Kako svetske krize utiču na cene plemenitih metala: Srebro jeftinije za 44%, a zlato za 26, koliko košta gram?

Iako se zlato i srebro tradicionalno smatraju sigurnim utočištem u vremenima kriza, poslednja kretanja na tržištu pokazuju da njihove cene ne rastu uvek automatski kada se geopolitičke tenzije pojačaju.

Naprotiv, cene plemenitih metala poslednjih dana zabeležile su osetan pad, pod pritiskom jačeg dolara, viših prinosa na državne obveznice i očekivanja da bi kamatne stope u SAD mogle duže ostati na povišenom nivou.

Teme za vas

Prema poslednjim tržišnim podacima, cena zlata je 10. juna pala za više od tri odsto, na oko 4.124 dolara za trojsku uncu, što je najniži nivo cene od kraja marta. U odnosu na rekord iz januara, kada je cena premašila 5.590 dolara za uncu, reč je o padu za skoro trećinu, tačnije, 26 odsto. Srebro je pod još većim pritiskom: njegova cena spuštena je na oko 64,6 dolara za uncu, što je približno 44 odsto ispod januarskog maksimuma.

Srebro je, na primer, sada na brzi ispod 1,8 evra gram, a u januaru je bilo i više od 3 evra za gram.

Iako mnogi očekuju da zlato i srebro automatski rastu tokom geopolitičkih kriza, tržišta u praksi funkcionišu znatno složenije. Trenutni pad cena plemenitih metala nije posledica slabljenja tražnje, već pre svega kombinacije makroekonomskih faktora koji trenutno imaju veći uticaj na tržište, kaže Georgi Hristov iz kompanije "Tavex zlato & srebro".

Prema njegovim rečima, eskalacija sukoba na Bliskom istoku dovela je do rasta cena nafte i energenata, što je pojačalo inflatorna očekivanja i povećalo verovatnoću da će centralne banke, pre svega američke Federalne rezerve, duže zadržati povišene kamatne stope. Istovremeno je ojačao američki dolar, dok su porasli i prinosi na državne obveznice.

"U takvom okruženju deo investitora privremeno preusmerava kapital ka instrumentima koji donose prinos, što stvara pritisak na cenu zlata i srebra", objašnjava Hristov.

Drugim rečima, investitori u takvom trenutku češće biraju obveznice i slične hartije od vrednosti, jer one donose kamatu, dok zlato ne donosi redovan prihod. Kod zlata zarada zavisi od toga da li će njegova cena porasti. Zato, kada kamatne stope i prinosi na obveznice rastu, zlato u kratkom roku može da izgubi deo privlačnosti za investitore.

Dodatni faktor je i realizacija profita. Posle snažnog rasta cene zlata i srebra, deo velikih investitora i fondova odlučio je da proda deo ranije kupljenih količina i tako pretvori rast cene u stvarnu zaradu. Takva prodaja povećava ponudu na tržištu i može dodatno da pritisne cenu naniže.

U periodima povećane neizvesnosti često raste i potreba za gotovinom, pa se prodaje čak i kvalitetna imovina kako bi se oslobodio novac za druge potrebe.

"Važno je naglasiti da trenutni pad cena nije u suprotnosti sa pojačanom fizičkom kupovinom zlata i srebra. Naprotiv, upravo u periodima korekcija često raste interesovanje dugoročnih investitora koji niže cene vide kao priliku za kupovinu. Zato kratkoročna kretanja cena i fizička tražnja ne moraju uvek da se kreću u istom smeru", dodaje Hristov.

Pad cena plemenitih metala nema isti efekat na sve učesnike na tržištu. Oni koji su zlato ili srebro kupovali kada su cene bile na rekordnim nivoima sada beleže pad vrednosti te imovine, bar dok je ne prodaju. S druge strane, oni koji plemenite metale kupuju dugoročno, mogu pad cena da vide kao priliku, jer sada istu količinu zlata ili srebra mogu da kupe jeftinije nego pre nekoliko meseci. Naravno, pod uslovom da imaju slobodan novac za takvu kupovinu.

Zbog toga sadašnje kretanje više liči na tržišnu korekciju nego na preokret dugoročnog trenda. Osnovni faktori koji podržavaju plemenite metale - geopolitička neizvesnost, inflatorni rizici, visoki nivoi javnog duga i kupovine centralnih banaka - nisu nestali. Ali u kratkom roku prevagu imaju dolar, kamatne stope, prinosi na obveznice i potreba investitora da realizuju profit posle snažnog rasta.

(Telegraf Biznis/Dnevnik)