Sad moraju da plaćaju sve tekstove koje uzimu: Žestok udarac na internet pretraživače!

Danska vlada podnela je pisani podnesak u sporu tehnoloških kompanija sa Belgijom o objavi medijskih sadržaja, upozorivši da bi ishod mogao da utiče i na prava danskih medijskih izdavača, saopštilo je dansko ministarstvo kulture.

Spor su 2023. godine pokrenuli Streamz, Google, Meta, Spotify i Sony, tvrdeći da belgijska primena člana 15. Direktive o autorskim pravima na jedinstvenom digitalnom tržištu nije u skladu sa propisima Evropske unije o pravima medijskih izdavača.

Teme za vas

Danska staje uz Belgiju

Danska je odlučila da interveniše u postupku, podrži Belgiju i učestvuje na ročištu zakazanom pred Evropskim sudom 6. i 7. jula.

Ministarstvo kulture navodi da će se Danska pre svega zalagati za to da Meta i druge velike tehnološke kompanije plaćaju naknadu za novinske članke i drugi sadržaj koji se objavljuje na njihovim platformama.

Prema oceni ministarstva, presuda u korist Google-a, Spotify-ja, Mete, Streamz-a i Sony-ja mogla bi da oslabi prava novinskih izdavača zagarantovana direktivom EU.

Šta Danska traži od suda

U raspravi Danska namerava da zatraži od Suda EU da jasno utvrdi obim prava novinskih izdavača i obavezu tehnoloških kompanija da plaćaju naknadu za objavu.

Ministarka kulture Zenija Stampe poručila je da tehnološkim kompanijama ne bi trebalo dozvoliti da koriste medijski sadržaj bez naknade. "Na kraju najveću cenu plaćaju danski mediji, a time se šteti i našoj demokratiji", rekla je Stampe.

I veštačka inteligencija na stolu

Uz postupak protiv Belgije, Danska učestvuje i u važnom evropskom sporu o autorskim pravima i Google-ovoj upotrebi novinskih članaka za obuku modela veštačke inteligencije, javlja Index.

Uticaj na srpsko tržište

Evropski pravni sukob sa tehnološkim gigantima direktno kroji sudbinu digitalnog prostora u Srbiji, prvenstveno kroz neizbežno usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa propisima Evropske unije. Kao zemlja u procesu evrointegracija, Srbija redovno implementira briselske direktive u svoj Zakon o autorskim i srodnim pravima.

Ukoliko Evropski sud potvrdi obavezu plaćanja naknada medijima, Srbija će dobiti gotov pravni mehanizam i model po kojem će moći da zaštiti domaće autore.

To bi domaćim medijskim udruženjima i izdavačima dalo preko potreban zakonski oslonac da od kompanija kao što su Google i Meta zahtevaju ravnopravan tretman i naplatu sopstvenog sadržaja.

Sa druge strane, ishod ovog "rata" direktno utiče na ekonomski opstanak i nezavisnost srpskih profesionalnih medija, koji već godinama gube bitku za prihode od oglašavanja.

Trenutno najveći deo novca od digitalnog marketinga u Srbiji odlazi stranim platformama koje besplatno preuzimaju i prikazuju vesti domaćih novinara, dok lokalni mediji ostaju bez sredstava za rad. Pored toga, postavljanje jasnih granica u ovom sporu sprečilo bi tehnološke kompanije da besplatno koriste tekstove na srpskom jeziku za obuku svojih modela veštačke inteligencije.

Uspostavljanje evropskog presedana bi prinudilo internet gigante da konačno plate za korišćenje domaće intelektualne svojine, čime bi se poboljšao finansijski položaj srpskog novinarstva i smanjila njegova zavisnost od političkih i državnih uticaja.

(Telegraf Biznis)