Gori Evropa, tope se devize, privreda plaća račun - Koliko nas zapravo košta toplotni talas?

Dok Evropa beleži još jedan talas ekstremnih vrućina, posledice se više ne mere samo rekordnim temperaturama i upozorenjima meteorologa. Sve veći broj ekonomista upozorava da klimatski ekstremi postaju jedan od najskupljih izazova za evropsku privredu, a račun za visoke temperature već stiže kompanijama, državama i građanima, kako prenosi Rojters.

Prema najnovijim analizama, nedavni toplotni talas povezan je sa više od 10.000 dodatnih smrtnih slučajeva širom Evrope, ali zdravstveni bilans predstavlja samo jedan deo mnogo šire slike. Vrućine usporavaju proizvodnju, povećavaju potrošnju energije, opterećuju transportne sisteme i ugrožavaju poljoprivredu, ostavljajući posledice koje se mere milijardama evra.

Teme za vas

Produktivnost pada čim temperatura poraste

Jedan od prvih sektora koji oseća posledice visokih temperatura jeste tržište rada. Građevinska industrija, logistika, proizvodni pogoni i poljoprivreda sve češće skraćuju radno vreme ili menjaju raspored smena kako bi zaštitili zaposlene.

Stručnjaci upozoravaju da već pri temperaturama iznad 35 stepeni Celzijusa fizički poslovi postaju znatno sporiji, dok raste rizik od povreda i zdravstvenih problema. To direktno utiče na produktivnost i povećava troškove poslovanja.

Klima-uređaji rade punom snagom, računi rastu

Toplotni talasi donose i nagli rast potrošnje električne energije. U mnogim evropskim državama distributivni sistemi već rade pod povećanim opterećenjem zbog masovne upotrebe klima-uređaja u domaćinstvima, kancelarijama i industriji.

Za kompanije to znači više račune za električnu energiju, dok energetske mreže moraju da odgovore na rekordnu potražnju upravo u periodima kada su i proizvodni kapaciteti pod pritiskom visokih temperatura.

Transport postaje sporiji i skuplji

Ekstremne temperature ne pogađaju samo ljude već i infrastrukturu. U pojedinim evropskim državama železničke kompanije uvode ograničenja brzine zbog deformacije šina, dok asfalt na putevima trpi dodatna opterećenja.

Svako kašnjenje u transportu povećava logističke troškove i produžava rokove isporuke, što posebno pogađa industrije koje funkcionišu po modelu "isporuka na vreme".

Poljoprivreda među najvećim gubitnicima

Visoke temperature i dugotrajna suša predstavljaju ozbiljan izazov za evropsku poljoprivredu. Stručnjaci upozoravaju da bi pojedine kulture mogle da ostvare niže prinose, dok rastu troškovi navodnjavanja i zaštite useva.

Ukoliko se takav trend nastavi, posledice bi se mogle preliti i na tržište hrane kroz više cene pojedinih proizvoda tokom druge polovine godine.

Koliko to može da košta Evropu?

Prema procenama međunarodnih finansijskih institucija i istraživačkih centara, klimatski ekstremi već sada evropsku ekonomiju koštaju desetine milijardi evra godišnje kroz smanjenu produktivnost, štetu na infrastrukturi, veće troškove energije i gubitke u poljoprivredi.

Zbog toga se sve češće govori da ulaganje u prilagođavanje klimatskim promenama više nije samo ekološko pitanje, već i ekonomska nužnost.

U kojoj meri utiče na Srbiju?

Iako Srbija nije među državama koje su najteže pogođene poslednjim talasom vrućina, domaća privreda nije izolovana od evropskih tokova. Veća potrošnja energije, pritisak na poljoprivredu, skuplji transport i mogući rast cena hrane faktori su koji se vrlo lako mogu preliti i na domaće tržište.

Kako klimatski ekstremi postaju sve učestaliji, ekonomisti upozoravaju da će otpornost infrastrukture, energetska efikasnost i prilagođavanje poslovanja visokim temperaturama postati važni elementi konkurentnosti evropskih kompanija, ali i privreda poput srpske koje su snažno povezane sa tržištem Evropske unije.

(Telegraf Biznis)