Na Homolju se sprema nešto ogromno: Čak 99 džinovskih turbina, projekat među najvećima na Balkanu!

Energetska mapa istočne Srbije mogla bi značajno da se promeni, pošto turski investitor planira izgradnju velikog vetroparka na području Homoljskih planina, projekta koji bi prema najavama mogao da bude jedan od najvećih poduhvata u oblasti obnovljivih izvora energije u jugoistočnoj Evropi, kako navodi eKapija.

Reč je o vetroparku Gornjak, iza kojeg stoji kompanija Fortis Energy, investitor koji već razvija više velikih projekata u Srbiji i regionu.

Teme za vas

Projekat generiše snagu skoro svih postojećih vetroparkova

Za projekat vetroparka je pokrenuta procedura odlučivanja o potrebi procene uticaja na životnu sredinu, čime plan ulazi u novu važnu administrativnu fazu.

Vetropark bi trebalo da bude izgrađen na području Homoljskih planina, na teritoriji opština Petrovac na Mlavi i Žagubica. Planirana snaga projekta iznosi čak 600 MW, što najbolje pokazuje njegovu razmeru.

Poređenja radi, Srbija trenutno ima nešto više od 800 MW instaliranih kapaciteta u vetroelektranama. Ukoliko bi projekat Gornjak bio realizovan u punom planiranom obimu, njegova snaga bila bi približna velikom delu svih postojećih vetroenergetskih kapaciteta u zemlji.

Infrastruktura energetskog sistema

Prema projektnoj dokumentaciji, planirana je izgradnja do 99 vetrogeneratora, pojedinačne snage od 6 do 7,2 MW. Maksimalna visina stubova dostizala bi 200 metara, dok bi prečnik rotora mogao da iznosi do 200 metara.

Projekat bi obuhvatio i prateću infrastrukturu neophodnu za funkcionisanje jednog ovako velikog energetskog sistema, uključujući interne puteve, elektroenergetske objekte i mrežu kablova za povezivanje vetrogeneratora.

Homolje na novoj energetskoj mapi Srbije

Sama lokacija dodatno privlači pažnju. Homoljske planine do sada su pre svega bile prepoznatljive po prirodnim predelima, ruralnom turizmu i relativno očuvanom planinskom prostoru, dok bi realizacija projekta ove veličine mogla da ih uvede na potpuno novu energetsku mapu Srbije.

Istočna Srbija već poslednjih godina postaje sve važnija za razvoj energije vetra. U ovom delu zemlje 2024. godine otvoren je vetropark Krivača, prvi veliki projekat te vrste južno od Save i Dunava, sa instaliranom snagom od 105,6 MW i investicijom vrednom 165 miliona evra.

Planirani Gornjak bio bi višestruko veći po instaliranoj snazi.

Ko stoji iza projekta?

Iza projekta stoji Fortis Energy, kompanija koja već ima značajne planove na srpskom tržištu obnovljivih izvora energije. Investitor je prethodnih godina najavljivao razvoj više projekata vetroelektrana i solarnih elektrana, dok je Srbija postala jedna od važnih tačaka njegovog širenja na Balkanu.

Turski kapital sve je prisutniji u domaćem energetskom sektoru, posebno u segmentu obnovljivih izvora. Fortis Energy je ranije najavljivao ambiciozan portfolio ulaganja u regionu, uključujući projekte u Srbiji, Severnoj Makedoniji, Albaniji i Bosni i Hercegovini.

Šta za Srbiju znači realizacija ovog projekta?

Za Srbiju projekat Gornjak dolazi u trenutku ubrzanog razvoja novih zelenih kapaciteta. Prema podacima udruženja OIE Srbija, zemlja u 2026. godini ima oko 3.772 MW instaliranih kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, od čega nešto više od 824 MW otpada na vetar.

Upravo zato bi vetropark planirane snage 600 MW predstavljao ogroman pojedinačni projekat za domaće tržište.

Ipak, put od plana do proizvodnje električne energije kod ovakvih investicija može biti dug. Projekat mora da prođe niz procedura, uključujući pitanja zaštite životne sredine, prostornog planiranja, tehničkih uslova i povezivanja na elektroenergetsku mrežu.

Priroda, turizam i energetska tranzicija

Posebnu pažnju verovatno će privući upravo lokacija, s obzirom na prirodne karakteristike Homoljskih planina i veličinu planiranog kompleksa.

Ako projekat dobije potrebne saglasnosti i bude realizovan u najavljenom obimu, istočna Srbija mogla bi da dobije jedan od najvećih vetroenergetskih sistema u ovom delu Evrope, dok bi Homoljski vrhovi od prostora poznatog pre svega po prirodi i turizmu postali jedna od ključnih tačaka domaće energetske tranzicije.

(Telegraf Biznis/eKapija)