Crna Gora zaradila preko 410 miliona evra od prodaje pasoša: Evo gde je otišao novac bogatih stranaca

Crna Gora je od programa ekonomskog državljanstva, koji je završen krajem 2022. godine, do jula ove godine prihodovala preko 410 miliona evra. Taj novac je bio usmeren na razvojne projekte, državne takse, fondove i programe za manje razvijene opštine, piše RTCG.

Najveći deo novca od programa ekonomskog državljanstva, koji je pokrenut 2019. godine, uplaćen je investitorima za projekte sa vladine liste razvojnih projekata u turizmu. Reč je o sumi od 251,2 miliona evra, pokazuju podaci iz vladine informacije o stanju posebnog programa ulaganja od značaja za privredni i ekonomski interes Crne Gore.

Teme za vas

Kako je raspoređen novac

Prema zvaničnim podacima Vlade, sredstva su raspoređena na sledeći način:

• Manje razvijene opštine: Izdvojeno je blizu 87 miliona evra. U januaru 2023. godine prenesena su 33 miliona evra na centralni račun državnog trezora, zatim 33,3 miliona uplaćenih tokom 2023, kao i oko 20,5 miliona evra prenesenih u sedam tranši od polovine 2024. do polovine 2026. godine.
• Administrativne takse: Na centralni račun državnog trezora uplaćeno je 43,6 miliona evra.
• Fond za inovacije: Uplaćeno je 31,3 miliona evra.
• Poljoprivreda i prerađivačka industrija: Investirano je 500.000 evra.

Na prelaznim (eskrou) računima aplikanata, prema podacima Agencije za investicije, ostalo je još 2,58 miliona evra koji su namenjeni turističkim projektima. U pitanju je novac aplikanata čiji su zahtevi još uvek u proceduri. Na prelaznim računima nalazi se i pola miliona evra za razvoj inovacione politike.

Šta je ekonomsko državljanstvo 

Ekonomsko državljanstvo (poznato i kao "državljanstvo putem investicija" ili neformalno "prodaja pasoša") jeste zvanični vladin program koji omogućava bogatim stranim državljanima da dobiju državljanstvo i pasoš neke zemlje u zamenu za značajna finansijska ulaganja.

U praksi, to znači da investitor ne mora da prolazi kroz standardnu (i dugotrajnu) proceduru imigracije, kao što su višegodišnji boravak u zemlji, poznavanje jezika ili sklapanje braka.

Kako funkcioniše?

Da bi stranac dobio pasoš preko ovog programa, država obično traži da on ispuni jedan ili više sledećih uslova:

• Donacija u državni fond: Direktna, bespovratna uplata novca u državni budžet ili posebne fondove za razvoj (na primer, za nerazvijene opštine ili inovacije).
• Kupovina nekretnina: Ulaganje u luksuzne hotele, rizorte ili stambene objekte koje je država unapred odobrila (često na projektima koji su od turističkog značaja).
• Investiranje u biznis: Pokretanje posla koji zapošljava lokalno stanovništvo ili kupovina akcija domaćih kompanija.

Ukidanje pod pritiskom Brisela

Program ekonomskog državljanstva pokrenut je 2019. godine, u vreme kada je na čelu Vlade bio Duško Marković. Cilj ovog programa bio je privlačenje stranih investicija, razvoj turizma, poljoprivrede i prerađivačke industrije, kao i snažniji razvoj manje razvijenih opština u Crnoj Gori.

Vlada je prvobitno omogućila da se po osnovu programa donesu rešenja za najviše 2.000 zahteva. Ipak, od početka sprovođenja podneto je ukupno 1.113 zahteva za sticanje crnogorskog državljanstva.

Ministarstvo unutrašnjih poslova donelo je rešenja o prijemu za 868 zahteva, dok je 239 odbijeno zbog negativnog mišljenja agenta za međunarodnu proveru ili neispunjavanja drugih propisanih uslova. Još šest zahteva nalazi se u završnoj proceduri odlučivanja.

Vlada Dritana Abazovića morala je da prekine program ekonomskog državljanstva krajem 2022. godine zbog snažnog pritiska Evropske komisije, s obzirom na to da je ovaj program ocenjen kao rizičan za evropski put Crne Gore. Prethodno je Vlada Zdravka Krivokapića uspela da izdejstvuje produženje programa za godinu dana.

Iako je bilo najava da će se raditi na novom, modifikovanom programu ekonomskog državljanstva, konkretnih informacija u tom pravcu i dalje nema. Ipak, sve dosadašnje vlasti saglasne su u jednom - ovaj program je Crnoj Gori doneo ogromne prihode i svaka struktura je želela da se nastavi sa njegovom primenom.

(Telegraf Biznis/RTCG)