Cene ne prestaju da divljaju: Hrvatska ostaje u samom vrhu EU po inflaciji

Evropska komisija je blago snizila prognoze ekonomskog rasta za Hrvatsku za ovu godinu na 2,7 odsto BDP-a, ali i taj rast je među najvećima u Evropskoj uniji i daleko je iznad proseka i evrozone i EU. Međutim, Hrvatska će ove godine biti među vodećima i po inflaciji, koja bi, prema prognozama Evropske komisije, trebalo da bude na nivou od 4,6 odsto. Jedino bi Rumunija, sa 7 odsto, trebalo da ima veću inflaciju od Hrvatske, dok bi prosečna inflacija u EU trebalo da iznosi 3,1 odsto.

Ove podatke objavila je Evropska komisija u svojim prolećnim ekonomskim prognozama u četvrtak, uz napomenu da je u celoj EU rast oslabio pre svega zbog poremećaja izazvanih sukobom na Bliskom istoku i porasta cena energenata. To je poseban izazov za EU, koja je neto uvoznik energenata.

Teme za vas

Hrvatska je u 2025. godini imala rast od 3,4 odsto, dok bi ove godine BDP trebalo da raste za 2,7 odsto, a sledeće za 2,5 odsto. Jedino će Malta sa 3,7 odsto, Poljska sa 3,5 odsto i Litvanija sa 3 odsto imati veći rast od Hrvatske. Prosečan rast u EU ove godine biće tek 1,1 odsto, a u evrozoni ispod 1 odsto, tačnije 0,9 odsto. Zanimljivo je da će Irska, druga najbogatija zemlja članica EU nakon Luksemburga, ove godine imati pad BDP-a od 1,2 odsto, ali nakon što je prošle godine zabeležila neverovatan rast od čak 12,3 odsto BDP-a.

Sukob na Bliskom istoku i rast geopolitičkih tenzija uticaće na dalje prognoze u Hrvatskoj jer utiču na domaću tražnju. Rast će i dalje uglavnom biti podstaknut domaćom tražnjom; privatna potrošnja ostaje otporna zbog rasta plata i rasta zaposlenosti, iako bi inflacija mogla da poveća nepredvidivost kupovne moći domaćinstava u Hrvatskoj, smatra Evropska komisija.

Evropska komisija predviđa usporavanje rasta investicija uz strože uslove finansiranja i povećanu neizvesnost, ali će i dalje biti značajnog povlačenja sredstava EU. Uticaj će imati i značajan rast ulaganja u odbranu.

Državna potrošnja u Hrvatskoj trebalo bi da zadrži pozitivan doprinos rastu BDP-a, dok će neto izvoz i dalje imati negativan doprinos rastu BDP-a, s obzirom na to da uvoz nadmašuje izvoz uprkos snažnom turizmu, između ostalog zbog slabije tražnje trgovinskih partnera i određenog pada cenovne konkurentnosti.

U jesenjim ekonomskim prognozama iz novembra prošle godine rast Hrvatske bio je predviđen na 2,9 odsto, a u sledećoj na 2,5 odsto. Komisija je prognoze za ovu godinu blago snizila sa 2,9 na 2,7 odsto, dok je za sledeću godinu zadržala iste prognoze kao i ranije, dakle 2,5 odsto.

Nivo nezaposlenosti u Hrvatskoj stabilizovaće se na 4,8 odsto, što je takođe znatno niži nivo od EU, gde iznosi 6 odsto. Zanimljivo je da najveću stopu nezaposlenosti u EU sada ima Finska sa 10,1 odsto, Španija sa 9,9 odsto, Švedska sa 8,5 i Francuska sa 8,3 odsto.

Iako će u Hrvatskoj usporiti rast zaposlenosti, taj rast i dalje postoji. Komisija i ovog puta ponavlja kako se u Hrvatskoj kao izazov pojavljuje nedostatak radne snage.

(Telegraf Biznis/Jutarnji)