Bogataši masovno otkrivaju ovaj jadranski dragulj: Ugostitelji i trgovci trljaju ruke

Opština Piran u Sloveniji potvrdila je da je zabeležen snažan pozitivan trend u dolascima putničkih brodova u piranski zaliv. Kao odgovor na ovaj nagli porast, lokalne vlasti su uvele novu turističku taksu za kruzere, sa jasnim ciljem - budući razvoj turizma usmerava se isključivo prema gostima više platežne moći.

Ove godine grad očekuje dolazak približno 50 kruzera koji u Piran dovode od 50 do više od 1.000 putnika po brodu. Prema trenutnim procenama, grad će posetiti preko 15.000 putnika, a ako se sezona bude povoljno razvijala, taj broj bi mogao da se približi cifri od 17.000. Pored turista, luka će primiti i između 10.000 i 12.000 članova posade, saopštili su iz opštine za slovenačku agenciju STA.

Teme za vas

Kako bi regulisala ovaj priliv, opština od ove godine direktno naplaćuje novu dnevnu paušalnu turističku taksu. Vlasnicima brodova se naplaćuje između 200 i 3.200 evra po dolasku, a tačan iznos se određuje prema kapacitetu i broju putnika na brodu, piše Delo.

Ko najviše profitira od jednodnevnih izleta?

Prihodi grada više ne dolaze isključivo od lučkih taksi i indirektnih izvora. Ipak, zbog kratkih jednodnevnih poseta, taj novac i dalje čini srazmerno mali udeo u ukupnom turističkom budžetu.

Sa druge strane, jednodnevni izletnici donose brzu indirektnu korist lokalnoj privredi. Najveći skok u zaradi primećuju:

• Restorani i kafići u starom jezgru
• Lokalni turistički vodiči
• Male prodavnice i suvenirnice

Budući da ovi gosti ne noće u destinaciji, oni troše znatno manje novca od klasičnih turista. Zato opština aktivno promoviše ponudu koja putnike podstiče na samostalno istraživanje grada i veću lokalnu potrošnju.

Kraj za masovni turizam: Piran želi samo "butik" goste

Dugoročna strategija Slovenije nije masovno širenje kruzerskog turizma. Zbog prostornih ograničenja stare gradske jezgre i izuzetno osetljivog morskog ekosistema, Piran ne planira prihvat džinovskih, masovnih kruzera.

Cilj je razvoj održivog i "butik" turizma sa većom dodatom vrednošću i što manjim uticajem na životnu sredinu. Razvoj se zato usmerava prema ograničenom broju dolazaka, pri čemu se apsolutna prednost daje manjim luksuznim brodovima, istakli su autori ove turističke strategije.

(Telegraf Biznis)