Kako je ovo moguće? Ista hrana u Srbiji negde košta i tri puta više, razlike su zastrašujuće!

Kupovina iste hrane u Srbiji može da izgleda kao da živite u dve potpuno različite zemlje. Dok građanin jednog grada kilogram određene namirnice plaća nešto više od 200 dinara, samo u drugom delu Srbije za isti proizvod može da izdvoji čak 600 dinara, kako prenosi NIN.

Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku otkrivaju ogromne razlike u cenama hrane između gradova, a kod pojedinih proizvoda razlika je gotovo trostruka. Posebno zabrinjava što nije reč o luksuznoj robi, već o namirnicama koje svakodnevno završavaju u korpama građana - krompiru, pasulju, luku, voću, siru i mesu.

Teme za vas

Pijačni barometar po gradovima Srbije

Jedan od najdrastičnijih primera je pasulj. U Novom Pazaru kilogram dostiže čak 600 dinara, dok se u Zaječaru prodaje za 220 dinara. To znači da kupac za praktično isti iznos u jednom gradu može da kupi skoro tri kilograma, a u drugom jedva jedan.

Velika razlika postoji i kod jedne od najosnovnijih namirnica u domaćinstvima. Kilogram krompira u Beogradu košta 150 dinara, dok je u Vranju cena 70 dinara. Drugim rečima, za novac koji je u prestonici potreban za deset kilograma krompira, na jugu Srbije može da se kupi više od 21 kilogram.

Ni crni luk ne prolazi mnogo bolje. Najviša cena iznosi 120 dinara po kilogramu u Kragujevcu, dok se u Vranju može pronaći za 50 dinara. Sladak kupus u Novom Pazaru košta 130 dinara, a u Leskovcu, Kraljevu i Smederevu svega 50 dinara po kilogramu.

Dolazak letnje sezone nije doneo velike promene

Razlike su posebno upečatljive jer govorimo o gradovima unutar iste zemlje, sa istom valutom i jedinstvenim tržištem.

Ni dolazak letnje sezone nije doneo ujednačavanje cena.

Paradajz je u odnosu na početak juna pojeftinio, ali razlike i dalje ostaju velike. U Vranju kilogram košta 300 dinara, dok se u Leskovcu, Subotici i Zrenjaninu prodaje za 150 dinara.

Voće postaje neka vrsta egzotike

Kod voća, najveća odstupanja beleže se kod kajsija i breskvi. Kilogram kajsija u Vranju, Užicu i Novom Sadu košta 350 dinara, dok se u više gradova prodaje za 200 dinara. Breskve u Kragujevcu dostižu 350 dinara, a u Zaječaru i Užicu koštaju 200 dinara.

Razlika se vidi i kod voća koje građani kupuju tokom čitave godine. Jabuke u Beogradu, Šapcu i Kragujevcu dostižu 200 dinara po kilogramu, dok su u Leskovcu i Užicu 120 dinara. Banane koštaju 250 dinara u Beogradu, a 150 dinara u Leskovcu i Zrenjaninu.

Mleko, mlečni proizvodi i meso ozbiljan udarac na kućni budžet

Možda još veći udar na kućni budžet dolazi kada se sa voća i povrća pređe na mlečne proizvode i meso.

Domaći sir na pijaci u Novom Pazaru košta 900 dinara po kilogramu. U Kraljevu je cena upola niža - 450 dinara. Kajmak je najskuplji u Subotici, gde kilogram dostiže 1.600 dinara, dok se u Vranju prodaje za 1.150 dinara.

Podaci pokazuju i rast cena mesa u trgovinama.

Juneća rozbrana šnicla najskuplja je u Šapcu, gde kilogram košta 1.500 dinara, dok je u Kraljevu cena 1.000 dinara. Još drastičniji primer je svinjska krmenadla: u Valjevu kilogram dostiže 840 dinara, a u Leskovcu košta 430 dinara.

To praktično znači da za cenu jednog kilograma krmenadle u najskupljem gradu kupac u jeftinijem može da dobije gotovo dva kilograma.

Poskupelo je i sveže pileće meso. U Novom Pazaru kilogram košta 450 dinara, dok je u Smederevu cena 270 dinara.

Veliki jaz postoji i kod ribe. Kilogram šarana u Pančevu košta čak 1.000 dinara, dok se u Vranju prodaje za 550 dinara.

Šta sve utiče na cene hrane?

Ovakve razlike pokazuju da odgovor na jednostavno pitanje „koliko košta hrana u Srbiji“ praktično ne postoji. Cena sve više zavisi od toga gde živite, gde kupujete i koliko lokalno tržište može da ponudi određenu robu.

Na konačnu cenu utiču troškovi transporta, ponuda i potražnja, blizina proizvodnje, broj posrednika, zakup prodajnog prostora i lokalna kupovna moć. Ipak, kada razlika kod osnovne namirnice dostigne dva ili gotovo tri puta veću cenu, brojke postaju teško zanemarljive.

Cene nisu iste, a da li je i standard isti?

Za građane to znači da inflacija i rast troškova života nisu isti u svakom delu zemlje. Porodica koja kupuje krompir, luk, pasulj, sir i meso u jednom gradu može za sličnu korpu da izdvoji znatno više novca nego domaćinstvo u drugom delu Srbije.

A upravo tu najnoviji podaci otvaraju mnogo ozbiljnije pitanje od toga gde je krompir najskuplji ili gde je pasulj najjeftiniji: koliko mesto stanovanja danas određuje stvarni standard građana Srbije?

(Telegraf Biznis/NIN)