Regionalne inicijative – korak ka Evropi ili zamena za članstvo: Koliko je Srbija dobila od Cefta sporazuma?

Zapadni Balkan već godinama čeka na novo proširenje Evropske unije, a u međuvremenu su pokrenute brojne regionalne inicijative koje je trebalo da olakšaju ekonomsku saradnju i pripreme zemlje za buduće članstvo.

Iako su Cefta (Sporazum o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi), "Otvoreni Balkan" i Berlinski proces predstavljeni kao važni koraci ka povezivanju regiona, rezultati su, prema oceni pomoćnika direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju u Privrednoj komori Srbije Bojana Stanića, bili različiti.

Teme za vas

"One su najavljene kao značajan pomak, ali su rezultati bili simbolični", ocenio je Stanić, govoreći pre svega o inicijativama "Otvoreni Balkan" i Berlinskom procesu.

Stanić ističe da potreba za regionalnom integracijom postoji, naročito u privredi, jer su ekonomije Zapadnog Balkana male i snažno oslonjene i na uvoz i na izvoz. Zajednički nastup, kako kaže, omogućio bi lakši pristup tržištima i jaču pregovaračku poziciju u sve složenijem međunarodnom okruženju.

Foto: Nikola Anđić

Kao najuspešniji primer regionalnog povezivanja izdvaja Cefta sporazum, koji je značajno povećao obim unutarregionalne trgovine.

"Sve zemlje Zapadnog Balkana koje su članice Cefta značajno su povećale obim unutarregionalne trgovine, što se odrazilo na rast kompanija i novo zapošljavanje", naveo je Stanić.

Prema njegovim rečima, Srbija je kao najkonkurentnija privreda regiona u robnoj razmeni sa tržištima Zapadnog Balkana dostigla suficit od oko tri milijarde evra. Ipak, upozorava da Cefta ima svoje granice, jer se uglavnom odnosi na slobodnu trgovinu robom, dok je za potpuniji ekonomski prostor neophodno omogućiti i lakši protok ljudi, usluga i kapitala.

Politika usporila regionalno povezivanje

Stanić smatra da su političke okolnosti i nedostatak dosledne primene dogovorenog glavni razlog što inicijative nisu dale veće rezultate. Podseća da je ideja "Otvorenog Balkana" bila da se postepeno uspostavi jedinstveno regionalno tržište i omogući privilegovan pristup jedinstvenom evropskom tržištu.

"Ideja je bila da, ako već dugo čekamo na ulazak u Evropsku uniju, Zapadni Balkan bude integrisan i dobije privilegovan pristup jedinstvenom evropskom tržištu. Do toga, međutim, nije došlo", naglasio je Stanić.

Prema njegovoj oceni, dodatnu neizvesnost stvara činjenica da se kao najozbiljniji kandidati za pristupanje EU danas spominju Crna Gora i Albanija, dok se za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju ne nazire brži put ka članstvu.

Stanić ukazuje da privreda regiona u međuvremenu trpi nove prepreke – od kvota na čelik i ograničenja u drumskom transportu do mehanizama poput Cbam-a i drugih trgovinskih barijera koje postepeno uvodi Evropska unija.

Iako su pojedini pomaci vidljivi, poput lakšeg putovanja između Srbije, Albanije i Severne Makedonije ili početaka saradnje na jedinstvenom tržištu rada, oni su, kako ocenjuje, daleko ispod prvobitnih očekivanja.

"Napravili smo određene pomake, ali daleko manje od onoga što je bilo potrebno, imajući u vidu vreme koje smo izgubili. A vreme je sada ključni faktor, jer to utiče i na ekonomiju, i na demografiju, i na ukupnu stabilnost regiona", poručio je Stanić.

On dodaje da bi krajnji cilj trebalo da bude prostor na kojem će građani i privreda funkcionisati bez osetnih administrativnih prepreka, po uzoru na zemlje Evropske unije, ali da je za to neophodno više političke volje i doslednija primena već postignutih dogovora.

(Telegraf Biznis/RTS)