost u uslovima globalne neizvesnosti

Predsednik SNS i savetnik predsednika za regionalna pitanja Miloš Vučević poručio je da Srbija treba da zadrži punu samostalnost u donošenju strateških odluka, uz očuvanje nacionalnih i državnih interesa u sve kompleksnijem međunarodnom okruženju.

- Srbiju vidim da i dalje sedi na našoj, srpskoj stolici. Da donosi najvažnije, strateške odluke, ali da vodi računa o nacionalnim i državnim interesima. Kada govorimo o suverenoj politici jedne države, ona ne isključuje uvažavanje međunarodnih odnosa, već podrazumeva razumevanje svega što se dešava u svetu. To bi trebalo da rade svi politički zreli narodi. Situacija postaje sve složenija, a pred nama su veliki događaji - rekao je Vučević.

On je istakao da je ekonomija danas u velikoj meri određena globalnim političkim kretanjima i energetskim tokovima.

- Globalna podela je najizraženija, posebno kada govorimo o tome od koga kupujete naftu i gas. Verujem da ćemo imati dobre vesti za građane. Vodimo izbalansiranu politiku, koja nije politika slabosti, već politika mudrosti. Nema potrebe da unapred otkrivamo sve poteze – mi donosimo odluke u skladu sa našim interesima i ciljevima - poručio je Vučević.

Dodao je da su globalna nepredvidivost i nestabilnost postali ključna obeležja savremenog ekonomskog i političkog trenutka.

- Ono što je možda najveći problem jeste nepredvidivost. Svet je ušao u fazu u kojoj je sve teže planirati dugoročno. Naš zadatak je da sačuvamo stabilnost države i da ne reagujemo impulsivno, već promišljeno. Ovo nisu floskule - naglasio je on.

Govoreći o dugoročnim planovima, Vučević je istakao da je za realizaciju razvojnih ciljeva Srbije do 2030–2035. godine neophodna podrška građana.

- Potrebno je da dobijemo legitimitet na izborima kako bismo pokazali pravac u kojem država treba da se kreće. Ti planovi delimično zavise od nas, ali postoje i okolnosti na koje ne možemo da utičemo. Zato je važno da se fokusiramo na ono što je u našim rukama, da smanjujemo političke tenzije i radimo na jednostavnijem i stabilnijem sistemu - zaključio je Vučević.

Janković: Cilj Ljubljane energetska samostalnost

Gradonačelnik Ljubljane Zoran Janković ocenio je da je uloga gradonačelnika pre svega usmerena na operativno sprovođenje projekata, od privlačenja investitora do obezbeđivanja administrativnih uslova za realizaciju.

On je naveo da je fokus grada na razvoju energetskog sistema i smanjenju zavisnosti od eksternih izvora.

- Moramo da obezbedimo investitore, završimo papirologiju i pokažemo šta će se dobiti na kraju. U Ljubljani imamo proizvodnju energije koja bi mogla da pokrije potrebe grada tri puta, ali ako cene porastu - postavlja se pitanje kako dalje. Plan je da u narednih sedam godina postanemo energetski samostalni, uz kombinaciju otpada, solarne energije i drugih izvora kako bismo obezbedili jeftiniju energiju - rekao je Janković.

Janković je istakao da se Beograd značajno promenio u poslednjih dvanaest godina i da je postao moderna evropska metropola sa velikim brojem investicija i infrastrukturnih projekata. Kao simbol te transformacije naveden je projekat "Beograd na vodi", koji je ocenjen kao primer uspešnog urbanog razvoja.

- Mnogo se promenilo u zadnjih 12 godina. Ja se sećam, na jednom takvom panelu, bio je Siniša Mali. On je bio gradonačelnik, i onda je napravio neku konferenciju gradonačelnika iz ovog regiona o razvoju gradova. I tada sam bolje upoznao predsednika Vučića, bio je premijer. On je tada poručio, a to nikad neću zaboraviti: "Mi ćemo raditi razvoj Srbije kroz razvoj Beograda. Beograd se puno promenio, i to na bolje. Beograd je svetska metropola. Ne da hvalim, ali je to fakat. Toliko ljudi, toliko investicija - porčio je Janković.

Gradonačelnik Ljubljane istakao je da je odnos Beograda i Ljubljane i ljudi u njima prijateljski i da među njima ne postoje granice.

- Ja bih rekao da je bolji život svih ono što će nam dati prednost. Da li će imati posao, posao koji će biti bolje plaćen. Recimo to je sada pitanje. Mi imamo jednu veliku prednost, mi nemamo granice, tako da nemamo razloga da se svađamo. Ako sada gledamo odnos Beograda i Ljubljane, mi nemamo prepreka. Ljudi voli jedni druge. Druga stvar, privrednici, Mišković mi je pre 20 godina rekao da ne idem samo jednim pravcem auto-putem. Ta saradnja je uvek ključna - rekao je Janković.

Vučević: Pregovori oko NIS-a i MOL-a složeni i pod snažnim geopolitičkim uticajem

Predsednik SNS i savetnik predsednika za regionalna pitanja Miloš Vučević izjavio je da su pregovori između NIS-a i MOL-a višeslojni i da uključuju više strana, uz izražen uticaj političkih i geopolitičkih okolnosti.

- Imamo četiri strane u pregovorima, a uz Emirate i petu, iako su oni trenutno van glavnog konteksta. Proces je veoma složen i nije zasnovan samo na ekonomskim i energetskim pitanjima, već i na geopolitičkim okolnostima. Postoje i određene komplikacije u vezi sa pozicijom vlade u Mađarskoj i čekamo da vidimo kakav će biti njihov stav i da li će podržati proces - rekao je Vučević.

On je naglasio da Srbija zadržava sve pravne mehanizme kako bi zaštitila svoje građane i ekonomiju, uz napomenu da se situacija menja iz dana u dan.

- Iz dana u dan dobijamo različite informacije, zato je važno biti obazriv jer nemaju svi kompletan uvid u proces - zaključio je Vučević.

Govoreći o privrednom ambijentu i privlačenju investicija, Vučević je istakao da je politička stabilnost osnovni preduslov za ekonomski razvoj i dolazak kapitala.

- Milion su tu malih stvari, problemi malih privrednika. Mir i politička stabilnost su preduslov svih preduslova. Ponoviću i ono što sam ranije rekao - predvidivost. Ljudi koji donose važne odluke žele upravo tu vrstu sigurnosti i stabilnosti, da znaju u kom pravcu država ide. Kada građani imaju poverenje u taj pravac, oni to pokazuju i kroz podršku - rekao je Vučević.

On je dodao da je neophodno stalno raditi na otvaranju novih tržišta i jačanju konkurentnosti srpske privrede.

- To je sada pitanje za Privrednu komoru - gde treba da se fokusiramo i zašto se nekih tržišta olako odričemo. Imao sam priliku da posetim Indoneziju i zaista je impresivno šta se sve može videti u tom delu sveta. Smatram da je afrički kontinent sve značajniji i konkurentniji, i ne bi bez razloga tamo bili prisutni ni Amerikanci, ni Kinezi, ni Evropljani - objasnio je on.

EXPO kao pokretač ekonomskog rasta i regionalnog razvoja Srbije

Vučević je istakao da je EXPO jedna od ključnih razvojnih prilika za Srbiju, koja će, kako je rekao, doneti dugoročne pozitivne promene u više oblasti.

- Verujem da će EXPO promeniti državu na bolje. Siguran sam da ćemo biti dobri domaćini. Razgovarao sam sa Sinišom o tome kako će ceo prostor izgledati, da svi zvaničnici budu smešteni na jednom mestu i da organizacija bude na visokom nivou. Jedva čekam narednu godinu. Predsednik Vučić je juče obišao gradilište i poručio da je ovo pitanje i istorije i budućnosti - rekao je Vučević.

"Efekti EXPO-a biti vidljivi širom zemlje, kroz ekonomski rast i razvoj"

- EXPO je deo projekta ‘Skok u budućnost’. Njegovi segmenti biće raspoređeni u različitim delovima Srbije, tako da će svi građani osetiti benefite. Ako raste BDP, rastu i plate i penzije, kao i zaposlenost - sve je to međusobno povezano. Hoteli će biti puni, ne samo u Beogradu već i u celoj Srbiji - objasnio je on.

Na petom panelu "Digitalni kapital - može li veštačka inteligencija bez prirodne?" učesnici govore o ulozi veštačke inteligencije u savremenoj ekonomiji i društvu, kao i o tome da li AI doprinosi smanjenju ili produbljivanju postojećih nejednakosti.

Poseban fokus je na tome ko su lideri AI revolucije i zašto ih još uvek nema dovoljno, kao i na pravcima u kojima se razvija digitalna transformacija i njen uticaj na poslovanje i svakodnevni život.

Razmatraju se i ključne teme poput razvoja 5G mreže, uvođenja digitalnog evra i uloge AI kao novog finansijskog savetnika, od personalizovanih bankarskih usluga do investicionih odluka.

Moderator panela je Marko Čadež, dok na panelu učestvuju:

• Vladimir Lučić, generalni direktor Telekoma Srbija,
• Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za IT i eUpravu,
• Veselin Jevrosimović, predsednik Comtrade grupacije,
• Bojan Pantović, izvršni direktor za IT i digitalne kanale Alta Banke
• Milan Gospić, direktor Microsoft Garage za Srbiju.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež poručio je na panelu posvećenom digitalizaciji i AI tehnologijama da se u razgovorima o veštačkoj inteligenciji često zanemaruje ključna osnova celog sistema – telekomunikaciona infrastruktura i razvoj naprednih mreža.

Lučić: Prava 5G mreža je temelj razvoja AI sistema

Generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić govorio je o značaju „stand alone“ 5G mreže, ističući da upravo takva infrastruktura predstavlja osnovu za razvoj savremenih AI tehnologija i automatizovanih sistema.

- To je prava 5G mreža. Kina i Amerika forsiraju takav sistem jer smanjuje smetnje i kašnjenja. Omogućava i takozvani ‘slajsing’, odnosno zatvorene mreže za kompanije, vojsku ili policiju, kojima je potrebna sigurna i stabilna komunikacija za automatizaciju sistema - rekao je Lučić.

On je dodao da ovakva mreža omogućava i manju potrošnju baterije na uređajima, što je posebno važno za razvoj pametnih uređaja i nosive tehnologije.

- Za razvoj AI potreban je veliki broj komunikacija - od senzora na putevima do sistema u automobilima, gde veštačka inteligencija donosi odluke u realnom vremenu. Zato su 5G i AI spojeni projekti koji guraju jedan drugi napred - poručio je Lučić.

Jovanović: Srbija među retkim zemljama u Evropi sa infrastrukturom za razvoj AI

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović izjavio je da Srbija trenutno ima jednu od najnaprednijih digitalnih infrastruktura u Evropi, što predstavlja važnu osnovu za ubrzan razvoj veštačke inteligencije i digitalne ekonomije.

On je istakao da samo dve evropske države – Srbija i Poljska – raspolažu ovakvim tipom data centra, što Srbiji daje značajnu prednost u tehnološkom razvoju.

- To je osnova za razvoj AI. Sada nam je stigao novi superkompjuter i to je neophodno za razvoj veštačke inteligencije. Samim tim smo mnogo spremniji nego mnoge države u Evropi kada je digitalna ekonomija u pitanju - rekao je Jovanović.

Dodao je da ulaganja u data centre, superkompjutere i digitalnu infrastrukturu omogućavaju Srbiji da prati globalne trendove i stvori uslove za razvoj domaćih AI rešenja, inovacija i novih tehnoloških kompanija.

Jevrosimović: AI menja svet, ali sajber bezbednost postaje jedan od najvećih izazova

Predsednik Comtrade grupacije Veselin Jevrosimović izjavio je da razvoj veštačke inteligencije donosi ogromne tehnološke i ekonomske promene, ali istovremeno otvara i ozbiljna pitanja sajber bezbednosti i zaštite podataka. On je upozorio da je globalna trka za dominaciju u AI danas intenzivnija nego trka za razvoj atomske bombe tokom Drugog svetskog rata.

Govoreći o razvoju data centara, Jevrosimović je istakao da Srbija već raspolaže ozbiljnom infrastrukturom, uz planove za dodatno širenje kapaciteta, navodeći da je CERN izabrao Kragujevac za jedan od svojih 11 elitnih Tier 1 centara u svetu.

- Napravljen je veoma prestižan data centar koji će, između ostalog, biti domaćin i CERN-ovom data centru. Tier 1 centar biće u Kragujevcu. Mi već deset godina upravljamo jednim od najvećih data centara, veličine fudbalskog terena - rekao je Jevrosimović.

On je naveo da globalna potražnja za prostorom i kapacitetima u data centrima ubrzano raste upravo zbog razvoja AI tehnologija.

- Pitao sam ih čemu hala koja je tri puta veća od postojeće, a odgovor je bio da očekuju da će za tri godine potrebe biti tri puta veće nego danas. To znači da će svima nama biti potrebno mnogo više prostora, računarske opreme i digitalne infrastrukture - objasnio je on.

Prema njegovim rečima, AI već menja ekonomsku i tehnološku mapu sveta, dok se najveća borba vodi između Amerike i Kine za prevlast u toj oblasti.

- AI je postala veoma prodorna tehnologija i već menja ekonomsku i tehnološku mapu sveta. Velika je borba između Amerike i Kine oko toga ko će dominirati tim prostorom - rekao je on.

Posebno je upozorio na rast sajber kriminala i sve sofisticiranije napade na digitalne sisteme, ocenivši da sajber bezbednost postaje jedan od najvećih izazova modernog doba.

- Danas nas ne napadaju pojedinci, već organizovane kriminalne grupe koje ulažu desetine miliona dolara. Bez specijalizovanog 24/7 monitoringa, od takvih napada je nemoguće odbraniti se sopstvenim snagama - poručio je Jevrosimović.

Zaključio je da će razvoj AI zahtevati ne samo višestruko veće kapacitete data centara, već i značajno jačanje bezbednosne infrastrukture kako bi sistemi mogli da odgovore na sve složenije digitalne pretnje.

Pantović: AI istovremeno jača banke i otvara prostor za nove sajber pretnje

Izvršni direktor za IT i digitalne kanale Alta Banke Bojan Pantović izjavio je na panelu „Digitalni kapital“ da bankarski sektor ulazi u novu fazu razvoja u kojoj veštačka inteligencija postaje ključni alat za zaštitu sistema, ali i potencijalna pretnja zbog sve sofisticiranijih sajber napada.

On je upozorio da razvoj AI tehnologije donosi rast deepfake prevara i organizovanih phishing kampanja, zbog čega banke sve više ulažu u višeslojne modele zaštite i bezbednosne sisteme.

Pantović je objasnio da se savremena zaštita danas zasniva na kombinaciji biometrije, analize korisničkih navika i praćenja transakcija u realnom vremenu, uz sve intenzivniju saradnju između finansijskih institucija.

- Nalazimo se u tranziciji jer koristimo sisteme dizajnirane ljudskim faktorom, dok AI sada može da detektuje ranjivosti koje čak ni vodeći eksperti godinama nisu primetili. Naš cilj je da kroz mere prevencije pokrijemo te rizike pre nego što budu zloupotrebljeni za orkestrirane napade - rekao je Pantović.

Posebno je istakao značaj razmene informacija između banaka, navodeći da zajednička odbrana postaje ključna u borbi protiv modernog sajber kriminala.

Prema njegovim rečima, dugoročna stabilnost finansijskog sistema zavisiće od razvoja infrastrukture u kojoj će i sama veštačka inteligencija učestvovati u prepoznavanju i uklanjanju bezbednosnih slabosti pre nego što one postanu meta napada.

Gospić: "Microsoft made in Serbia"

Direktor Microsoft Garage za Srbiju Milan Gospić izjavio je na panelu „Digitalni kapital“ da razvoj veštačke inteligencije ulazi u novu fazu, u kojoj AI više neće služiti samo kao pomoćnik korisnicima, već će samostalno izvršavati sve složenije zadatke.

Govoreći o ulozi Microsofta u razvoju novih tehnologija, Gospić je istakao da beogradski razvojni centar već više od dve decenije ima važnu poziciju unutar kompanije, kao i da deo ključne infrastrukture za Azure sistem nastaje upravo u Srbiji.

- Raditi za Microsoft znači imati direktan uvid u razvoj data centara, potrebe korisnika i pravac u kojem ide tehnologija. Više od 20 godina imamo razvojni centar u Srbiji, a imao sam priliku da učestvujem u uvođenju AI sistema unutar kompanije, što je zahtevalo prilagođavanje ljudi i promenе načina rada - rekao je Gospić.

On je naveo da Microsoft poslednjih godinu dana intenzivno razvija i implementira AI alate poput Copilota, koje sve više koriste i domaće kompanije radi povećanja produktivnosti.

- Mi smo u šali počeli da govorimo da je Microsoft „Made in Serbia“ jer naši inženjeri rade na Azure data core sistemu, koji predstavlja osnovu za AI alate - istakao je Gospić.

Govoreći o budućnosti tehnologije, ocenio je da je trenutni razvoj tek početak mnogo većih promena.

- Delovalo je kao da smo dostigli vrhunac razvoja, ali smo tek zagrebali površinu. Sledeći veliki korak su AI agenti koji će moći samostalno da rešavaju kompleksne zadatke za korisnike - poručio je Gospić.

Pozivajući se na najnovija Microsoft istraživanja, dodao je da korisnici brzo prihvataju AI tehnologije, dok kompanije i organizacije još pokušavaju da uhvate korak sa promenama.

Prema našem novom izveštaju vidi se da su ljudi spremni da koriste AI, ali organizacije još nisu dovoljno spremne za tu transformaciju - zaključio je Gospić.

Jevrosimović je dodao da kompanija Microsoft ima ključnu ulogu u razvoju veštačke inteligencije kroz svoje veliko ulaganje u OpenAI.

- Microsoft poseduje oko 49 odsto OpenAI-ja i od samog početka učestvuje u razvoju tih tehnologija. Oni su među prvima prepoznali potencijal veštačke inteligencije i aktivno ulažu u njen dalji razvoj - rekao je Jevrosimović.

Jevrosimović: AI menja poslovne modele, a posao neće izgubiti oni koji koriste tehnologiju

Predsednik Comtrade grupacije Veselin Jevrosimović izjavio je na panelu „Digitalni kapital“ da je veštačka inteligencija potpuno transformisala IT industriju i primorala kompanije da u veoma kratkom roku prilagode svoje poslovne modele novim tehnološkim trendovima.

On je istakao da je Comtrade još pre 15 godina doneo stratešku odluku da razvoj usmeri ka veštačkoj inteligenciji, iako je u tom periodu veliki deo tržišta bio fokusiran na kriptovalute i blokčejn tehnologiju.

- AI je transformisao našu oblast i gotovo preko noći nas usmerio na potpuno nove modele poslovanja. U jednom trenutku birali smo između blokčejna i veštačke inteligencije. Tada su svi išli ka kriptovalutama, ali sam presekao i odlučio da idemo u pravcu AI. Pokazalo se da je to bila ispravna odluka, jer se danas AI provlači kroz praktično sve poslovne vertikale - rekao je Jevrosimović.

Govoreći o praktičnoj primeni tehnologije, naveo je primer saradnje sa kompanijama koje koriste robotske sisteme u skladištima, gde kvarovi mogu izazvati ogromne finansijske gubitke.

- Radili smo za kompaniju koja koristi robote u skladištenju, a svaki kvar donosio je veliku štetu. Razvili smo AI sistem za prediktivnu analitiku koji može unapred da proceni kada će robot da se pokvari, čime smo pomogli Amazonu da smanji rizike i troškove - objasnio je on.

Jevrosimović je ocenio da će najveće promene AI doneti sektoru uslužnog programiranja, gde se već vidi promena na tržištu rada i veća konkurencija među inženjerima.

- Ranije nam se na oglase javljalo od jednog do tri kandidata, a danas ih bude i po 500. AI je najviše pogodio inženjersku granu koja se bavi uslužnim programiranjem, zbog čega sada vidimo i otpuštanja u pojedinim velikim kompanijama - rekao je Jevrosimović.

Ipak, poručio je da veštačka inteligencija neće zameniti ljude koji su spremni da je koriste i prilagode joj se.

- Ljudi posao neće izgubiti zbog veštačke inteligencije, izgubiće ga oni koji ne žele da je koriste. Sa ovom tehnologijom ćemo živeti od danas pa nadalje - zaključio je Jevrosimović.

Lučić je dodao da je velika podrška startapima, i da bi voleo da srbija uskoro ima jednoroga.

Jovanović: Bez podataka nema razvoja AI, ali bezbednost mora biti prioritet

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović izjavio je na panelu „Digitalni kapital“ da Srbija paralelno razvija infrastrukturu i regulatorni okvir za veštačku inteligenciju, uz poseban fokus na bezbednost podataka i edukaciju stručnjaka.

On je upozorio da primena AI tehnologija zahteva oprez prilikom deljenja podataka, ali i aktivniju saradnju institucija i tehnološkog sektora.

Moramo da budemo veoma oprezni kada dajemo podatke veštačkoj inteligenciji. Bez podataka nema razvoja AI, zato pozivamo ministarstva da nam predstave konkretne probleme kako bismo mogli da ih rešavamo uz pomoć veštačke inteligencije. Želimo i da obučavamo stručnjake kako bi AI koristili u pravom smeru - rekao je Jovanović.

Dodao je da se rad na zakonskom okviru za regulisanje oblasti veštačke inteligencije još uvek nastavlja.

Lučić: AI uslov za menadžere Telekoma, veštačka inteligencija menja call centre i smanjuje broj radnih mesta

Lučić je istakao da je korišćenje Microsoft Copilot alata već postalo standard u kompaniji, kao i da će svi rukovodioci proći obavezno testiranje znanja krajem godine.

Svi rukovodioci će proći testiranje krajem godine. Onaj ko ne bude pokazao sposobnost da koristi ove alate, neće moći da zadrži poziciju - poručio je Lučić, navodeći da već 86 odsto menadžera aktivno koristi AI alate.

Prema njegovim rečima, Telekom u naredne tri godine pokreće 15 AI projekata, a jedna od najvećih promena biće uvođenje automatizacije u korisničkoj podršci, gde će tradicionalni call centri biti postepeno zamenjeni AI sistemima. To će, kako je naveo, dovesti i do smanjenja potrebe za oko 500 zaposlenih u prvoj liniji podrške.

Lučić je dodao da kompanija istovremeno sprovodi program optimizacije poslovanja, uključujući dobrovoljne odlaske i privremeno zamrzavanje zapošljavanja, ali i da paralelno investira u startap projekte kako bi razvila nove AI proizvode i dodatne izvore prihoda.

Jovanović: Srbija razvija "srpski ChatGPT" do EXPO 2027, uz oslonac na domaće podatke i superkompjuter

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović najavio je na panelu „Digitalni kapital“ razvoj nacionalnog jezičkog modela, koji bi trebalo da bude završen do početka EXPO 2027, kao deo strategije jačanja digitalne i AI suverenosti Srbije.

On je istakao da projekat ima cilj da unapredi kvalitet komunikacije na srpskom jeziku i obezbedi preciznije razumevanje domaćih stručnih oblasti.

ChatGPT priča srpski, ali ne dovoljno kvalitetno. Ne koristi dobro ćirilicu, često prelazi na hrvatski ili slovenački i nema dovoljno duboko znanje za specifične oblasti poput medicine, prava ili javne uprave - objasnio je Jovanović.

Kako je naveo, razvoj modela se odvija u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i partnerima iz Francuske, na osnovu open-source platforme Mistral, uz korišćenje domaće superkompjuterske infrastrukture.

Model će biti treniran na digitalizovanim arhivama i sadržajima domaćih medijskih i kulturnih institucija, sa ciljem očuvanja jezika, pisma i lokalnih dijalekata, kao i kasnije primene u privredi i javnom sektoru.

Jevrosimović: AI prevare postaju sve opasnije, deca moraju biti zaštićena od sajber ucena

Predsednik Comtrade grupacije Veselin Jevrosimović posebno je upozorio na rastući problem sajber kriminala usmerenog ka deci i tinejdžerima, ocenjujući da je reč o temi o kojoj se nedovoljno govori.

- Malo pričamo o sajber kriminalu kojem su izložena naša deca. Postoje ozbiljne organizovane grupe iz Nigerije i Azije koje ulaze u komunikaciju sa tinejdžerima, dolaze do eksplicitnih fotografija i zatim ih ucenjuju. Nažalost, zbog toga mnoga deca izvrše samoubistvo. Često od trenutka prevare do tragedije ne prođe ni šest sati - upozorio je Jevrosimović.

On je naveo da su najčešće mete dečaci uzrasta od 14 do 17 godina, koji se zbog straha i osećaja sramote retko obraćaju porodici ili institucijama za pomoć.

To su uglavnom dobra deca koja nemaju kome da se obrate.Trebalo bi da napravimo centar ili organizaciju koja će moći da ih zaštiti i pruži podršku - rekao je Jevrosimović.

Govoreći o opasnostima AI tehnologije, dodao je da su prevare postale izuzetno uverljive i teško prepoznatljive.

- Takve prevare danas izgledaju veoma autentično i veoma je teško proceniti da li je nešto istinito ili nije - istakao je on.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež ocenio je da brz razvoj veštačke inteligencije donosi ogromne mogućnosti, ali i proporcionalno povećava rizike kojima su društvo i korisnici izloženi.

Panelisti: Veštačka inteligencija za pet godina će potpuno promeniti način života i rada

U završnici panela "Digitalni kapital", učesnici su govorili o tome kako vide razvoj veštačke inteligencije u narednih pet godina, uz zajedničku poruku da će AI drastično promeniti poslovanje i svakodnevni život, ali da tehnologiju treba posmatrati kao alat koji radi u korist ljudi.

Generalni direktor Telekoma Srbija Vladimir Lučić ocenio je da će promene biti mnogo veće nego što većina danas očekuje.

- Oni koji misle da će za pet godina sve biti slično kao danas, veoma se varaju. Pojaviće se novi poslovi, AI će zameniti određeni broj zanimanja, ali nema razloga za strah. Verujem da nas čeka dobro vreme - rekao je Lučić.

Direktor Kancelarije za IT i eUpravu Mihailo Jovanović uporedio je razvoj AI sa tehnološkim revolucijama iz prošlosti.

- Nalazimo se u Ložionici, odakle je krenuo prvi voz od Beograda do Niša i putovanje sa šest dana skratio na šest sati. Normalno je da se ljudi plaše promena, ali što ih pre prihvatimo, biće nam lakše - poručio je Jovanović.

Predsednik Comtrade grupacije Veselin Jevrosimović istakao je da će digitalizacija postati deo gotovo svakog segmenta života.

- Naučio sam da je sve moguće. Sve što može da bude digitalno - biće digitalno. Ne treba da se plašimo AI, već da naučimo da radimo sa njim. Deca koja se danas rađaju živeće i do 120 godina - rekao je Jevrosimović.

Izvršni direktor za IT i digitalne kanale Alta Banke Bojan Pantović ocenio je da će ključ uspeha biti način na koji će AI služiti ljudima.

- Primena AI meriće se time koliko smo uspeli da tehnologiju stavimo u službu čoveka. Verujem da će ljudi te promene prihvatiti sa optimizmom i da će svet postati bolje mesto za život - istakao je Pantović.

Direktor Microsoft Garage za Srbiju Milan Gospić smatra da će budućnost doneti razvoj takozvanih „human agenata“, odnosno sistema u kojima će ljudi imati ključnu ulogu u donošenju odluka.

- Veštačka inteligencija biće u službi ljudi, dok će čovek ostati onaj koji donosi konačne odluke o svemu što AI generiše. To će predstavljati veliki napredak - zaključio je Gospić.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić neće učestvovati na ovogodišnjem Biznis samitu zbog zdravstvenih problema, saopštila je njegova savetnica za medije Suzana Vasiljević.

Kako je navedeno, umesto predsednika Vučića na skupu će govoriti predsednik SNS i savetnik predsednika za regionalna pitanja Miloš Vučević.

Na četvrtom panelu "EXPOSE your business" učesnici govore o rastu i razvoju u uslovima globalnih promena, kao i o tome da li je program "Skok u budućnost - Srbija 2020/2035" realan u aktuelnom ekonomskom i političkom kontekstu.

Poseban fokus je na velikim infrastrukturnim projektima i transformaciji Srbije kroz investicije i razvojne projekte, kao i na pitanju kako će ovi procesi oblikovati novu sliku zemlje u narednim godinama.

Moderator panela je Mladen Vujinović, a na panelu učestvuju:

• Ranko Šekularac, državni sekretar,
• Branislav Mirković, osnivač Brixwell Investment,
• Dušan Borovčanin, savetnik direktora za EXPO 2027

Ranko Šekularac: Javne investicije pokreću razvoj privrede i nove projekte

Državni sekretar Ranko Šekularac ocenio je da su razvojni planovi Srbije do 2035. godine ostvarivi uprkos složenim globalnim okolnostima, ističući da država kroz infrastrukturne projekte stvara osnovu za rast privatnog sektora i nove investicije.

- Geopolitika je veoma kompleksna. Ne bih bio previše subjektivan, ali na osnovu svega što smo do sada uradili znam da možemo da ostvarimo sve što je planirano. U fabriku Eliksira uloženo je oko 700 miliona evra, što pokazuje koliko su takve investicije važne i koliki značaj imaju za BDP Srbije - rekao je Šekularac.

On je kao primer saradnje države i privrede naveo ulaganja u Luku Prahovo i razvoj Istočne Srbije, ocenjujući da upravo javne investicije predstavljaju snažan podsticaj privatnom kapitalu i otvaranju novih radnih mesta.

Dušan Borovčanin: EXPO 2027 stavlja Beograd i Srbiju u centar svetske pažnje

Savetnik direktora za EXPO 2027 Dušan Borovčanin izjavio je da je godinu dana pred početak specijalizovane izložbe učešće već potvrdilo 135 država i dve međunarodne organizacije, među kojima su i zemlje članice G20.

On je ocenio da globalne krize dodatno povećavaju značaj EXPO-a, koji vidi kao važnu platformu za dijalog, međunarodnu saradnju i promociju Srbije i regiona.

- Ne postoji rizik da EXPO bude otkazan. Naravno, ne bismo voleli da se neka zemlja povuče, iako se to dešavalo kroz istoriju. Ipak, čak i u najtežim vremenima postoji razlog da zemlje učestvuju na EXPO-u, jer je to platforma koja otvara brojne mogućnosti - rekao je Borovčanin.

Dodao je da će naredna godina biti posebno značajna za Beograd, jer će EXPO predstavljati jedinstvenu priliku za privlačenje investicija i jačanje međunarodne pozicije Srbije.

Mirković: Bez saradnje države i investitora nema velikih rezultata

Branislav Mirković izjavio je da su infrastrukturni projekti, poput izgradnje puteva, škola i bolnica, stvorili ambijent u kojem investitori danas mogu da ostvaruju ozbiljne rezultate, navodeći da je period od 2005. do 2015. godine bio mnogo teži za poslovanje i razvoj tržišta nekretnina.

- Mi kao investitori ne možemo sami da ostvarimo sve ciljeve ako država i institucije ne rade svoj posao. Klima je danas zaista obećavajuća i moramo da pratimo način na koji funkcioniše savremeni svet. Realizovali smo brojne projekte, parkove i šetališta, a bez saradnje sa državom to ne bi bilo moguće. Period od 2005. do 2015. bio je veoma težak, ali se u poslednjih deset godina mnogo toga promenilo i danas ostvarujemo izvanredne rezultate - rekao je Mirković.

Kao primer uspešne saradnje privatnog i javnog sektora naveo je projekte na Dorćolu i razvoj Linijskog parka, ističući da investitori danas imaju mnogo bolje uslove zahvaljujući unapređenoj infrastrukturi i efikasnijoj saradnji sa institucijama.

Dodao je da prisustvo velikih svetskih investitora, poput Mohameda Alabara, predstavlja dodatni podsticaj domaćim kompanijama, kao i dokaz da Srbija postaje sve privlačnija destinacija za velike investicije.

EXPO 2027 - značajna prilika za Srbiju

Borovčanin je istakao da organizacija EXPO 2027 predstavlja veliki izazov, ali i značajnu priliku za Srbiju, posebno jer će biti prva zemlja u regionu koja organizuje ovakav događaj.

- Nije bilo svejedno ući u ovaj projekat, jer nismo imali iskustvo nekoga iz regiona ko je već prošao kroz organizaciju EXPO-a. Ipak, to je za nas veliki ponos - rekao je Borovčanin.

On je dodao da u pripremama učestvuje veliki broj domaćih kompanija, koje kroz saradnju na projektu stiču dragoceno iskustvo i reference za buduće međunarodne poslove.

- Mnoge kompanije sarađuju sa nama i to je velika prilika i za njih. Kroz ovaj projekat stiču iskustvo i za neke druge poslove, dok se Srbija pokazuje kao ozbiljan i pouzdan organizator, što nam može otvoriti vrata za nove velike projekte - poručio je Borovčanin.

Radovi teku planiranom dinamikom

Govoreći o pripremama, Ranko Šekularac istakao je da radovi teku planiranom dinamikom, ali da je najveći izazov povezati sve projekte u funkcionalnu celinu.

- Najveći izazov nije pojedinačan projekat ili objekat, već da sve to bude dobro organizovano i uklopljeno u jednu celinu koja će funkcionisati bez problema - rekao je Šekularac.

Mirković: Cene nekretnina neće padati, ulaganje u stanove i dalje najsigurnija investicija

Osnivač Brixwell Investmenta Branislav Mirković izjavio je da ne očekuje pad cena nekretnina u Srbiji, ocenjujući da će tržište nastaviti da raste, posebno nakon održavanja EXPO 2027 u Beogradu.

Govoreći o investiranju u stanove, Mirković je poručio da je kupovina nekretnina i dalje jedna od najsigurnijih dugoročnih investicija i savetovao građanima da ranije ulaze u kupovinu, umesto da čekaju dodatni rast cena.

- Ja ne verujem da cene neće pasti. Investitori koji žele da ulažu u stanove, mogu da kažem, to je dobra investicija. Bolje je da se unapred zadužuju, nego za par godina kad cena bude mnogo skuplja. Ja sam investirao veliki novac, da bih kroz vreme zaradio. Predlažem svima da ulažu novac, nekretnina je ključ svega jer je to bezbednost, vreme ide a cene rastu, posle EXPO-a cene će tek porasti - rekao je Mirković.

On je istakao da rast investicija, razvoj infrastrukture i veliki međunarodni projekti dodatno povećavaju atraktivnost domaćeg tržišta nekretnina, zbog čega očekuje nastavak rasta vrednosti stanova i poslovnog prostora u narednim godinama.

Šekularac: EXPO je prilika za nova ulaganja i jačanje pozicije Srbije

Državni sekretar Ranko Šekularac izjavio je da će EXPO 2027 dodatno podstaći javna ulaganja i povezivanje Srbije sa međunarodnim partnerima, ocenjujući da ovakvi događaji imaju snažan razvojni i ekonomski efekat.

- To je prilika da budemo ono što jesmo - ekonomski i pravno jaka država - poručio je Šekularac.

Borovčanin: EXPO je šansa za sve

Borovčanin istakao je da će svaka država učesnica imati svoj nacionalni dan tokom izložbe, što će otvoriti prostor za intenzivne poslovne kontakte i brojne bilateralne sastanke.

Prema njegovim rečima, sastanci sa domaćinima biće deo zvaničnog programa, ali će i druge zainteresovane zemlje imati mogućnost organizovanja poslovnih razgovora i povezivanja sa partnerima iz različitih sektora.

- Sve zemlje koje dolaze, dolaze jer vide šansu - rekao je Borovčanin, naglašavajući da EXPO predstavlja veliku platformu za investicije, međunarodnu saradnju i razvoj novih poslovnih prilika.

Centralna zona postaće Novi beogradski sajam sa 50 odsto većim kapacitetom, dok će Tematska zona sa nacionalnim paviljonima dobiti trajnu muzejsko-galerijsku namenu.

Ključni objekat biće multifunkcionalni "Auditorijum" sa 3.500 mesta, namenjen kongresnom turizmu. Najveća inovacija je preko 20 modularnih paviljona koji će nakon izložbe biti rasklopljeni i preseljeni širom Srbije kako bi služili kao nove škole, vrtići i fiskulturne sale.

Borovčanin je predložio da izložba ostane otvorena godinu dana duže kako bi svi građani stigli da je obiđu, naglasivši da se trenutno završava desetogodišnji biznis plan koji će osigurati profitabilnost i održivost čitave lokacije decenijama nakon završetka manifestacije.

Na "Biznis samitu", u okviru formata "Hard talk: Mohamad Alabbar, Emaar Properties", održava se razgovor sa Mohamadom Alabbarom, osnivačem kompanije Emaar Properties, dok je moderator Suzana Vasiljević, savetnica za medije predsednika Republike Srbije.

Alabbar je progovorio o ulaganjima, urbanom razvoju i globalnim investicionim trendovima.

On je istakao da su stabilno liderstvo i spremnost na preuzimanje rizika među ključnim faktorima koji pokreću velike transformacije gradova i ekonomija, praveći paralelu između razvoja Dubaija i Beograda kroz prizmu dugoročnog planiranja i političke doslednosti.

Govoreći o projektu Burdž Kalife, Alabbar je podsetio da je inicijativa krenula 2004. godine, sa idejom da se u pustinji realizuje objekat koji po ambiciji prevazilazi tadašnje svetske metropole. Naglasio je da ovakvi projekti mogu opstati samo uz dugoročnu stabilnost i kontinuitet u državnoj politici.

- Treba vam liderstvo, treba vam državni sistem i društvo koje radi u istom smeru. Razvijam projekte u 19 zemalja i ne biva to svuda tako. Srećni smo kada imamo lidere koji imaju strast, ljubav prema svom narodu i izdržljivost da guraju napred bez straha - izjavio je Alabar, upoređujući vizije predsednika Ujedinjenih Arapskih Emirata i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Dotakao se i projekta Beograd na vodi, navodeći da je i tada bio neophodan visok nivo poverenja i hrabrosti da se uđe u tako kompleksan investicioni poduhvat. Posebno je izdvojio prirodni potencijal Beograda, naročito reke, kao jedan od ključnih aduta za razvoj i privlačenje kapitala.

- Vrednost imovine je uvek najveća blizu vode. Ja plaćam pet miliona dolara godišnje samo da bi fontana u Dubaiju tekla, a vi u Beogradu tu vodu, te dve reke u centru grada, imate besplatno. To je resurs koji smo prepoznali i koji smo želeli da iskoristimo kako bismo pokrenuli jedan širi ekonomski pokret u Srbiji -  objasnio je čuveni investitor.

"Uspeh velikih investicija ne meri se isključivo profitom, već i stvaranjem dugoročne vrednosti za društvo"

- Uspeh velikih investicija ne meri se isključivo profitom, već i stvaranjem dugoročne vrednosti za društvo. Pohvalio bih izdržljivost srpskog rukovodstva. Za vidljive rezultate velikih projekata potrebno je vreme i stabilan politički kontinuitet, a upravo to Srbiju danas čini atraktivnom destinacijom za globalni kapital.

Alabar je govorio o počecima saradnje na projektu Beograd na vodi, svom prvom susretu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i razlozima zbog kojih Srbiju vidi kao tržište u kojem se odluke donose brže nego u mnogim drugim državama.

Priznao je da u startu nije imao dublje poznavanje Srbije, ali da ga je privukao pristup tadašnjeg državnog vrha i orijentisanost na rezultate.

- Dopalo kod vašeg predsednika to što je veoma skroman - nikada ništa nije tražio za sebe. Rekao sam mu da želim da poslujem u vašoj zemlji i pitao ga da li mogu da napravim nešto veliko. Zamislite, ja tada nisam poznavao Srbiju, a hteo sam da gradim nešto grandiozno. To je delovalo ludo, ali takva je bila atmosfera. Predsednik je jednostavno rekao: 'U redu, hajde da napravimo nešto veliko' - ispričao je Alabar.

On je posebno naglasio i predsednikovu posvećenost detaljima tokom realizacije projekta.

- Predsednik je uskočio, pogurao ceo projekat i insistirao na apsolutnom kvalitetu. Maltretirao me je za sve - da putevi budu vrhunski, prodavnice lepe, a infrastruktura besprekorna. Stalo mu je bilo do kvaliteta i drago mi je što smo to ostvarili. Uz podršku ministra finansija i celog tima, završili smo posao koji bi u nekim drugim zemljama trajao višestruko duže - rekao je Alabar.

Na trećem panelu pod nazivom "CBAM i ETS" učesnici govore o uvođenju nacionalnih cena emisije CO₂ i o tome da li je država formirala Fond za tranziciju, kao i o tome gde će se ta sredstva usmeravati i ko će njima upravljati.

Poseban fokus je na pitanju šta je EU ETS sistem, kako funkcioniše oporezivanje emisija ugljen-dioksida i ko snosi trošak zagađenja, kao i gde se Srbija nalazi u okviru tog evropskog mehanizma.

Razmatra se i uvođenje CBAM mehanizma i spremnost Srbije za prilagođavanje novim pravilima "zelene Evrope", kao i to da li ova taksa menja pravila igre za domaću privredu i koji sektori mogu biti najugroženiji.

Diskutuje se i o tome da li će CBAM predstavljati okidač za ubrzanje klimatsko-energetske tranzicije i kakav će uticaj imati na javne finansije.

Moderator panela je Kosta Živanović, a na panelu učestvuju:

• Sara Pavkov, ministarka zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije,
• Kat Khosrowyar iz Američkog saveta za hemiju,
• Stanislava Simić, direktor ASEII,
• Ognjen Popović, pomoćnik ministra finansija,
• Nenad Ristić, senior menadžer za planiranje R&D projekata Elixir Grupe.

Sara Pavkov: Uvođenje nacionalne cene ugljenika kao balans između ekologije i konkurentnosti

Ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov izjavila je na panelu o CBAM i ETS sistemima da Srbija pristupa zelenoj tranziciji tako da očuva konkurentnost domaće privrede, uz postepeno usklađivanje sa standardima Evropske unije.

Ona je istakla da je Srbija već usvojila ključne klimatske zakone i uvela MRVA sistem za praćenje emisija, u okviru kog je izdato 97 dozvola operaterima, što omogućava preciznije planiranje troškova i emisija.

Pavkov je navela da je predlog Srbije uvođenje nacionalne cene ugljenika od 4 evra po toni, što je znatno niže u odnosu na evropski nivo od oko 75 evra, kako bi se privredi omogućila postepena prilagodba.

- To je način da implementiramo regulativu, ali da ne opteretimo privredu preko granica koje može da podnese - poručila je ministarka.

Dodala je da prikupljena sredstva neće biti fiskalni teret, već će se vraćati privredi kroz podsticaje za dekarbonizaciju, energetsku efikasnost i uvođenje čistijih tehnologija.

Prema njenim rečima, cilj je da domaća industrija bude konkurentna evropskoj, uz primenu najboljih dostupnih tehnologija i inovacija u zaštiti životne sredine.

Ket Kosrovjar: CBAM mora ostati fer i tržišno zasnovan da bi se očuvala globalna konkurentnost

Pomoćnica direktora za regulatorne i naučne poslove u Američkom savetu za hemiju, Ket Kosrovjar, izjavila je na panelu o CBAM i ETS sistemima da američki pristup novim ekološkim regulativama EU podrazumeva potrebu za pravičnim i tržišno zasnovanim rešenjima. Ona je naglasila da energetska tranzicija i inovacije moraju biti podržane politikama koje ne sputavaju, već podstiču globalnu konkurentnost.

Iako Evropska unija CBAM (prekogranično usklađivanje ugljenika) vidi kao važan zaštitni mehanizam, Kosrovjar je istakla da američka industrija insistira na usklađenosti ovih pravila sa principima slobodnog tržišta. Prema njenim rečima, hemijska industrija ima ključnu ulogu u zelenoj tranziciji jer omogućava inovacije koje jačaju infrastrukturu i lance snabdevanja.

- U našem prelasku na različite vrste energije, ključno je da ostanemo globalno konkurentni. To je moguće samo uz fer tržište i politike koje podstiču inovacije, gde hemijska industrija ima ključnu ulogu u razvoju održivih rešenja - poručila je Kosrovjar.

Ona je zaključila da će tehnološki napredak i inovacije u ključnim industrijama doprineti izgradnji otpornije infrastrukture, ali da je za to neophodan fer i uravnotežen međunarodni regulatorni okvir za sve učesnike na globalnom tržištu.

ASEII i američka industrija: Zelena tranzicija mora biti fer, inovativna i konkurentna

Direktorka asocijacije ASEII, Stanislava Simić, poručila je na panelu o CBAM i ETS sistemima da zelena tranzicija u Srbiji više nije pitanje izbora, već jasan prioritet koji zahteva doslednu primenu usvojenih zakona i snažnu saradnju države i privrede.

Ona je ocenila da je Srbija napravila važan iskorak usvajanjem CBAM regulative, ali da se ključni izazov sada nalazi u njenoj konkretnoj primeni u praksi.

Simić je istakla da su kompanije iz sektora čelika, cementa i đubriva već značajno investirale u modernizaciju i procese dekarbonizacije, uz važnu ulogu u razvoju lokalnih sredina i zapošljavanju van velikih centara.

- Zelena tranzicija danas nije stvar izbora, već prioritet i za državu i za kompanije. Partnerstvo sa državom je ključno da bi privreda mogla da nastavi razvoj - poručila je Simić.

Dodala je da su izazovi u ovom procesu očekivani, ali i da raste svest privrede o neophodnim promenama, te da dalji napredak zavisi od usklađenog delovanja institucija i industrije.

Pomoćnica direktora za regulatorne i naučne poslove u Američkom savetu za hemiju, Ket Kosrovjar, ocenila je da američka industrija podržava zelenu tranziciju, ali insistira na fer i tržišno zasnovanim pravilima u okviru CBAM sistema.

Ona je naglasila da regulatorni okvir ne sme da ugrozi globalnu konkurentnost, kao i da hemijska industrija ima ključnu ulogu u razvoju inovacija i održivih rešenja.

- Važno je da ostanemo globalno konkurentni kroz politike koje podstiču inovacije i fer tržište - poručila je Kosrovjar, uz ocenu da tehnološki napredak može dodatno ojačati otpornost industrije, ali samo uz pravičan međunarodni okvir.

Popović: CBAM pretvaramo u investicioni mehanizam za jačanje domaće industrije

Pomoćnik ministra finansija Ognjen Popović izjavio je na panelu o CBAM i ETS sistemima da Srbija razvija okvir koji bi karbonske takse pretvorio iz troška u investicioni podsticaj za privredu. On je naveo da se očekuju prihodi od nacionalnog poreza na ugljenik i uvoz od 120 do 140 miliona evra, uz naglasak da je prioritet zaštita domaće industrije i pristup evropskim fondovima.

Popović je naveo da CBAM reguliše oko 3.500 kompanija u Srbiji, koje zapošljavaju 4,5 odsto ukupne radne snage, dok oko 1.000 firmi direktno izvozi u EU.

Upozorio je da bi bez nacionalnog sistema oko 120 miliona evra godišnje odlazilo u fondove Evropske unije, umesto da ostane u domaćoj ekonomiji.

Kao odgovor na ove izazove, Srbija, u saradnji sa Beogradskom berzom, razvija berzu za trgovanje emisionim jedinicama (EUA).

- Cilj je da napravimo efikasan tržišni mehanizam, ne samo za Srbiju već za ceo Zapadni Balkan. Želimo da omogućimo kompanijama pristup evropskim sredstvima za dekarbonizaciju, tako da za svaki evro koji plate kroz obaveze, kroz podsticaje i fondove dobiju dva nazad - poručio je Popović.

Popović je dodao da je uvođenje poreza na uvoz ugljenično intenzivnih proizvoda važno radi zaštite domaćeg tržišta od nelojalne konkurencije, uz plan da se kroz podzakonska akta precizno definiše povraćaj sredstava privredi i ubrza proces dekarbonizacije.

Ristić: CBAM kratkoročno pritiska izvoz, dugoročno rešenje u domaćem fondu za dekarbonizaciju

Nenad Ristić, senior menadžer za R&D planiranje Elixir Grupe, ocenio je da bi CBAM u početnoj fazi mogao da oslabi konkurentnost srpskih izvoznika zbog novih obaveza prema EU, dok se dugoročna stabilnost vidi kroz jačanje domaćeg regulatornog okvira.

Naglasio je i da je ključno da novac prikupljen kroz emisije ostane u Srbiji i bude usmeren u domaće fondove za dekarbonizaciju i infrastrukturne projekte, umesto da se iznosi van zemlje.

Ristić je ukazao i da zemlje EU već koriste ETS prihode za sopstvene investicione cikluse, zbog čega Srbija mora razviti uporediv model kako bi domaća privreda imala ravnopravan položaj.

- Najvažniji deo usvajanja karbonske takse kod nas je to da resursi, odnosno kapital koji se izdvaja za ove emisije, ostane u lokalnom fondu koji može da služi za kasnije finansiranje kapitalnih investicija kako industrije, tako i državnih infrastrukturnih projekata - poručio je Ristić.

Kako je dalje istakao, zaštita domaćeg tržišta neophodna kako bi se sprečilo da proizvođači iz zemalja bez sličnih ekoloških taksi steknu nepravednu konkurentsku prednost.

Na drugom panelu pod nazivom "Energetski čvor - da li je suverenitet zastava ili rezervoar nafte i gasa?" učesnici govore o tome da li su energetski resursi postali novo sredstvo globalne moći i kako se Srbija pozicionira u takvim okolnostima.

Poseban fokus je na energetskoj bezbednosti kao novom obliku diplomatije, kao i na tome da li je Srbija nakon 2022. godine i rata u Ukrajini i dalje zavisna od ruskih energenata, te da li mala država uopšte može da postigne energetsku neutralnost.

Razmatra se i pitanje energetske tranzicije i obnovljivih izvora energije – da li Srbija kasni u tom procesu, da li ima dovoljno sredstava da iskoristi svoje resurse bez stranih partnera, kao i da li su „alternativni izvori” realna strategija ili samo PR pristup.

Dodatno se diskutuje o otpadu kao potencijalnom energetskom resursu i održivoj industriji, ulozi javno-privatnih partnerstava i uticaju CBAM mehanizma na tržište.

Moderator panela je Ana Šuvalija Pešić, dok na panelu govore:

• Justin Friedman, osnivač „Friedman Global Strategies” i diplomata,
• Reka Martini, direktor za strategiju i transakcije u MVM,
• György Bacsa, izvršni direktor za strategiju MOL Group,
• Olga Khakova iz Atlantskog saveza
• Daniel Theuer, stručnjak za održive finansije i tranziciju ka čistoj energiji pri Sekretarijatu Energetske zajednice.

Đedović Handanović: Energetska povezanost i nova ulaganja ključ za sigurnost Srbije

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, koja zbog važnog sastanka u Grčkoj nije prisustvovala događaju, poručila je da je energetska kriza pokazala koliko su zemlje otpornije kada su međusobno povezane.

Đedović Handanović je izjavila da je cilj Srbije da postane ključna tranzitna zemlja za energetske rute, čime jača i svoju geopolitičku poziciju.

Ona je najavila investicioni plan u energetici do 2035. godine vredan 14,4 milijarde evra, koji obuhvata gasnu i elektroenergetsku infrastrukturu i nove proizvodne kapacitete.

- Energetska kriza 2022. godine pokazala je koliko su zemlje otpornije kada su bolje povezane. Naš cilj je da Srbija postane nezaobilazna na energetskim rutama - poručila je ministarka.

Ministarka je istakla i da Srbija pregovara sa Svetskom bankom o milijardu evra za gasnu infrastrukturu, uz plan nova povezivanja sa susednim zemljama i povećanje kapaciteta prenosa struje na 6.000 megavata.

Dodala je da su u EPS-u već dodata 426 megavata novih kapaciteta, prvi put posle decenija, te najavila dalje projekte poput Bistrice, Đerdapa 3 i gasnih elektrana, uz nastavak ulaganja u obnovljive izvore energije.

Džastin Fridman: Nuklearna energija kao temelj buduće energetske i nacionalne bezbednosti Srbije

Osnivač kompanije "Friedman Global Strategies" i diplomata Džastin Fridman izjavio je na panelu "Energetski čvor" da su energetska i nacionalna bezbednost direktno povezane, te da Srbija mora da ide ka većoj diversifikaciji izvora energije.

On je istakao da nuklearna energija predstavlja ključni element budućeg energetskog miksa, posebno u uslovima globalnog napuštanja uglja i sve strožih klimatskih politika.

- Energetska bezbednost je nacionalna bezbednost i da biste je imali, morate imati raznovrsnost izvora i dobavljača. Smatram da je upravo nuklearna energija taj glavni izvor u budućnosti - rekao je Fridman.

Pohvalio je razmatranje nuklearnih projekata u Srbiji, ocenjujući da zemlja mora pronaći stabilnu zamenu za fosilna goriva i jačati energetski miks kroz obnovljive i stabilne izvore.

Zaključio je da je strateško opredeljenje Srbije ka nuklearnoj energiji racionalan potez koji doprinosi dugoročnoj stabilnosti i smanjenju zavisnosti od pojedinačnih energenata i dobavljača.

Reka Martini: Nuklearna energija ostaje osnova stabilnog energetskog sistema na duge staze

Direktorka za strategiju i transakcije u kompaniji MVM, Reka Martini, izjavila je na panelu „Energetski čvor“ da energetsko planiranje zahteva izuzetno dugoročan pristup, jer odluke o nuklearnoj energiji oblikuju energetski sistem države i narednih 50 do 70 godina.

Ona je istakla da, uprkos aktuelnim krizama, osnovni stubovi energetskog miksa ostaju nuklearna energija, ugljovodonici i obnovljivi izvori.

Navela je primer mađarske nuklearne elektrane, čija je izgradnja počela 1969. godine, a koja i danas funkcioniše uz planove za dodatno produženje rada, kao ilustraciju dugoročnosti ovakvih projekata.

- Odluke o nuklearnoj energiji treba donositi za period od 50, 60 ili 70 godina, jer će toliko ti projekti trajati. Važno je razlikovati kratkoročne tržišne promene od dugoročnih energetskih ciljeva - poručila je Martini.

Martini je istakla i da nuklearna energija, uz razvoj obnovljivih izvora, ostaje stabilna osnova energetskog sistema i ključ za dugoročnu sigurnost i predvidivost sektora.

Đerđ Bača: Energetska tranzicija mora biti postepen proces, bez naglih odricanja od fosilnih goriva

Izvršni direktor za strategiju MOL Grupe, Đerđ Bača, upozorio je na panelu „Energetski čvor“ da nafta i gas i dalje imaju ključnu ulogu u funkcionisanju globalne ekonomije, uprkos ubrzanoj energetskoj tranziciji.

On je istakao da su tri velike krize u tekućoj deceniji — pandemija, rat u Ukrajini i zatvaranje Ormuškog moreuza - pokazale koliko energetski šokovi utiču na pad BDP-a i rast inflacije, koja se trenutno kreće oko 5 odsto.

Bača je naglasio da energetska tranzicija ne sme biti nagli prekid, već dugoročan proces modernizacije i povećanja efikasnosti. Upozorio je da bi brzo i potpuno odustajanje od fosilnih goriva imalo ozbiljne posledice po ekonomiju i životni standard građana.

- To bi značilo siromaštvo i negativan uticaj na ekonomiju. Tranzicija je proces koji traje decenijama i podrazumeva promene i na strani ponude i na strani tražnje - rekao je Bača.

Kao ključno rešenje istakao je diversifikaciju izvora energije i jačanje regionalne saradnje, uz zajednički nastup zemalja Jugoistočne i Srednje Evrope kroz evropske institucije i regionalne platforme.

Olga Hakova: Energetska infrastruktura postala globalna meta i prioritet bezbednosti

Olga Hakova, spoljni saradnik u Globalnom energetskom centru Atlantskog saveta, upozorila je na panelu "Energetski čvor" da iskustvo Ukrajine u protekle četiri godine predstavlja važne lekcije za globalnu energetsku bezbednost.

Ona je istakla da napadi na energetsku infrastrukturu više nisu izuzetak, već globalna pojava koja pogađa i Evropu i SAD, kroz fizičke sabotaže i sve sofisticiranije sajber napade.

Hakova je navela da su stanovnici Ukrajine tokom zime bili suočeni sa istovremenim prekidima u snabdevanju vodom, gasom i strujom, što je pokazalo granice otpornosti sistema, ali i značaj brzine oporavka oštećene infrastrukture.

Ukazala je i na to da se slični incidenti već dešavaju u Evropi, poput oštećenja podvodnih kablova na Baltiku, što, kako je ocenila, zahteva hitnu međunarodnu koordinaciju.

- Saradnja u zaštiti infrastrukture je svojevrsna ‘siva zona’ u kojoj moramo delovati multilateralno. Amerika, Evropska unija, balkanske zemlje i Ukrajina moraju razmenjivati iskustva o zaštiti sistema i brzini njihovog oporavka - poručila je Hakova.

Posebno je upozorila na probleme u lancima snabdevanja, navodeći da se na ključne komponente, poput transformatora, danas čeka i po nekoliko godina.

Hakova je istakla da je formiranje strateških rezervi i jačanje saradnje između vlada i privatnog sektora neophodno, jer su brzi i nepredvidivi energetski šokovi postali nova realnost.

Đerđ Bača: Pregovori o NIS-u u završnoj fazi uz rokove i regulatorne izazove

Izvršni direktor za strategiju MOL Grupe, Đerđ Bača, izjavio je da su pregovori o kupovini Naftne industrije Srbije (NIS) u toku, ali da su u izuzetno složenoj i kritičnoj fazi zbog međunarodnih regulatornih pravila i sankcija.

On je objasnio da se pregovori vode na tri nivoa - sa prodavcem, Vladom Srbije i regulatorima iz SAD i Evropske unije.

Bača je naveo da je MOL još krajem januara postigao obavezujući dogovor sa prodavcem, ali da je finalizacija otežana zbog usklađivanja sa sankcijama i kratkih rokova, uključujući i rok američke OFAC dozvole koja ističe 22. maja.

- Imamo tri tima koja rade na procesu. Najsloženiji deo je usklađivanje sa sankcijama američkih i evropskih regulatora, a sada imamo svega nekoliko dana da donesemo ključne odluke - rekao je Bača.

Detaljnije možete pročitato OVDE.

Daniel Tojer: Srbija pred integracijom sa tržištem električne energije EU do 2028.

Stručnjak za održive finansije iz Sekretarijata Energetske zajednice, Daniel Tojer, izjavio je da je Srbija lider u primeni složenog energetskog zakonodavstva, što joj otvara mogućnost brže integracije sa evropskim tržištima i pre punopravnog članstva u EU.

On je istakao da je energetska kriza nakon sukoba u Ukrajini ubrzala procese povezivanja i pokazala značaj jače integracije, a da je Srbija dobro iskoristila priliku da se pripremi za model tržišne integracije koji EU nudi zemljama kandidatima u energetskom sektoru.

- Srbija je pokazala da je lider u implementaciji složenog zakonodavstva u oblasti energetike i veoma se dobro spremila za integraciju. Čak i uz sporije procese unutar EU, Srbija bi već početkom 2028. godine mogla da poveže svoje tržište električne energije sa tržištem Unije - naglasio je Tojer.

Tojer je dodao da bi to bio važan korak za energetsku bezbednost i ekonomiju Srbije, jer bi omogućio trgovinu energijom po evropskim pravilima i doneo konkretne koristi domaćem tržištu.

Na prvom panelu pod nazivom "Moć kapitala - postoji li biznis bez politike?" učesnici govore o povezanosti politike i biznisa, ulozi kapitala u savremenoj ekonomiji, kao i o tome koliko je važno ko upravlja javnim i privatnim finansijama i na koji način se one raspoređuju.

Poseban fokus je na pitanjima kako donositi ekonomske odluke u uslovima koji nisu idealni, kao i kakve promene mogu doneti globalni trendovi - od potencijalnog kraja neoliberalne globalizacije do jačanja regionalnih ekonomskih blokova, i šta to znači za male ekonomije poput Srbije.

Takođe se diskutuje o rastu, stabilnosti i razvojnim mogućnostima Srbije i regiona u uslovima globalne neizvesnosti.

Moderator panela je Dragan Lončar, dok na panelu govore:

• Siniša Mali, prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Republike Srbije,
• Lev Ratnovski, predstavnik MMF-a u Srbiji,
• Jan Ružička, izvršni direktor za eksterne poslove PPF grupe,
• Ostoja Mijailović, direktor OMR grupe i predsednik KK Partizan.

Mali: Stabilnost i brze odluke ključ zbog kojeg investitori biraju Srbiju

Prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija Siniša Mali izjavio je na panelu „Moć kapitala – Postoji li biznis bez politike?“ da se svet danas suočava sa stalnim krizama, inflacijom i geopolitičkim sukobima, zbog čega investitori više nego ikada traže sigurnost i stabilnost.

Prema njegovim rečima, u savremenoj ekonomiji više nije presudno samo ko ima niže poreze ili jeftiniju radnu snagu, već koje države ulivaju poverenje i mogu brzo da reaguju u kriznim situacijama.

- Od pandemije 2020. godine do energetske krize 2022, Srbija je pokazala da može da reaguje brzo i efikasno. U današnjim okolnostima kapital bira kredibilitet i predvidivost, a mi smo uspeli da stvorimo ambijent u kojem se investitori osećaju sigurno - rekao je Mali.

Govoreći o ekonomskim pokazateljima, ministar je istakao da Srbija nastavlja da raste znatno brže od evropskog proseka. Kako je naveo, rast BDP-a Srbije u prvom kvartalu 2026. iznosi tri odsto, dok se za Evropsku uniju ove godine prognozira rast od svega 1,1 odsto.

Ukazao je i na stabilne javne finansije, navodeći da je udeo javnog duga Srbije oko 43 odsto BDP-a, što je približno dvostruko manje od proseka Evropske unije. Pored toga, Srbija trenutno raspolaže značajnim finansijskim rezervama, uključujući više od 28 milijardi evra i 54 tone zlata u trezoru Narodne banke Srbije.

- Upravo ti finansijski baferi daju dodatnu sigurnost investitorima u trenutku kada je globalna ekonomija suočena sa velikom neizvesnošću - objasnio je Mali.

Ministar je podsetio i da Srbija privlači više od 60 odsto svih stranih direktnih investicija koje dolaze u zemlje Zapadnog Balkana, istakavši da je očuvanje investicionog kreditnog rejtinga dodatna potvrda poverenja međunarodnih tržišta.

On je naveo da država nastavlja realizaciju razvojnih projekata kroz program „Skok u budućnost“, kao i pripreme za EXPO 2027, uz dugoročne planove razvoja do 2030. i 2035. godine.

- Nijedna investicija nije zaustavljena. Sve razvojne planove predstavljamo transparentno i građanima i investitorima. Naš prioritet ostaje očuvanje privrednog rasta i pune makroekonomske stabilnosti - zaključio je Mali.

Lev Ratnovski: Reforme privatnog sektora i produktivnost ključ za budući rast Srbije

Stalni predstavnik MMF-a u Srbiji Lev Ratnovski ocenio je na Biznis samitu da je Srbija postigla značajan napredak u makroekonomskoj stabilnosti, ali da je za dugoročni rast neophodan nastavak reformi usmerenih ka privatnom sektoru i povećanju produktivnosti.

On je istakao da je zemlja pokazala otpornost tokom globalnih kriza, uz veliki uspeh u smanjenju nezaposlenosti sa 24 na oko 8 odsto.

- Položaj Srbije je danas veoma jak: javni dug je nizak, rezerve visoke, bankarski sektor stabilan, a inflacija pod kontrolom. Ipak, upravo ti uspesi otvaraju nova očekivanja. Za održiv rast politike moraju da se prilagođavaju - rekao je Ratnovski.

Prema njegovim rečima, fokus se sada pomera sa državnih podsticaja ka jačanju domaćih privatnih investicija i produktivnosti.

Kao ključne reforme naveo je digitalizaciju pravosuđa, očuvanje fleksibilnog tržišta rada, ulaganja u obrazovanje i veštačku inteligenciju, reforme energetskog sektora i pojednostavljenje administracije i carinskih procedura.

Jan Ružička: Balkan ima veliku šansu u eri regionalizacije i novih investicija

Izvršni direktor za eksterne poslove PPF grupe, Jan Ružička, izjavio je na Biznis samitu 2026 da se svet danas ne nalazi u periodu izuzetne krize, već u procesu povratka „istorijskoj normalnosti“, u kojoj regionalizacija i približavanje kapitala domaćim tržištima otvaraju nove prilike za zemlje Jugoistočne Evrope.

Ružička je ocenio da je usporavanje globalizacije počelo još nakon finansijske krize 2008. godine, dok su pandemija i rat u Ukrajini dodatno ubrzali promene u načinu poslovanja velikih kompanija i kretanju kapitala.

- Za velike kompanije danas je veliki rizik da imaju data centre u Aziji. One žele da budu bliže svojim tržištima, a upravo tu Srbija i region imaju veliku prednost. Ovo nije era rizika, već era prilika za one koji su spremni da rade i ulažu - rekao je Ružička.

Kao jedan od pozitivnih trendova u regionu izdvojio je usporavanje odliva radne snage, pa čak i povratak dela zaposlenih u pojedinim zemljama, navodeći Bugarsku kao primer. Dodao je da će u narednim godinama posebno rasti potreba za kvalitetnim radnim mestima u oblastima poput startup industrije i farmaceutske proizvodnje.

Govoreći o Srbiji, Ružička je pohvalio stabilne makroekonomske pokazatelje i očekivani rast BDP-a veći od 4,5 odsto naredne godine. Posebno se osvrnuo na značaj EXPO 2027, ocenivši da taj projekat predstavlja mnogo više od međunarodne manifestacije.

- EXPO 2027 nije samo događaj, već katalizator investicija i velikih kapitalnih projekata. Verujem u model javno-privatnih partnerstava, ali pod uslovom da postoje nezavisno pravosuđe i stabilne institucije - naglasio je predstavnik PPF grupe.

Komentarišući evropske integracije Zapadnog Balkana, Ružička je ocenio da zbog unutrašnjih izazova u Evropskoj uniji brza politička integracija regiona trenutno nije realna opcija.

- Pravi put jeste ekonomska integracija regiona, kako su to ranije opisivali lideri poput Aleksandra Vučića i Edija Rame. Jača regionalna ekonomija može pomoći celom Balkanu i istovremeno izvršiti pritisak na evropske lidere da ubrzaju integracione procese. Fokus na ekonomiju je odgovor na mnoge strukturne slabosti koje danas postoje unutar Evropske unije - zaključio je Ružička.

Mali: EXPO 2027 i investicije od 17,5 milijardi evra pokretači novog rasta Srbije

Siniša Mali izjavio je da Srbija naredne godine očekuje privredni rast od 4,5 odsto, zahvaljujući velikim infrastrukturnim ulaganjima, projektu EXPO 2027 i rastu domaće potrošnje.

Mali je naveo da država planira investicije vredne 17,5 milijardi evra u puteve, energetiku, zdravstvo, sport i kulturu, ocenivši da takvi projekti direktno doprinose rastu BDP-a i kvalitetu života građana.

- To nisu samo ulaganja u objekte, već ulaganja u ukupni razvoj i bogatstvo Srbije - rekao je ministar.

Govoreći o ekonomskom modelu Srbije, Mali je istakao da se rast zasniva na izvozu, ali i jačanju domaće potrošnje kroz povećanje plata, minimalca i penzija iznad nivoa inflacije.

On je ocenio da je upravo razvoj infrastrukture Srbiju učinio atraktivnom za strane investitore, dodajući da kompanije koje dolaze u zemlju najveći deo proizvodnje plasiraju na izvozna tržišta.

- MMF i vodeće svetske rejting agencije potvrdili su rezultate naše ekonomske politike, što je najbolji dokaz stabilnosti i odgovornog upravljanja javnim finansijama - zaključio je Mali.

Ostoja Mijailović: Kapital traži stabilnost, a birokratija usporava razvoj privrede

Predsednik OMR grupe Ostoja Mijailović izjavio je na Biznis samitu 2026 da su politika i ekonomija danas tesno povezane i da privredni razvoj zavisi od političke stabilnosti i kontinuiteta.

On je istakao da kapital traži predvidivo okruženje i brze odluke, upozorivši da svaka politička promena usporava ekonomiju i dovodi do višegodišnjeg prilagođavanja novim sistemima.

- Kapital ne može da čeka sporu birokratiju i dugotrajne političke procese - poručio je Mijailović.

Prema njegovim rečima, Srbija je ostvarila ekonomske rezultate zahvaljujući političkom kontinuitetu i zaštiti sopstvenih interesa u složenim međunarodnim okolnostima.

Podržao je i smanjenje broja ministarstava i agencija, ocenjujući da birokratija i spori sudski procesi opterećuju investicije i usporavaju poslovanje.

Govoreći o OMR grupi, naveo je da kompanija uspešno posluje i sa zapadnim i sa kineskim partnerima, uz prilagođavanje globalnim tržišnim promenama.

Istakao je da domaće kompanije moraju jačati poverenje u sopstveni menadžment i izlazak na međunarodno tržište, navodeći kao primer dobijanje švajcarske licence i akviziciju reosiguravajuće kuće u Švajcarskoj.

Mijailović je dodao da tehnologija postaje ključni faktor globalnog razvoja i stabilnosti. Naime on je ukazao na brze promene na srpskom tržištu automobila, gde su kineski proizvođači u prvom kvartalu dostigli 17 odsto učešća, dok je prodaja električnih vozila već premašila rezultat iz cele prethodne godine.

Na početku događaja prisutnima su se obratili:

• Minja Miletić, regionalna direktorka Euronews-a za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru,
• Pedro Vargas David, generalni direktor kompanija ALPAC Capital i Euronews,
• Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije
• Đuro Macut, predsednik Vlade Republike Srbije.

Minja Miletić, regionalna direktorka Euronews Srbija za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, svečano je otvorila ovogodišnji Biznis samit, koji je okupio lidere iz sveta politike, ekonomije, tehnologije i energetike. U uvodnom obraćanju poručila je da se svet nalazi u periodu velikih promena, u kojem granice između politike i ekonomije gotovo više ne postoje, a svaka poslovna odluka dobija strateški i istorijski značaj.

Miletić je istakla da se Srbija danas nalazi između velikih prilika - između Istoka i Zapada, tradicije i inovacija.

- Imamo šansu da budemo više od tržišta - da postanemo platforma za rast, razvoj i saradnju koja prevazilazi granice regiona. Biznis samit je prilika da otvorimo iskren dijalog o temama koje će oblikovati narednu deceniju - poručila je ona.

Govoreći o ulozi medija, Miletić je naglasila da Euronews Srbija vidi svoju misiju u povezivanju ideja, ljudi i tržišta, uz stvaranje prostora za konkretna rešenja i nove poslovne inicijative.

Iako su glavne teme samita digitalna transformacija, veštačka inteligencija i energetika, kao ključnu reč izdvojila je poverenje.

- Bez poverenja nema partnerstva, stabilnosti ni razvoja. U vremenu kada se kapital opreznije ulaže, a rizici pažljivije procenjuju, naš region mora da pokaže zrelost, viziju i predvidivost - istakla je Miletić.

Dodala je da cilj samita nije samo razmena mišljenja, već stvaranje novih partnerstava i pokretanje konkretnih projekata.

- Vizija nije samo slogan, već proces i odgovornost svih nas. Vaše prisustvo pokazuje spremnost ne samo da razgovaramo, već i da delujemo - zaključila je Miletić, poželeći učesnicima uspešan i inspirativan rad tokom samita.

Pedro Vargas David: Energetska nezavisnost i ekonomski rast ključ stabilne budućnosti Evrope i Srbije

Generalni direktor kompanija ALPAC Capital i Euronews, Pedro Vargas David, otvorio je Biznis samit 2026 u Beogradu porukom o budućnosti Evrope, globalnim krizama i strateškoj ulozi Srbije u novom ekonomskom poretku.

Govoreći o sve nestabilnijem svetu, David je ocenio da živimo u "eri ratova", upozorivši da je održiv ekonomski rast ključan za očuvanje mira i stabilnosti.

Podsećajući na izreku "da bog da živeo u zanimljivim vremenima", ukazao je na brojne globalne krize - od Bliskog istoka i Ukrajine do rastućih tenzija u Latinskoj Americi i Aziji. Istakao je da istorija pokazuje kako ekonomska stagnacija otvara prostor za radikalizam i podele.

- Evropa je nakon Drugog svetskog rata beležila rast od pet odsto, dok je u 21. veku taj prosek pao na svega 1,6 odsto. Kada ljudi izgube finansijsku sigurnost, postaju podložniji ekstremnim i opasnim rešenjima. Zato od vlasti moramo tražiti reforme koje će vratiti privredni rast - poručio je David.

Poseban fokus u svom obraćanju stavio je na energetsku bezbednost i potrebu stvaranja novih pravaca snabdevanja energentima, u kojima bi Srbija imala važnu tranzitnu ulogu između Istoka i Zapadne Evrope.

- Potrebne su nam alternative. Moramo graditi gasovode i naftovode koji bi povezali Persijski zaliv, preko Iraka i Turske, sa Srbijom i Zapadnom Evropom. Istovremeno, potrebno je jače povezivanje sa Azerbejdžanom, Kazahstanom i Turkmenistanom preko Gruzije i Bugarske. Reč je o ogromnim, ali neophodnim investicijama za našu energetsku nezavisnost - rekao je on.

David se osvrnuo i na razvoj veštačke inteligencije, ocenivši da su Evropi potrebni „pametni zakoni“ koji će podstaći inovacije i produktivnost, umesto da ograničavaju industrijski razvoj.

Govoreći o Srbiji, istakao je da je zemlja ostvarila značajan uspeh u privlačenju stranih direktnih investicija i da taj trend treba nastaviti.

- Srbija je pokazala da je uspešnija od regiona u privlačenju investicija i verujem u budućnost ove zemlje - naglasio je David, dodajući da su funkcionalno evropsko tržište i jača ekonomska povezanost ključ dugoročne stabilnosti i razvoja.

Zaključujući obraćanje, poručio je da se rizici u savremenom svetu moraju pažljivo procenjivati, ali da pragmatična saradnja i međusobna povezanost nemaju alternativu ukoliko Evropa želi da izbegne greške iz prošlog veka.

Marko Čadež: Vizija, prilagodljivost i tehnološka spremnost ključ konkurentnosti Srbije

Predsednik Privredne komore Srbije, Marko Čadež, poželeo je dobrodošlicu učesnicima Biznis samita 2026, istakavši da je ovaj skup postao jedno od najvažnijih mesta susreta biznisa, investicija i novih ideja u regionu. Ovogodišnji samit okupio je gotovo 400 učesnika i više od 200 poslovnih lidera iz Srbije i Evrope, kao i najviše državne zvaničnike, među kojima su predsednik Srbije Aleksandar Vučić, premijer Đuro Macut i ministar finansija Siniša Mali.

Među gostima su i istaknuti međunarodni investitori, uključujući Muhameda Alabara i predstavnike Međunarodnog monetarnog fonda.

Govoreći o centralnoj temi samita „Vizija koja se gradi“, Čadež je poručio da vizija danas ne može ostati samo ideja ili slogan, već mora predstavljati sposobnost da se ide napred uprkos globalnim krizama i neizvesnosti.

- Živimo u vremenu energetskih šokova, poremećaja u lancima snabdevanja i ubrzanih tehnoloških promena. Veštačka inteligencija menja industrije brže nego što smo mogli da zamislimo, a svet postaje složeniji i nepredvidiviji nego ikada - rekao je Čadež.

On je ocenio da se pravila uspeha na globalnom tržištu ubrzano menjaju i da cena proizvoda i kapital više nisu jedini faktori konkurentnosti.

- Danas konkurentnost zavisi od prilagodljivosti, tehnološke spremnosti i otpornosti. Naš cilj mora biti da promene prepoznamo pre drugih. Iako ne možemo uvek da utičemo na globalne okolnosti, možemo zajedno da menjamo ono što zavisi od nas - istakao je predsednik PKS.

Čadež je naglasio da Privredna komora Srbije ovakve skupove vidi kao važnu platformu za povezivanje države, privrede i naučne zajednice, što direktno doprinosi ekonomskom rastu i otvaranju novih radnih mesta.

- Za nas dijalog nije protokol, već alat za razvoj i izgradnju poverenja. Svaka diskusija o energetici, izvozu ili digitalnoj transformaciji zapravo je razgovor o novim prilikama za građane i domaću privredu - zaključio je Čadež, poželevši učesnicima uspešan i produktivan rad tokom samita.

Đuro Macut: Saradnja države, privrede i medija ključ za modernu i konkurentnu Srbiju

Predsednik Vlade Republike Srbije, Đuro Macut, svečano je otvorio veliki Biznis samit u organizaciji Euronews Srbija, poručivši da su dijalog, poverenje i saradnja države, privrede i medija ključni za dalji razvoj zemlje.

Premijer je istakao da Srbija teži stabilnosti, predvidivosti i dugoročnom ekonomskom rastu, ali da nijedna ozbiljna vizija ne može biti ostvarena bez snažnog partnerstva institucija, privrede i finansijskog sektora.

- Ovaj skup simbolizuje zajedništvo ljudi koji donose važne odluke i pokreću investicije. Tema "Vizija koja se gradi" najbolje opisuje trenutak u kojem se nalazimo. Pred nama su brojni izazovi, ali i velika prilika da zajedno gradimo moderniju, snažniju i perspektivniju Srbiju - poručio je Macut.

On je izrazio očekivanje da će Biznis samit doneti konkretne projekte, nova partnerstva i inicijative koje će dodatno ojačati konkurentnost domaće ekonomije.

"Biznis samit" okupio je vodeće domaće i međunarodne lidere iz sveta biznisa, politike i bankarstva, koji će govoriti o ključnim ekonomskim, privrednim, tehnološkim, inovacionim i političkim temama.

U fokusu samita je pitanje da li se u uslovima izražene geopolitičke neizvesnosti mogu trasirati dugoročne razvojne strategije ili upravo takve okolnosti predstavljaju putokaz za budućnost ekonomije i poslovanja.

Učesnici pokušavaju da odgovore i na dilemu šta će u narednom periodu imati veći uticaj na uspeh biznisa - tehnologija, kapital ili politika, kao i da li je najveći izazov za kapital zapravo politička neizvesnost, a ne sama politika.

Organizatori ističu da je "Biznis samit" zamišljen kao platforma na kojoj se razmenjuju konkretne ideje i vizije, koje ne ostaju samo na nivou diskusije, već imaju potencijal da budu primenjene u kreiranju budućih državnih i ekonomskih strategija.