Egzodus ultrabogatih: Zašto američka elita masovno kupuje "zlatne vize" i strane pasoše i gde tačno beže?

Izuzetno bogati Amerikanci prikupljaju više boravišnih dozvola i državljanstava iz istog razloga iz kog diversifikuju svoje akcijske portfelje – kako bi se zaštitili od rizika u nepredvidivom svetu, kažu za Forbs stručnjaci za investicione migracije.

SAD su zamenile Kinu kao najveće tržište za klijente koji traže drugo ili treće državljanstvo, rekao je za Forbs Erik Mejdžor, izvršni direktor i predsednik konsultantske firme za investicione migracije Latitude World.

Teme za vas

Više od šest od deset Amerikanaca, odnosno 61 odsto onih koji godišnje zarađuju preko 200.000 dolara, razmatra preseljenje u drugu zemlju u narednih pet godina, pokazuje studija koju će narednog meseca objaviti Apex Capital Partners, savetodavna firma koja pomaže ljudima da obezbede strano prebivalište i državljanstvo.

Henley & Partners je objavio da su upiti američkih državljana koji traže alternativno prebivalište ili državljanstvo porasli za 183 odsto na godišnjem nivou u prvom kvartalu 2025. godine, nakon što je predsednik Tramp izabran za drugi mandat.

Značajno je porastao i broj Amerikanaca koji podnose zahteve za državljanstvo po osnovu porekla u Evropi i Kanadi.

Iznenađujući podatak

Prvi put od Velike depresije (periond od 1929. do 1939. godine), 2025. godine više ljudi je napustilo SAD nego što se u njih doselilo, objavio je Vol strit džurnal (The Wall Street Journal). Iako Trampova administracija negativnu neto migraciju predstavlja kao uspeh deportacija i restriktivnih viza, i američni državljani napuštaju zemlju u rekordnom broju.

Zašto bogati Amerikanci traže drugo i treće državljanstvo?

- Moji klijenti mi kažu: ‘Želim kombinaciju. Hoću dva državljanstva i zelenu kartu - rekao je Mejdžor za Forbs. Kac kaže da ima klijente koji ih skupljaju "kao markice, jer ih to zanima, umesto da kupuju Rolekse ili Lamborginije".

Bogati Amerikanci vide diversifikaciju državljanstva kao zaštitu od finansijskih i geopolitičkih rizika nakon turbulentne poslednje decenije.

Mejdžor navodi da se motivi klijenata kreću od zabrinutosti za bezbednost i slobodu kretanja do životnog stila.

Kao glavne razloge za razmišljanje o odlasku iz SAD, ispitanici su naveli troškove života (68 odsto) i političku situciju(54 odsto).

- Ljudi na levici se plaše da bi Tramp mogao da se kandiduje za treći mandat… a ljudi na desnici se plaše da bi neko poput Mamdanija ((Zohran Mamadani, gradonačenik Njujorka, pri. aut.) mogao da počne da nacionalizuje stvari - tako da su svi zabrinuti - rekao je Kac za Forbs.

Novi Zeland dobar izbor "ako izbije Treći svetski rat"

Za američke klijente iz kategorije ultrabogatih, sa oko 100 miliona dolara investicione imovine, Novi Zeland je postao popularan izbor, rekao je Mejdžor za Forbs.

- Govori se engleski, na drugoj je strani sveta. Ako izbije Treći svetski rat, to je prilično dobro mesto za boravak. Ali nije jeftino. Ulazna cena za zelenu kartu je pet miliona novozelandskih dolara – oko tri miliona američkih – i to je investicija, ne donacija - rekao je.

Novi Zeland, osmi na Henley & Partners Global Residence Program Indexu, dobija najviše ocene za reputaciju i kvalitet života.

Evropa je tražena, ali je do državljanstva sve teže doći

Izuzetno bogati Amerikanci "veoma su zainteresovani za Evropu - ali za državljanstvo, ne za prebivalište", rekao je Mejdžor, navodeći da državljanstvo jedne zemlje omogućava nesmetano kretanje u 29 evropskih država Šengenskog prostora.

Ali put ka Evropi postao je teži poslednjih godina zbog promena u nekoliko popularnih programa.

Pre dve godine, grčki program "zlatne vize" - koji omogućava stalni boravak, ali ne i državljanstvo - podigao je minimalni prag ulaganja sa 250.000 evra (odnosno 290.000 dolara) na čak 800.000 evra (odnosno 928.000 dolara) na najtraženijim tržištima u zemlji.

U aprilu 2025. godine Španija je ukinula svoj program zlatnih viza nakon pritužbi stanovnika da je veliki priliv stranaca podigao cene nekretnina.

Prošlog meseca Portugal je udvostručio uslov boravka pre podnošenja zahteva za državljanstvo sa pet na deset godina.

A nakon prošlogodišnje prelomne presude Evropskog suda pravde, kojom je ukinut popularni malteški model državljanstva kroz investicije, ta zemlja se okrenula užem i subjektivnijem okviru "državljanstva po zaslugama", u kojem se od podnosilaca zahteva traži da daju izuzetne doprinose, mimo direktnih finansijskih ulaganja.

I uz stroža pravila, Malta ostaje popularan izbor među njegovim klijentima, rekao je Mejdžor.

Ujedinjeno Kraljevstvo, koje više nije deo Evropske unije, zabeležilo je skok zahteva Amerikanaca za državljanstvo u mesecima neposredno nakon što je Tramp ponovo izabran, objavio je Gardijan (The Guardian).

Karibi su najbrža i najjeftinija opcija

Organizacija istočnokaripskih država je "nešto poput EU istočnog Kariba, gde, ako ste državljanin jedne od sedam zemalja, imate pravo da živite i radite u ostalima", rekao je Kac za Forbs, dodajući da je dobijanje takvog državljanstva uglavnom i jeftinije i brže nego u drugim delovima sveta.

Amerikanci mogu kupiti karipsko državljanstvo za oko 250.000 dolara, uz rok obrade od četiri do šest meseci.

Najlakši i najjeftiniji put do državljanstva je preko porekla

Amerikanci čija porodična stabla imaju korene u drugim zemljama "uzimaju državljanstvo po poreklu u Kanadi i Evropi", rekao je Mejdžor za Forbs, navodeći da njegova firma uvek prvo savetuje istraživanje te opcije.

Broj Amerikanaca koji traže irsko državljanstvo po poreklu - mogućnost za osobe sa irskim roditeljima ili bakama i dedama - porastao je prošle godine za 63 odsto.

Nakon što je Kanada uklonila generacijska ograničenja za one koji traže dvojno državljanstvo, navodno je više Amerikanaca podnelo zahtev za kanadsko državljanstvo nego iz narednih devet zemalja porekla zajedno.

Trampova zlatna karta se pokazala kao promašaj

Ubrzo nakon što je predsednik Tramp započeo drugi mandat, njegova administracija počela je da promoviše Trampovu zlatnu kartu (Trump Gold Card), novu vizu koja bogatim strancima obećava ubrzan put do boravka u SAD, zajedno sa olakšicom kojom bi izbegli plaćanje američkog poreza na prihode iz inostranstva.

Kada je program najavljen, predsednik Tramp se hvalio da će zemlja prodati milion Trump Gold Card viza po ceni od pet miliona dolara po komadu.

Nekoliko sedmica kasnije, ministar trgovine Hauard Latnik (Howard Lutnick) tvrdio je da je tokom jedne posete Bliskom istoku prodao 1.000 tih viza u jednom danu.

Ali ubrzo je postalo jasno da je Trampova administracija znatno precenila tržište.

- Krug globalnih ultrabogatih pojedinaca koji mogu - i žele - direktno da uplate pet miliona dolara relativno je mali, posebno u poređenju sa alternativama boravka kroz investicije, koje su zasnovane na ulaganju, a ne na donaciji - rekao je tada Henley & Partners za Forbs.

Do septembra je američka vlada smanjila cenu Trampove zlatne karte za 80 odsto, na milion dolara, i ukinula poresku olakšicu.

U februaru je portparol Bele kuće rekao za Vol strit džurnal da politike Trampove administracije privlače "nebrojeno mnogo ultrabogatih stranaca" koji „plaćaju milion dolara za zlatnu kartu kako bi se nastanili u Sjedinjenim Državama”.

Ali dva meseca kasnije odobrena je samo jedna viza Gold Card.

(Telegraf Biznis/Forbes)