Trst je naš - evo zašto!

Decenijama je rečenica „Trst je naš“ bila deo šale, nostalgije i kolektivnog sećanja na vreme kada su građani bivše Jugoslavije u italijanski grad odlazili po farmerke, kafu, deterdžent i tehniku. Danas je priča dobila potpuno novu dimenziju. Umesto punih gepeka robe, sve više građana Srbije iz Trsta se vraća sa - kupoprodajnim ugovorom za stan.

Foto:Shutterstock.com

Teme za vas

Agencije za nekretnine u severnoj Italiji poslednjih godina beleže rast interesovanja kupaca iz Srbije, ali i iz drugih zemalja regiona. Razlozi nisu samo emotivni. Trst je postao jedna od najpristupačnijih tačaka za ulazak na italijansko tržište nekretnina, a cene su i dalje znatno niže nego u Milanu, Rimu ili Veneciji.

Prema podacima italijanskog portala Immobiliare.it, prosečna tražena cena stambenog prostora u Trstu kreće se oko 2.400 do 2.700 evra po kvadratnom metru, u zavisnosti od dela grada. To znači da se pristojan jednosoban ili dvosoban stan može pronaći za 150.000 do 250.000 evra, dok luksuznije nekretnine na obali ili u istorijskom centru dostižu znatno više iznose.

Za mnoge kupce iz Srbije upravo je to glavna računica. Za cenu većeg stana na atraktivnim lokacijama u Beogradu moguće je kupiti nekretninu u gradu koji se nalazi na obali Jadranskog mora, član je Evropske unije i udaljen svega nekoliko sati vožnje automobilom.

Trst, međutim, nije privlačan samo zbog kvadrata. Njegova ekonomija poslednjih godina beleži stabilan rast, a grad je jedno od najvažnijih logističkih i pomorskih čvorišta severnog Jadrana. Luka Trst jedna je od najvećih u Italiji i predstavlja važnu tačku za robu koja iz Azije stiže u srednju Evropu. Upravo zahvaljujući luci razvijaju se logistika, transport, finansijske usluge i međunarodna trgovina, što gradu daje ekonomsku stabilnost.

Foto:Shutterstock.com

Za građane Srbije postoji i emotivna dimenzija koju nijedna statistika ne može da objasni. Trst je decenijama bio sinonim za zapadni standard. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina hiljade ljudi iz Jugoslavije svakog vikenda odlazile su u kupovinu na čuveni Ponte Roso, odakle su se vraćali sa punim kesama garderobe, obuće i kućnih aparata. Mnogima je upravo Trst bio prvi susret sa zapadnim tržištem.

Ta veza traje i danas. U gradu živi brojna srpska zajednica, čiji koreni sežu još u 18. vek. Srpski trgovci bili su među najznačajnijim privrednicima tadašnje Habzburške monarhije, a njihov trag i danas je vidljiv kroz brojne zgrade, fondacije i Srpsku pravoslavnu crkvu Svetog Spiridona, jednu od najprepoznatljivijih građevina u centru grada. Mnogi savremeni kupci nekretnina upravo zbog toga Trst doživljavaju kao mesto koje im kulturno i istorijski nije strano.

Ni šoping nije izgubio na značaju. Iako internet danas omogućava kupovinu gotovo svega, Trst je i dalje jedna od omiljenih destinacija za kupovinu među građanima Srbije. Italijanski modni brendovi, veliki tržni centri, sezonska sniženja i autleti i dalje privlače kupce iz regiona, pa mnogi odlazak u Trst kombinuju sa vikend odmorom.

Zanimljivo je da pojedini kupci stanove ne kupuju samo za odmor. Sve više njih razmišlja investiciono. Nekretnina u Trstu može da se izdaje turistima ili studentima, s obzirom na to da je grad poznat univerzitetski centar i jedna od najposećenijih destinacija na severnom Jadranu. Tako kupovina stana postaje način da se deo uloženog novca vrati kroz zakup.

Foto:Shutterstock.com

Ekonomisti već godinama ukazuju da ljudi danas sve češće ulažu u nekretnine van granica svoje zemlje kako bi diverzifikovali imovinu. Za građane Srbije Trst ima dodatnu prednost jer je dovoljno blizu da se do njega može stići automobilom za jedan dan, što ga čini praktičnijim od mnogih drugih evropskih gradova.

Možda se zato stara rečenica „Trst je naš“ danas ponovo čuje, ali sa sasvim drugačijim značenjem. Nekada se u ovaj grad odlazilo po farmerke i kafu, a danas sve češće po ključeve od stana. U vremenu kada nekretnine postaju jedan od najvažnijih oblika ulaganja, čini se da je Trst za mnoge građane Srbije ponovo postao grad u koji se ne odlazi samo u kupovinu, već i po novu adresu.

(Telegraf Biznis)