Živković: CBAM donosi nove troškove, ali EPS nastavlja velike investicije

Evropska CBAM taksa donela je nove izazove za poslovanje Elektroprivrede Srbije, ali uprkos dodatnim troškovima i pritiscima na energetskom tržištu, investicioni ciklus najveće domaće energetske kompanije nastavlja se punom snagom. Generalni direktor EPS-a Dušan Živković poručio je u Jutarnjem dnevniku RTS-a da su investicije obezbeđene, projekti se realizuju prema planu, a EPS će ove godine u državni budžet uplatiti čak 100 miliona evra po osnovu emisija ugljen-dioksida.

Živković je upozorio da je energetska sigurnost postala jedno od ključnih pitanja savremenog doba i ukazao na posledice primene evropskog mehanizma za prekogranično oporezivanje ugljenika (CBAM), koji dodatno opterećuje elektroprivrede u regionu.

Teme za vas

„CBAM nam donosi dodatne izazove jer više nema izvoza električne energije u Evropsku uniju. U prethodnim godinama taj izvoz je u proseku iznosio oko 1.000 gigavat-sati, što predstavlja gubitak od približno 150 miliona evra godišnje. Istovremeno, EPS će kao najveći emiter po osnovu domaćeg zakona o emisijama uplatiti oko 100 miliona evra u državni budžet“, rekao je Živković.

Uprkos dodatnom finansijskom opterećenju od oko 250 miliona evra, prvi čovek EPS-a ističe da investicioni planovi nisu ugroženi.

Najveća ulaganja trenutno su usmerena ka Rudarskom basenu „Kolubara“, gde se realizuje najveća modernizacija opreme u istoriji ovog rudarskog sistema.

„Na kopovima će biti angažovano gotovo deset novih mašina. Odlagač je već stigao na lokaciju, a sredinom jula očekuje se i novi bager. Za ove investicije izdvajamo čak 450 miliona evra sopstvenih sredstava“, naglasio je Živković.

Govoreći o proizvodnji uglja, on je ocenio da je situacija stabilna i podsetio da je prošle godine u Kostolcu proizvedeno rekordnih 10 miliona tona uglja, što predstavlja najveći godišnji rezultat u istoriji tog rudarskog centra.

Paralelno sa ulaganjima u tradicionalne energetske kapacitete, EPS ubrzano radi i na jačanju sektora obnovljivih izvora energije. Ključnu ulogu u tome ima revitalizovana reverzibilna hidroelektrana „Bajina Bašta“, koja omogućava stabilnije uključivanje vetroparkova i solarnih elektrana u elektroenergetski sistem.

Prema rečima Živkovića, Srbija trenutno raspolaže sa oko 1.400 megavata vetro i solarnih kapaciteta, ali je za njihov dalji razvoj neophodno obezbediti dodatne kapacitete za balansiranje i skladištenje energije.

„Sigurnost sistema održava se i skladištenjem električne energije, odnosno kupovinom energije tokom jeftinih solarnih sati, kada cena na tržištu pada na nulu ili čak odlazi u negativnu zonu“, objasnio je on.

Posebno mesto u dugoročnoj energetskoj strategiji Srbije imaju projekti reverzibilnih hidroelektrana „Đerdap 3“ i „Bistrica“.

Živković ističe da bi „Đerdap 3“ mogao da postane jedan od najvažnijih energetskih projekata Srbije, jer bi istovremeno doprineo razvoju obnovljivih izvora energije, dekarbonizaciji i većoj stabilnosti elektroenergetskog sistema.

Kada je reč o projektu „Bistrica“, pripreme su već u poodmakloj fazi.

„U toku su eksproprijacija, izrada tehničke dokumentacije i priprema tendera za izmeštanje infrastrukture. Plan je da ove godine počnu pripremni radovi, a da sredinom naredne godine bude zaključen ugovor o izgradnji i finansiranju projekta“, naveo je Živković.

Poruka EPS-a je jasna – iako evropske klimatske politike i CBAM donose ozbiljne troškove, Srbija nastavlja da ulaže u energetsku sigurnost, modernizaciju rudarskog sektora i razvoj velikih projekata koji bi trebalo da obezbede stabilno snabdevanje električnom energijom u narednim decenijama.

(Telegraf Biznis)