Nobelovac Erik Maskin u SANU o teoriji dizajna mehanizama i globalnim rešenjima

Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju i profesor na Univerzitetu Harvard, Erik Maskin, održao je u Svečanoj sali SANU predavanje pod nazivom "Uvod u teoriju dizajna mehanizama" (An Introduction to Mechanism Design). Predavanje je upriličeno u okviru 21. Svetskog kongresa ekonomista, a Maskin je tom prilikom poručio da ova teorija, čiji je on jedan od glavnih tvoraca, nudi ključ za rešavanje najsloženijih globalnih problema, uključujući i klimatske promene.

- Veliko je zadovoljstvo biti danas ovde. Prvi put sam u Beogradu, ali insistiram na tome da ne bude i poslednji - započeo je profesor Maskin, pre nego što je publiku uveo u suštinu svoje naučne discipline.

Teme za vas

Foto: Telegraf.rs

Ekonomija kao inženjerstvo

Maskin je dizajn mehanizama definisao kao „inženjerski deo ekonomije“. Dok se klasična (pozitivna) ekonomija bavi razumevanjem postojećih institucija i predviđanjem ishoda na tržištu, dizajn mehanizama ide obrnutim smerom.

- U dizajnu mehanizama krećemo od ishoda. Kažemo: 'Ovo su ciljevi koje želimo da postignemo', a zatim se pitamo možemo li izgraditi institucije ili mehanizme koji bi doveli do tih ciljeva. To je normativni ili preskriptivni predmet - objasnio je Maskin, ističući da se rešenja temelje na tome da učesnici, prateći sopstvene interese, nesvesno doprinose zajedničkom cilju.

Lekcija o torti 

Kako bi pojasnio apstraktnu teoriju, Maskin je naveo „domaći primer“: podelu torte između dvoje dece, Alise i Boba. Problem nastaje jer roditelj ne zna kako deca vide tortu, a želi pravednu podelu u kojoj svako dete misli da je dobilo bar polovinu.

- Ako roditelj sam seče tortu, verovatno će doći do katastrofe jer deca retko vide stvari kao roditelji. Rešenje je u proceduri 'podeli i biraj', koja je stara hiljadama godina i opisana čak i u Bibliji kod Avrama i Lota - naveo je Maskin. Mehanizam je jednostavan: jedno dete seče (Bob), a drugo bira (Alisa).

Foto: Telegraf.rs

- Bob tada ima snažan podsticaj da iseče tortu na tačno dva jednaka dela, jer zna da će u suprotnom Alisa uzeti veći komad. Tako oba deteta dobijaju ono što žele, a pravedan ishod je postignut uprkos nedostatku informacija kod roditelja - zaključio je.

Telekomunikacije i Vikrijev mehanizam

Teorija se već decenijama uspešno primenjuje u prodaji radio-frekvencija mobilnim operaterima. Maskin je objasnio problem aukcija iz 1990-ih godina: država želi da licencu dobije onaj ko će je najbolje iskoristiti, ali kompanije imaju tendenciju da lažu o stvarnoj vrednosti.

Rešenje je Vikrijev mehanizam (aukcija druge cene), za koji je Vilijam Vikri dobio Nobela.

- Pobednik je onaj ko ponudi najviše, ali plaća cenu koju je ponudio drugi najbolji ponuđač. Na primer, ako tri kompanije ponude 10, 8 i 5 miliona, pobednik je ona sa 10 miliona, ali plaća 8. Ovaj mehanizam eliminiše blefiranje - operateri tada nude tačno onoliko koliko im licenca vredi, jer veća ponuda ne smanjuje njihovo plaćanje, ali može dovesti do toga da plate više nego što im licenca vredi - rekao je Maskin.

Foto: Telegraf.rs

Energetski kompromis i društveni dogovor

Maskin je predstavio i složeniji model na primeru energetske uprave koja mora da bira između solarne, nuklearne, energije vetra ili etanola. Problem je u tome što se potrošači (Alisa i Bob) ne slažu oko toga šta je najbolje, jer njihove preferencije zavise od „stanja sveta“ (brige o sadašnjosti ili budućnosti).

- Učesnici će uvek lagati o stanju sveta kako bi dobili izvor energije koji lično preferiraju. Dizajn mehanizama koristi matematičke matrice i teoriju igara kako bi kreirao pravila u kojima je istina jedini racionalan put za oba učesnika, omogućavajući upravi da donese optimalnu odluku bez obzira na njihovu početnu neiskrenost - kaže.

Klimatske promene: Najveći izazov čovečanstva

Najvažniju primenu ove teorije Maskin vidi u borbi protiv globalnog zagrevanja. On je klimatske promene opisao kao tipičan problem kolektivne akcije gde države žele da drugi smanje emisije, a da same izbegnu troškove.

- Bolno je smanjivati emisije - to znači promenu tehnologija i zatvaranje fabrika. Jedini način da se ovo reši je međunarodni ugovor gde se svaka zemlja obavezuje na smanjenje u zamenu za to da i ostali urade isto. Moramo osmisliti mehanizme koji će učiniti da saradnja bude racionalan izbor za svaku zemlju kroz kombinaciju podsticaja i sankcija - istakao je nobelovac.

Foto: Telegraf.rs

Priznanje u SANU

Erik Maskin je podsetio prisutne da je pre skoro 50 godina napisao rad koji je matematički dokazao da se ovakvi mehanizmi mogu konstruisati za gotovo svaki društveni cilj, što mu je kasnije donelo Nobelovu nagradu.

- Iako još nemamo konačno rešenje za klimatski ugovor, duboko verujem u ljudsku genijalnost. Kada ga rešimo, biće to zahvaljujući dizajnu mehanizama - kaže.

Na kraju predavanja, nobelovcu je uručena Plaketa o izvrsnosti SANU, kao priznanje za njegov nemerljiv doprinos modernoj ekonomskoj teoriji i razumevanju funkcionisanja institucija.

(Telegraf Biznis)