Iz senke upravljao milijardama: Bio je najmisterioznija figura srpskog biznisa devedesetih

Dok su devedesetih godina pažnju javnosti privlačili političari i najpoznatiji biznismeni, Zoran Todorović Kundak važio je za čoveka koji je istovremeno imao snažan politički uticaj i kontrolu nad jednim od najvažnijih ekonomskih sektora u zemlji. Njegova karijera ostala je obavijena velom misterije, a i danas se smatra jednom od najintrigantnijih priča iz perioda sankcija i državne kontrole privrede.

Todorović je bio generalni sekretar Jugoslovenske levice (JUL), stranke koju je predvodila Mirjana Marković, ali je istovremeno obavljao funkciju generalnog direktora Beopetrola, tada jedne od najznačajnijih naftnih kompanija u Srbiji. Pored toga, bio je suvlasnik nekoliko privatnih firmi koje su poslovale u oblasti trgovine. U vreme međunarodnih sankcija upravo je promet nafte i naftnih derivata predstavljao jedan od najprofitabilnijih poslova u zemlji.

Teme za vas

Njegov uspon poklopio se sa periodom kada je država tražila nove modele finansiranja privrede usled međunarodne izolacije. U takvim okolnostima kontrola nad energetskim sektorom značila je i kontrolu nad jednim od najvrednijih tokova novca u Srbiji.

U februaru 1997. godine magazin NIN pisao je da se država okreće uključivanju privatnog kapitala u velika javna preduzeća i da se oko najvrednijih sistema vode ozbiljne borbe za uticaj. U tekstu se navodi da su upravo zbog planova za privatizaciju velikih državnih kompanija menjani rukovodioci ključnih sistema kako bi tim procesima upravljali ljudi od najvećeg poverenja vlasti.

Posebnu pažnju izazivao je upravo Beopetrol, kompanija koja je u to vreme predstavljala jedan od najvažnijih energetskih resursa Srbije. Nakon Todorovićevog ubistva u oktobru 1997. godine, tadašnja agencija AIM objavila je da je u javnosti postojalo uverenje kako se oko buduće privatizacije Beopetrola vodi ozbiljna borba različitih interesnih grupa. U tekstu se navodi da su kružile informacije da je Todorović želeo da izmeni plan privatizacije kompanije u korist svojih poslovnih planova, zbog čega je navodno došao u sukob sa drugim centrima moći. Te tvrdnje nikada nisu dobile sudski epilog niti su zvanično potvrđene.

Koliki je bio njegov uticaj možda najbolje govori činjenica da je njegovo ubistvo izazvalo ogromnu pažnju političkog vrha. NIN je tada zapisao da je njegovoj sahrani prisustvovao gotovo kompletan državni vrh predvođen predsednikom Slobodan Milošević, kao i najviši funkcioneri države i JUL-a.

Nema pouzdanih podataka kolikom je imovinom Todorović zaista raspolagao. Međutim, tadašnja agencija AIM opisala ga je kao „generalnog direktora Beopetrola, suvlasnika privatne firme T&M Trade i jednog od najbogatijih ljudi u Srbiji“, što je jedna od retkih javno objavljenih karakterizacija njegovog ekonomskog položaja iz tog perioda.

Njegovo ime godinama se dovodilo u vezu sa aferom "kiparske pare", koja se odnosila na prebacivanje velikih iznosa državnog novca na Kipar tokom međunarodnih sankcija. Ipak, uprkos brojnim medijskim napisima i političkim optužbama, nikada nije pravosnažno utvrđeno da je Zoran Todorović Kundak imao bilo kakvu nezakonitu ulogu u tom procesu.

Njegova priča ostala je neraskidivo povezana sa ekonomijom Srbije pod sankcijama, kada su energenti, spoljnotrgovinski poslovi i politički uticaj bili tesno isprepletani. Više od dve i po decenije kasnije, Zoran Todorović Kundak ostaje jedna od najmisterioznijih figura tog vremena, čovek čije se ime i dalje pominje kada se govori o spoju politike, kapitala i moći u Srbiji devedesetih, ali o čijem stvarnom bogatstvu i poslovima i danas postoji više pitanja nego odgovora.

(Telegraf Biznis)