"Makar bio gladan i na ulici, ne bih se vratio": Balkanci otvorili dušu o životu i radu u Nemačkoj

Ekonomska kriza u Nemačkoj dostiže vrhunac u 2026. godini, a dramatičan pad broja zaposlenih izazvao je talas nostalgije i masovnog povratka radnika u matične zemlje. Prema najnovijim podacima Statističkog zavoda, u prvom kvartalu izgubljeno je više od 486.000 radnih mesta. Pritisnuti visokim kirijama i troškovima života, radnici sa Balkana sve češće biraju povratak kući.

- Živim u Nemačkoj već devet godina i osećam se sve umornije. Plata mi je 2.300 evra, stan plaćam 1.050 evra, vrtić 280 evra, sve ode. Roditelji su u Bosni i sve su stariji. Deca ovde jedva govore naš jezik. Ponekad razmišljam da se vratimo. Da li se neko vratio nakon toliko godina i jeste li zažalili - stoji u pitanju postavljenom u grupi Život u Nemačkoj.

Teme za vas

"Makar bio gladan.."

- Vratio sam se pre tri meseca. Plata mi je manja za 300 evra, ali jedem i pijem sa porodicom isto kao u Nemačkoj. Jednostavno živim mnogo kvalitetniji život, bez stresa, to sigurno. Sreća moje dece, moje žene i mene samog nema cenu koja bi me vratila u Nemačku, u onaj stres i životarenje. Pa makar bio gladan i na ulici, ne bih se vratio. Ako se tamo kidaš za 2.300 evra, a u svojoj državi možeš da radiš za nekoliko stotina evra manje, život koji ćeš živeti ovde i tamo je nebo i zemlja - napisao je u odgovoru Đulijano.

"Pod prisilom se sedi po kafićima"

- Nemoj da se vraćaš, opasno je. Ljudi umiru od gladi, nema struje ni vode. Cele noći moraju da gledaju utakmice i navijaju. Svima su opečeni prsti od skidanja jagnjetine sa žara. Pod prisilom se sedi po kafićima. More je na sat ili dva vožnje pa moraju da se kupaju u slanoj vodi. Posao pronađeš za pola sata i nema više lenčarenja - bio je šaljiv jedan od komentatora originalne objave.

- Ja sam se vratila pre četiri godine i nisam se pokajala. Radim za manju platu, ali su mi srce i duša puni. Sami morate da odlučite šta i kako. Samo, tuđina je to i život brzo proleti. Srećno, šta god odlučili - napisala je Mirjana.

- Vratio sam se iz Nemačke pre pet godina i tri meseca. Otvorio sam firmu, trenutno nas je zaposleno šestoro. Raditi se mora u svakoj zemlji. Ovde sam na svom, ne plaćam kiriju, ne plaćam preskupa osiguranja, ne plaćam godišnji porez na automobil. Stres mi je uglavnom manji. Opšte uzevši, nisam pogrešio“, napisao je svoje iskustvo Ivica.

"Radite da biste umrli, a ne da biste živeli"

- Ako si nesrećan i srce ti jasno šalje signale da je vreme da se vratiš, idi. Vraćam se, nadam se do kraja godine, i za platu devet puta manju nego ovde u inostranstvu. Srce je odlučilo. Ako umremo, umiremo zajedno, mislim metaforički - stoji u jednom od komentara. -

- Nisam zažalio ni sekunde. Lepo sam živeo i u Nemačkoj, kupio kuću i živeo bolje nego 50 odsto Nemaca, ali dom je dom - piše Ivan.

- Nemoj da se vraćaš, bolje ti je u Nemačkoj. Radiš, plaćaš račune, podstanar si ceo život, jedva čekaš leto da odeš u rodni kraj. Ljudi moji, kako možete da budete podstanari ceo život? Radite da biste umrli, a ne da biste živeli. U Bosni svako može da zaradi 1.000 evra ako želi da radi. Popiješ jutarnju kafu, pa onu u 11 sati, doručak naručiš i donesu ti ga na posao. Živim u svojoj kući od 150 kvadratnih metara, nemam kredit. Zato mogu da odem u inostranstvo kad god poželim - savetovao mu je Emin.

(Telegraf Bizni/Dnevno)