Evropa ruši podele, a ovde žene i muškarce i dalje deli zid! Turisti besni, lokalci ne daju svoje

U srcu jednog od gradova koji dobro poznaju i brojni građani Srbije postoji plaža na kojoj pravila kao da su ostala zamrznuta početkom 20. veka. Muškarci na jednu stranu, žene na drugu, a između njih - zid, kako prenosi BIZLife.

I tako već više od 120 godina.

Teme za vas

Tradicija, pitanje privatnosti ili ugađanje turistima?

Gradsko kupalište Ala Lanterna u Trstu, među lokalnim stanovništvom mnogo poznatije kao Pedočin, ponovo se našlo u centru pažnje nakon sukoba turista i meštana oko pravila koje je u savremenoj Evropi gotovo nemoguće videti.

Kupalište je otvoreno još 1903. godine, a muški i ženski deo i danas razdvaja zid koji se proteže sve do plićaka.

Dok jedni u tome vide ostatak prošlosti i diskriminaciju, deo lokalnog stanovništva tvrdi upravo suprotno - da je reč o tradiciji, privatnosti i prostoru u kojem se mnoge žene osećaju slobodnije.

Incident koji je ponovo zapalio raspravu

Nova polemika izbila je nakon incidenta u kojem su učestvovali turisti iz Milana.

Prema medijskim izveštajima, žena je ušla u deo plaže namenjen muškarcima, nakon čega su je prisutni upozorili da pređe na drugu stranu.

Usledila je burna rasprava, a posetioci su optuženi da se drže zastarelih pravila i običaja koji pripadaju nekom drugom vremenu.

Incident je ponovo otvorio pitanje koje već dugo prati ovu neobičnu plažu: da li zid predstavlja diskriminaciju ili pravo ljudi da sačuvaju prostor organizovan po pravilima koja sami prihvataju?

Zid postoji od 1903. godine

Kada je kupalište otvoreno početkom prošlog veka, odvojeni prostori za muškarce i žene nisu bili neobična pojava u Evropi.

Tadašnje društvene norme, shvatanje pristojnosti i potreba za privatnošću oblikovali su izgled brojnih javnih kupališta.

Vremenom su takve podele gotovo svuda nestale. U Trstu nisu.

Pedočin je opstao kao jedna od poslednjih, a prema brojnim navodima i poslednja evropska plaža na kojoj muškarce i žene fizički razdvaja zid.

Posebno je zanimljivo što se pregrada završava u plićaku. Kada kupači otplivaju dalje u more, mogu slobodno da razgovaraju, druže se i plivaju zajedno. Na kopnu, međutim, pravila ostaju.

Zašto mnoge žene brane zid?

Upravo ovde priča dobija neočekivani obrt.

Iako bi se moglo pretpostaviti da će žene prve tražiti uklanjanje fizičke podele, deo posetiteljki i lokalnog stanovništva brani postojeći koncept.

Razlog je jednostavan: tvrde da im odvojeni prostor omogućava veću privatnost i opuštenost.

Na ženskom delu mogu da se sunčaju, razgovaraju i provode vreme bez neželjene pažnje, dobacivanja ili osećaja da ih neko posmatra.

Zbog toga ono što jedni nazivaju diskriminacijom drugi vide kao retku vrstu slobode.

Tradicija ili pravilo koje više nema mesto u Evropi?

Pedočin je danas mnogo više od običnog gradskog kupališta.

Postao je simbol Trsta, deo lokalnog identiteta i turistička atrakcija koja privlači pažnju upravo zato što odbija da se prilagodi pravilima ostatka kontinenta.

Priča je stigla i do filmskog platna. Kupalište je inspirisalo dokumentarni film „Poslednja plaža“, koji je međunarodnoj publici približio svakodnevni život ovog neobičnog mesta. Ipak, svaki novi incident vraća isto pitanje.

Zid koji o(p)staje

Da li tradicija stara više od jednog veka zaslužuje da bude sačuvana samo zato što je tradicija? Ili savremeno društvo mora da prihvati da pojedini ljudi dobrovoljno biraju prostore u kojima žele fizičku odvojenost od suprotnog pola?

U Trstu, za sada, odgovor stoji čvrsto kao i zid podignut pre više od 120 godina.

Muškarci na jednu stranu, žene na drugu. A rasprava, po svemu sudeći, tek će se nastaviti.

(Telegraf Biznis/ BIZLife)