„Kupujemo da bismo zaboravili da smo prazni“: Brutalne reči Igora Mandića o novcu i životu koji nas melje

Hrvatski publicista i pisac Igor Mandić bio je jedan od retkih autora sa prostora bivše Jugoslavije koji je o novcu, potrošačkom društvu i ljudskoj pohlepi govorio bez uvijanja. Njegovi eseji i intervjui često su secirali balkansku opsesiju statusom, kupovinom i lažnim sjajem modernog života.

Mandić je smatrao da je konzumerizam postao nova religija, a čovek „vernik“ koji neprestano kupuje kako bi prikrio unutrašnju prazninu. U jednom razgovoru je rekao da „ljudi kupuju stvari koje im ne trebaju novcem koji nemaju da bi impresionirali ljude koje ne vole“, parafrazirajući duh savremenog društva koje je, po njemu, izgubilo meru i smisao.

Teme za vas

Posebno je bio oštar prema kultu novca. „Novac nije sredstvo života, nego je postao njegov smisao“, govorio je Mandić, upozoravajući da društvo u kojem se sve meri profitom nužno proizvodi usamljenost, frustraciju i duhovnu bedu. Po njemu, tranzicija na Balkanu nije donela samo tržište i slobodu, već i „divljački materijalizam“ u kojem se uspeh meri automobilom, kvadratom stana i markom sata.

Foto: Freepik

Mandić je često pisao i o medijima i reklamama koje, kako je tvrdio, „proizvode večito nezadovoljnog čoveka“. Reklama ne želi da budete srećni, smatrao je, već da stalno osećate manjak kako biste nastavili da trošite. Zato je govorio da je savremeni čovek „potrošač pre nego građanin, kupac pre nego ličnost“.

U njegovim tekstovima provlačila se i misao da je siromaštvo na Balkanu dodatno pojačalo glad za statusom. Ljudi koji su decenijama živeli skromno, odjednom su u tranziciji dobili priliku da „glume bogataše“, pa su kredit, luksuz i pokazivanje postali zamena za stvarnu sigurnost i dostojanstvo.

Ipak, Mandić nije bio asketa koji je prezirao novac sam po sebi. On je upozoravao da je problem trenutak kada novac počne da određuje ljudsku vrednost. Tada, kako je pisao, „čovek više ne pita ko si, nego koliko vrediš“.

Foto:Shuttesrock.com

Zato njegovi tekstovi i danas zvuče neprijatno tačno: živimo u vremenu u kojem su izlozi puni, a ljudi prazni; u kojem se sreća meri karticom, a uspeh tuđim pogledom. A Mandić je, možda bolje od mnogih, razumeo da je to najskuplja iluzija savremenog života.

Neki od najpoznatijih Mandićevih stavova i formulacija na ovu temu:

„Novac je postao jedina opšteprihvaćena religija.“

„Potrošačko društvo proizvodi ljude koji nikad nisu siti.“

„Kupujemo da bismo zaboravili da smo prazni.“

„Reklama ne prodaje proizvod, nego osećaj manje vrednosti.“

„Čovek se danas meri cenom, a ne karakterom.“

Ove misli sažimaju duh Mandićeve kritike materijalizma: novac je potreban, ali kada postane jedino merilo uspeha, društvo gubi i meru i čoveka.

(Telegraf Biznis)