Koliko novca Grčka zaradi samo od srpskih turista? Cifra je astronomska!

Kada se pokrene tema o letovanju i turizmu u Grčkoj, u javnosti se najčešće pominju milioni posetilaca koji dolaze sa velikih zapadnoevropskih tržišta, poput Nemačke, Velike Britanije ili Francuske. Međutim, zvanični podaci i analize tržišta otkrivaju da jedna druga grupa turista godinama drži status među najvernijim i ekonomski najvažnijim posetiocima ove mediteranske zemlje - a to su građani Srbije.

Koliko novca turisti iz Srbije zapravo ostave u Grčkoj tokom jedne sezone i zbog čega je njihov doprinos grčkoj ekonomiji daleko veći nego što se na prvi pogled pretpostavlja?

Teme za vas

Tradicija i lojalnost koje prkose ekonomskim krizama

Za većinu građana Srbije, odlazak na grčko primorje odavno je prevazišao okvire običnog letovanja i prerastao u pravu porodičnu tradiciju. Kako navodi Kulturizam, veliki broj naših građana godinama letuje u istim mestima, gde već dobro poznaju vlasnike apartmana, lokalne restorane i omiljene plaže. Dok neki u Grčku putuju jednom godišnje, postoji i značajan broj onih koji je posećuju nekoliko puta u toku godine.

Zbog ove specifične povezanosti, u pojedinim delovima severne Grčke tokom letnjih meseci srpski jezik se može čuti češće nego bilo koji drugi strani jezik.

Iz tog razloga, Srbija zauzima posebno mesto na turističkoj mapi Grčke. Iako sa oko sedam miliona stanovnika predstavlja višestruko manje tržište od Nemačke ili Francuske, ključna prednost srpskih turista leži u učestalosti putovanja. Dok zapadnoevropski gosti često menjaju destinacije, za mnoge srpske porodice Grčka je sinonim za letovanje, što grčkom turističkom sektoru pruža stabilnost i pouzdan priliv gostiju čak i u finansijski nestabilnim godinama.

Računica potrošnje: Kako nastaju stotine miliona evra?

Iza ove turističke vernosti stoji ozbiljna ekonomska računica. Svaka uplata smeštaja, sipanje goriva, kupovina girosa, plaćanje ležaljki ili večera u restoranu direktno se preliva u grčki budžet.

Broj dolazaka srpskih turista poslednjih sezona meri se stotinama hiljada, dok se broj ostvarenih noćenja računa u milionima. Najpopularnije destinacije su:

• Halkidiki
• Tasos
• Olimpska regija
• Lefkada
• Krf

Severna Grčka ima dodatnu prednost jer je geografski blizu - automobilom se stiže za nekoliko sati, što smanjuje ukupne troškove puta, pa se veliki broj porodica odlučuje za sopstveni prevoz umesto avionskog aranžmana.

Koliko troši prosečna porodica?

Portal Kulturizam iznosi konkretne finansijske obrasce potrošnje. Tipična četvoročlana porodica tokom desetodnevnog odmora novac troši na smeštaj, gorivo, putarine, restorane, supermarkete, izlete i suvenire.

• Prosečna potrošnja: Ukupan iznos za standardni odmor lako prelazi 1.500 do 2.000 evra.
• Skuplje destinacije i hoteli: Porodice koje biraju luksuzniji smeštaj troše znatno više - od 3.000 do 5.000 evra.

Kada se ove pojedinačne cifre pomnože sa stotinama hiljada posetilaca, dolazi se do ogromnog kapitala. Prema konzervativnom scenariju, ako 500.000 srpskih turista u proseku potroši po 700 evra, ukupan prihod iznosi 350 miliona evra. Ako se prosečna potrošnja podigne na 1.000 evra (uzimajući u obzir i sve usputne troškove), grčka ekonomija od srpskih turista inkasira pola milijarde evra.

Gde završava novac srpskih turista?

Ekonomski uticaj srpskih turista ne meri se samo suvim brojevima na vrhu, već kroz takozvani multiplikativni efekat turizma, gde jedan potrošen evro pokreće čitav lanac ekonomske aktivnosti.

Kada srpski turista plati apartman, taj novac ne dobija samo vlasnik objekta - deo ide državi kroz poreze, upošljavaju se čistači i angažuju lokalni dobavljači. Slično je i sa ručkom u restoranu: ostvaruje se profit, plaćaju se radnici, a korist imaju i lokalni poljoprivrednici i distributeri hrane.

Ovaj efekat je najvidljiviji u mestima kao što su Nea Mudanja, Hanioti, Pefkohori ili Paralija, gde gosti iz Srbije čine jednu od najvažnijih karika opstanka. Budući da dolaze automobilima, često ostaju duže nego turisti iz drugih zemalja, ostvarujući veći broj noćenja. Lojalnost koja traje po 10 ili 15 godina zaredom daje lokalnom biznisu neprocenjivu prednost. Eventualni nagli pad dolazaka iz Srbije bio bi ozbiljan udarac za ekonomiju ovih regija.

Putovanja van sezone i izazov rasta cena

Analiza pokazuje da se poslednjih godina uočava i jedan novi trend: Srbi više ne dolaze u Grčku isključivo tokom letnjih meseci. Prolećni i jesenji odmori, kao i produženi vikendi za obilazak Soluna i grčkih ostrva, postaju sve popularniji. Gosti koji dolaze u maju, junu, septembru ili oktobru direktno pomažu dugogodišnjem cilju grčke države – produženju sezone i smanjenju zavisnosti od jula i avgusta.

Pored čiste ekonomije, ključni faktor ove stabilnosti je i emocionalna komponenta, s obzirom na to da veliki broj Srba doživljava Grčku kao prijateljsku zemlju i oseća se kao na poznatom terenu, što dodatno učvršćuje njihovu lojalnost.

Da li Grčka postaje preskupa za srpski džep?

Ipak, pred grčkim turizmom stoje i izazovi. Cene smeštaja, hrane i usluga rastu širom Mediterana, a Grčka nije izuzetak. Iako i dalje nudi dobar odnos cene i kvaliteta, zbog čega je interesovanje srpskih turista i dalje na visokom nivou, kontinuirani rast cena ovim tempom mogao bi da natera deo gostiju da u narednim godinama počne da razmatra alternativne destinacije.

Na kraju, jasno je da kolone automobila sa srpskim tablicama koje svake godine hitaju ka Tasosu, Lefkadi ili Halkidikiju donose mnogo više od obične gužve na putevima. One, kako zaključuje Kulturizam, sa sobom nose stotine miliona evra koji predstavljaju stabilan i vitalan stub jedne od najvažnijih privrednih grana Grčke.

(Telegraf Biznis)