Spoljnotrgovinski deficit Srbije drastično pao, evo koje tri komšijske zemlje nam donose najveći suficit

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za januar-april 2026. godine iznosila je 25.897,4 miliona evra (25,89 milijardi), što je bilo za 3,9 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Spoljnotrgovinska robna razmena za april izražena u dolarima je bila 30.277,2 miliona dolara ili za 13,7 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.

Teme za vas

Izvezeno je robe u vrednosti od 13.774,4 miliona dolara, što čini povećanje 18,5 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 16.502,8 miliona dolara, što je za 10,0 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 11.784,6 miliona evra, što čini povećanje od 8,2 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Uvoz robe imao je vrednost od 14.112,8 miliona evra, što je za 0,5 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.

Deficit iznosi 2.728,4 miliona dolara, što čini smanjenje od 19,1 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Izražen u evrima, deficit iznosi 2.328,2 miliona evra, što čini smanjenje od 26,1 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom 83,5 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 77,5 odsto.

Posmatrano regionalno, najveći udeo u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (29,7 odsto), sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije (25 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (23,6 odsto), Beogradski region (20,6 odsto), a oko 1,1 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveći udeo u uvozu Srbije imao je Beogradski region (43,9 odsto); slede Region Vojvodine (30,5 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (15,2 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (8,6 odsto), a oko 1,8 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije.

To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe.

Na primer, uvoz nafte i gasa najvećim delom se obuhvata u Regionu Vojvodine i Beogradskom regionu, a to su energenti za ukupnu teritoriju Srbije.

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 60,2 odsto (8289,1 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 28 odsto (3853,5 mil. dolara) i oprema, 11,8 odsto (1631,6 mil. dolara).

Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0 odsto (0,2 mil. dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 55,1 odsto (9101,0 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 21,3 odsto (3519,8 mil. dolara), i oprema, 11 odsto (1817,9 mil. dolara). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 12,5 odsto (2064,2 mil. dolara).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini.

Zemlje članice Evropske unije čine 59 odsto ukupne razmene.

Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije u izvozu bili su Nemačka, Italija, Kina, Bosna i Hercegovina i Mađarska, a u uvozu Kina, Nemačka, Italija,Turska i Mađarska.

Drugi po važnosti partner Srbije jesu zemlje CEFTA, sa kojima ima suficit u razmeni od 1,1 milijardi dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza: žitarica i proizvoda od njih, drumskih vozila, medicinskih i farmaceutskih proizvoda, pića, električnih mašina i aparata.

Izvoz Srbije iznosi 1,7 milijardi dolara, a uvoz 578,2 miliona dolara za posmatrani period.

Pokrivenost uvoza izvozom je 306,8 odsto. Izraženo u evrima, izvoz iznosi 1,5 milijardi evra, a uvoz 495,4 mil. evra (suficit iznosi 1024,1 mil. evra, a pokrivenost uvoza izvozom 306,7 odsto).

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit ostvaren sa zemljama iz bliskog okruženja: Crnom Gorom (izvoze se najviše lekovi za maloprodaju i električna energija, a uvoze se najviše električna energija i sušeno svinjsko meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se električna energija i gasna ulja, a uvoze se električna energija i konstrukcije i delovi od čelika) i Severnom Makedonijom (izvoze se električne energija i električni provodnici, a uvoze se električna energija i katalizatori na nosaču).

Značajan suficit u razmeni ostvaren je u razmeni sa Češkom, Nemačkom i Slovačkom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (najviše zbog uvoza telefona za mrežu stanica).

Sledi deficit sa: Turskom, Poljskom, Ruskom Federacijom...

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 40,3 odsto ukupnog izvoza.

Uvoz prvih pet odseka čini 27,1 odsto ukupnog uvoza. Odsek nerazvrstana roba, u koji se uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 13,5 odsto.

U aprilu 2026. godine je izvezeno je robe u vrednosti od 3,49 milijarde dolara, što čini povećanje od 13,4 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 43,96 milijarde dolara, što je povećanje od 4,9 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 29,99 milijardi evra, što čini povećanje od 8,7 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine. Uvoz je iznosio 37,72 milijardi evra, što je povećanje od 0,2 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks april 2026/ mart 2026. godine pokazuje pad izvoza za 5,4 odsto i rast uvoza za 0,6 odsto.

Računato u evrima, desezonirani indeks april 2026/ mart 2026. godine okazuje pad izvoza za 5,2 odsto, i pad uvoza za 1,2 odsto.

Na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzimaju rude bakra i koncentrati (186 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu setova provodnika za avione, vozila, brodove (165 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz rafinisanog bakra (150 mil. dolara); sledi izvoz ostalih motornih vozila za prevoz lica, osim autobusa (123 mil. dolara); poslednje mesto pripada izvozu novih spoljnih guma za automobile (90 mil. dolara).

Lista prvih 5 proizvoda u uvozu pokazuje da su sirova nafta i ulja od bituminoznih minerala (206 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod; drugi po značaju su lekovi za maloprodaju (151 mil. dolara); na trećem mestu liste je uvoz prirodnog gasa u gasovitom stanju (117 mil. dolara); sledi uvoz gasnih ulja (59 mil. dolara); poslednje mesto zauzima uvoz električne energije (54 mil. dolara).

(Telegraf Biznis/Tanjug)