Veštačka inteligencija kao mač sa dve oštrice: Kako se domaće banke brane od nevidljivih pretnji

Bankarski sektor prolazi kroz jednu od najdinamičnijih faza u svojoj istoriji. Dok digitalizacija donosi sve brže i lakše usluge za klijente, ona istovremeno otvara vrata novim, sofisticiranim rizicima. Na nedavno održanom panelu "Digitalni kapital", u okviru Biznis samita 2026, Bojan Pantović, izvršni direktor za IT i digitalne kanale Alta Banke, ukazao je na to da se nalazimo u prelomnom trenutku u kojem veštačka inteligencijapostaje podjednako i moćan alat za razvoj, ali i opasno oružje u rukama sajber kriminalaca.

Nova era pretnji: Deepfake i orkestrirani napadi

Tradicionalne metode prevara polako postaju prošlost, a njihovo mesto zauzimaju tehnologije koje je teško prepoznati „golim okom“. Prema rečima Pantovića, primena AI dovela je do ekspanzije deepfake tehnologije i visoko personalizovanih phishing kampanja. Ovi napadi više nisu generički mejlovi sa greškama u kucanju, već precizno ciljane operacije koje koriste AI za simulaciju glasova ili likova poznatih osoba kako bi se zaobišli sistemi poverenja.

Teme za vas

Odbrana zasnovana na zaštiti kako zaposlenih tako I klijenata banke, praćenjem navika radi uočavanja nestandardnog obrasca ponašanja i zaštiti pre svega identiteta.

Kako bi odgovorile na ove izazove, banke poput Alta Banke uvode višeslojne sisteme zaštite. Današnja odbrana više se ne oslanja samo na lozinke, već za na zaštitu poverenja uvodeći koncept zero-trust, odnosno kontinuirane provere identiteta prilikom svakog pristupa sistemu ili svake transkacije.

Možemo očekivati veću upotrebu biometrije u vidu prepoznavanja lica prilikom izvršenja transakcije ili potvrde neke aktivnosti u odnosu sa bankom, a u svetu već postoje sistemi koji prilikom plaćanja koriste i druge biometrijske podatke.

Napredna Analitika: Sistemi u realnom vremenu prate ponašanje korisnika, od načina na koji koriste aplikacije do uobičajenog vremena obavljanja transakcija.

Era veštačke inteligencije: Trenutno smo u fazi kada je AI u stanju da otkrije ranjivosti sistema, koje su čak i vodećim ekspertima godinama bile nevidljive, a koje se u AI orkestriranim napadima mogu iskoristiti u napadima relativno brzo. Trenutno je pritisak na sistemima da znatno brže eliminišu ranjivosti koje AI detektuje.

Snaga je u "kolektivnom imunitetu"

Jedna od najvažnijih poruka sa panela jeste uvođenje koncepta „kolektivnog imuniteta“ finansijskog sektora. Uprkos tome što su banke na tržištu konkurenti, kada je u pitanju bezbednost, one postaju saveznici. Razmena podataka o pretnjama radi bržeg prepoznavanja ključni su za zaštitu celokupnog ekosistema.

Ako jedna banka prepozna novi tip napada, informacija o karakteristikama istog mora brzo postati dostupna svima kako bi se preventivno delovalo.

Šta nas čeka u budućnosti?

Pantović predviđa da će prava stabilizacija nastupiti onog trenutka kada samu IT infrastrukturu dominantno budu činile komponente u čijem je kreiranju učestvovala veštačka inteligencija. Takvi sistemi će pre same upotrebe proći provere veštačke inteligencije ili će biti dizajnirani na bezbedan način uz pomoć veštačke inteligencije, čineći bankarstvo budućnosti sigurnijim nego ikada pre.

Šta ovo znači za klijente?

Za prosečnog korisnika u Srbiji, ovo znači da će sigurnost postati "nevidljiva", ali sveprisutna. Dok mi vidimo samo jednostavnu aplikaciju na mobilnom telefonu, u pozadini rade algoritami koji brinu o svakoj transakciji. Ipak, stručnjaci upozoravaju da tehnologija nije sve, edukacija klijenata ostaje ključna karika. Iako banke grade neprobojne bedeme koristeći AI, odgovorno ponašanje pojedinca u digitalnom svetu i dalje je prva linija odbrane, kao i značaj cyber security edukacije započnu kod najmlađih, kako bi postala deo svakodnevne kulture.

Digitalna transformacija nije samo trend, već neophodnost, a lideri poput Alta Banke pokazuju da je put ka uspehu u balansiranju između inovacija i maksimalne sigurnosti klijenta.

(Telegraf Biznis)