Generacija Z ovako traži posao: I aplikacije za "muvanje" postale su odlična šansa!

Generacija Z sve češće koristi društvene mreže, pa čak i aplikacije za upoznavanje, kako bi došla do posla na sve konkurentnijem tržištu rada. Umesto da se oslanjaju isključivo na klasične prijave i biografije, mladi kandidati pokušavaju da privuku pažnju poslodavaca viralnim video-snimcima, duhovitim objavama i kreativnim nastupom na internetu.

Zapošljava se najmanje u poslednjih pet godina

Razlog za ovakve taktike leži u sve težim uslovima zapošljavanja. Na tržištu rada, koje mnogi opisuju kao najizazovnije od pandemije, broj prijava za posao naglo raste, dok se broj otvorenih radnih mesta smanjuje.

Teme za vas

Prema podacima LinkedIna, globalna stopa zapošljavanja pala je na najniži nivo u poslednjih pet godina, dok je konkurencija za svako radno mesto značajno porasla.

Istovremeno, mnoge kompanije koriste veštačku inteligenciju za filtriranje kandidata, što dodatno otežava izdvajanje iz mase. Upravo zbog toga deo mladih koji traže posao okreće se platformama poput TikToka i Instagrama kako bi pokazali svoju ličnost, komunikacione veštine i kreativnost.

„TikTok snimci u suštini postaju produžetak biografije generacije Z“, rekla je stručnjakinja za karijere Viki Salemi.

„Ova generacija je navikla da stvara sadržaj. Potragu za poslom doživljavaju više kao kreiranje sadržaja nego kao tradicionalni proces prijavljivanja.“

Nije dovoljno postati viralan

Neki kandidati objavljuju video-biografije u kojima na duhovit način predstavljaju svoje kvalifikacije, dok drugi prave prezentacije i personalizovane kampanje koje direktno šalju menadžerima i direktorima.

Takav sadržaj ponekad postane viralan i donese veliku vidljivost, ali stručnjaci upozoravaju da viralnost sama po sebi nije dovoljna za zaposlenje.

„Postati viralan nije dovoljno“, rekla je Anja Rudnicki, jedna od mladih kandidatkinja koja je privukla pažnju video-biografijom.

„Ja sam veoma kvalifikovana osoba i uprkos tome morala sam da prođem dugotrajan proces prijavljivanja da bih dobila posao.“

Stručnjaci ističu da ovakav pristup može pomoći kandidatima da pokažu takozvane meke veštine, poput pripovedanja, samopouzdanja i entuzijazma, ali upozoravaju da kreativni sadržaj ne može da zameni iskustvo i stručne kvalifikacije.

„Video-biografije mogu biti kao šlag na torti ako je sama torta već onakva kakvu želim“, objasnila je Prija Ratod iz kompanije Indeed.

„Mogu da naprave razliku samo ako posedujete i ostale kvalifikacije koje poslodavac traži.“

Potraga za poslom nije dobra za mentalno zdravlje

Uz sve veću konkurenciju, potraga za poslom ostavlja posledice i na mentalno zdravlje mladih.

Analize pokazuju da veliki broj kandidata oseća frustraciju, iscrpljenost i obeshrabrenost zbog prijava na koje nikada ne dobiju odgovor.

„Često imaju osećaj da se prijavljuju u prazninu i da nikada ne dobiju nikakav odgovor“, rekla je savetnica za karijeru Danijel Nikolson.

„To je izuzetno obeshrabrujuće i frustrirajuće tržište rada.“

Zbog toga mnogi mladi smatraju da više nije dovoljno imati samo dobru biografiju. Profesionalno prisustvo na internetu postaje gotovo jednako važno kao formalno obrazovanje i radno iskustvo, a granica između ličnog brenda i traženja posla sve je tanja.

Ipak, stručnjaci upozoravaju da kandidati ne bi trebalo da osećaju pritisak da postanu influenseri kako bi pronašli posao. Kreativan sadržaj može pomoći u privlačenju pažnje, ali presudnu ulogu i dalje imaju znanje, iskustvo i sposobnost prilagođavanja tržištu rada.

(Telegraf Biznis)