Koliko zanimanje utiče na vašu kreditnu sposobnost i šta banka procenjuje pri davanju ponude

Kada aplicirate za kredit u banci ili ugovarate polisu osiguranja, analizira se vaše zanimanje. Međutim, način na koji banke i osiguravajuća društva posmatraju vaš posao potpuno je različit. Dok osiguravajuća društva zanima vaša fizička bezbednost i verovatnoća nesreće ili bolesti, banke primarno posmatraju stabilnost vaših finansija.

Banke procenjuju koliko su rizična zanimanja njihovih klijenata, ali iz Udruženja banaka Bosne i Hercegovine ukazali su da banke zanimanja ne klasifikuju kao (ne)rizična kako to čine osiguravajuća društva pri davanju polisa osiguranja.

Teme za vas

Osiguravajuća društva koriste aktuarski proračun - ako ste, na primer, građevinski radnik koji radi na visini, automatski ste klijent visokog rizika jer je statistička šansa za povredu na radu velika, što direktno utiče na cenu polise.

S druge strane, bankarstvo funkcioniše na bazi kreditnog rizika. Iz Udruženja banaka tvrde da je to slučaj i prilikom razmatranja kreditiranja. Ne polazi se od toga čime se neko bavi, nego koliko je izgledno da će tokom otplate kredita nastaviti da ostvaruje prihode potrebne za otplatu kredita.

Suština bankarske procene: Kreditni profil

Banci nije presudno šta radite, već kakav je kontinuitet priliva prihoda. Njihov fokus je na finansijskoj održivosti.

"Procenjuje se ukupni kreditni rizik, sposobnost klijenta da uredno izmiruje obaveze. U toj proceni važni su visina, redovnost i stabilnost primanja, postojeća zaduženost, kreditna istorija i namena kredita", dodaju.

Osim toga, kako su istakli, procenjuje se finansijska stabilnost i poslovna održivost poslodavca klijenta.

Zašto vas jedna banka odbija, a druga prihvata

Za razliku od osiguravajućih društava, banke imaju mnogo veću fleksibilnost i autonomiju u kreiranju svojih internih pravila.

Podsetili su da se kreditni rizik procenjuje na osnovu propisa jedne države, međunarodnih standarda i dobrih praksi banaka. Pored toga, kako su naglasili, svaka banka razvija svoju metodologiju procene rizika, što znači da se pojedine stavke mogu različito vrednovati.

Istakli su šta može biti posledica različitog vrednovanja pojedinih stavki.

"Zbog toga se može dogoditi da dve banke različito procene kreditnu sposobnost iste osobe. To ne znači da jedna banka određeno zanimanje smatra rizičnim, a druga ne. Razlike najčešće proizilaze iz ukupne procene klijentovog profila, načina vrednovanja pojedinih faktora rizika ili specifičnosti kreditnog proizvoda", obrazložili su.

Iz Udruženja banaka su ukazali da banke često imaju svoje procene i evidencije poslodavaca, posebno kada su poslodavci i sami klijenti banke.

Uveravaju da se tako procena može učiniti efikasnijom, ali da se time ne zamenjuje individualna analiza svakog pojedinačnog zahteva.

Ne postoji univerzalna lista zanimanja

Kako su naveli iz Udruženja banaka, ne postoji univerzalna lista zanimanja koja se smatraju visokorizičnim ili niskorizičnim. Osvrnuli su se na ono što je bankama bitnije.

"Mnogo više pažnje posvećuje se stabilnosti i predvidivosti prihoda nego samoj profesiji. Na primer, onaj ko ostvaruje prihode kroz ugovor o delu, povremene angažmane, sezonske poslove ili delatnosti koje značajno zavise od tržišnih kretanja može biti procenjen drugačije od osobe koja ima dugoročne i stabilne izvore prihoda", objasnili su.

No, podsetili su, i unutar iste profesije mogu postojati značajne razlike između pojedinaca, zbog čega bi bilo pogrešno generalizovati i određena zanimanja unapred svrstavati u rizične kategorije.

Ponovili su da zanimanje samo po sebi retko predstavlja odlučujući faktor. Zanimanje može biti jedan od indikatora koji banci, naveli su, pomaže da bolje razume prirodu i održivost prihoda, ali ono se uvek posmatra u širem kontekstu ukupnog finansijskog profila klijenta.

Takođe uveravaju da suština procene kreditne sposobnosti nije pronaći razlog da se kredit ne odobri, nego odgovorno proceniti da li je planirano zaduženje održivo i za klijenta i za banku.

(Telegraf Biznis/Klix.ba)