Kada će u Srbiji početi plaćanje kriptovalutama i šta nas koči?

Građani Hrvatske mogu da plaćaju kriptovalutama svoje kupovine u najvećem domaćem lancu Konzumu. Za razliku od njih, u Srbiji takav vid plaćanja još nije moguć.

Poreski savetnik Miloš Praštalo kaže za Biznis.rs da prepreka nije tehničke prirode jer je sistem - u kojem bi kupac platio kriptovalutom iz svog novčanika na telefonu, posrednik u pozadini automatski izvršio konverziju, a trgovcu na račun legli dinari za nekoliko sekundi - moguć.

Teme za vas

- Problem nije u tome što ne postoji aplikacija, uređaj ili tehnologija koja to može da sprovede. Problem je regulatorne i poresko-pravne prirode jer Zakon o digitalnoj imovini uopšte ne prepoznaje ovakav model plaćanja. Baš naprotiv - objašnjava on.

Prema članu 97 Zakona o digitalnoj imovini, prihvatanje digitalne imovine u zamenu za prodatu robu ili pružene usluge u trgovini na malo može se vršiti, ali isključivo preko pružaoca usluga povezanih sa digitalnom imovinom koji ima dozvolu za tu konkretnu uslugu.

Dakle, potrošač ne može direktno preneti kriptovalutu trgovcu u maloprodaji, ali može ako između njih postoji licencirani posrednik koji će prihvatiti digitalnu imovinu od kupca, izvršiti konverziju u dinare kao jedino priznato zakonsko sredstvo plaćanja u Srbiji, preneti dinare trgovcu, identifikovati korisnika, sprovesti AML/KYC procedure i sve to uraditi uz dozvolu nadležnog organa.

- Tu dolazimo do prvog problema: prema javno dostupnom registru Narodne banke Srbije (NBS), u Srbiji postoje registrovani pružaoci usluga povezanih sa virtuelnim valutama. Međutim, prema dostupnim podacima, nijedan od njih trenutno nema baš ovu dozvolu koja bi omogućila model u kome kupac plaća kriptovalutama u prodavnici, a trgovac dobija dinare. Dakle, pravni okvir postoji, postoje i licencirani pružaoci usluga, ali ne za ovaj konkretan tip usluge - navodi Praštalo.

U Hrvatskoj ovakav model, na primer, postoji. Recimo PayCek, sistem koji je razvio Electrocoin, omogućava trgovcima da kupcima ponude plaćanje kriptovalutama dok se u pozadini obračun vrši u fiat valuti. Jedan od korisnika ovog sistema je Konzum, verovatno najveći trgovački lanac u Hrvatskoj, koji među svojim prihvaćenim načinima plaćanja navodi i kriptovalute.

Na pitanje kako Srbija može da dođe do tog rešenja, Praštalo objašnjava da je potrebno rešiti nekoliko izazova pre uvođenja ovakvog sistema plaćanja.

- Prvi među njima je svakako AML/KYC regulativa. Moje mišljenje je da mora da postoji regulativa koja bi obavezala pružaoca usluga (na primer, kripto-menjačnicu) da izvrši verifikaciju korisnika/platioca, što predstavlja manji problem i već postoji potencijalno rešenje tako što bi korisnik/platilac koristio novčanik kripto-menjačnice pri plaćanju. Jednostavno, kasa u prodavnici ne može postati AML punkt, a kasir ne može prilikom svake kripto transakcije da proverava poreklo sredstava, rizičnost novčanika ili identitet korisnika - rekao je.

Zbog toga bi, prema njegovom mišljenju, najlogičnije rešenje bilo upravo da korisnik plaća preko naloga kod licenciranog pružaoca usluga, odnosno kripto-menjačnice ili "payment processora" kod kog je već prošao verifikaciju.

Drugi, znatno veći, izazov je porez. Kod fizičkih lica, prenos, prodaja ili otuđenje digitalne imovine može predstavljati poreski događaj - iako se može smatrati da plaćanje nije prodaja kriptovalute, to jeste otuđenje imovine.

- Ako ste kriptom platili robu ili uslugu, vi ste se te digitalne imovine rešili. Ona više nije kod vas. Otuđili ste je. I ako je prilikom tog otuđenja između nabavne vrednosti kriptovalute i njene vrednosti u trenutku plaćanja nastala kapitalna dobit – svako takvo plaćanje potencijalno postaje poreski događaj - kaže Praštalo.

To bi u praksi značilo da za svako plaćanje kafe, goriva ili namirnica morate znati kada ste stekli kriptovalutu, po kojoj vrednosti, kada ste je otuđili, koja je bila vrednost u trenutku otuđenja, da li postoji dobitak ili gubitak i kako se to prijavljuje.

Takav sistem ne može masovno da zaživi iz prostog razloga što administrativno nema smisla da svaka kupovina kafe povlači poresku evidenciju, smatra naš sagovornik i ocenjuje da bi jedino moguće rešenje u tom slučaju bilo uvođenje limita ili posebnog režima za male potrošačke transakcije.

Na primer, da se do određenog mesečnog ili godišnjeg iznosa takva plaćanja ne tretiraju isto kao klasično investiranje, trgovanje ili veće otuđenje digitalne imovine. Druga opcija je pojednostavljen način obračuna i izveštavanja, posebno za transakcije koje idu preko licenciranog posrednika. Za sada, međutim, ovakva rešenja nisu formalizovana.

U svakom slučaju, plaćanje kriptovalutama u maloprodaji u Srbiji tehnički je moguće, zakon ga delimično prepoznaje, ali sistem još nije operativan. Nedostaju tri stvari – posrednik sa odgovarajućom dozvolom, jasno rešen AML/KYC model i poreski tretman koji od svake sitne kupovine neće praviti administrativni problem.

- Dok se to ne reši, kripto plaćanja u svakodnevnoj maloprodaji ostaće više tema za stručne diskusije nego realna opcija na kasi - zaključuje Praštalo.

(Telegraf Biznis/Biznis.rs)