Malo ko im je verovao! Danas zbog nje kompanije vrede milijarde, a ljudi strahuju za posao

Početkom jula 1956. godine, na američkom Dartmaut koledžu počela je letnja istraživačka radionica koja će ući u istoriju kao trenutak kada je veštačka inteligencija prvi put definisana kao posebna naučna oblast.

U to vreme malo ko je mogao da pretpostavi da će ideja o tome da mašine mogu da "misle" jednog dana postati pokretač jedne od najvećih tehnoloških i ekonomskih revolucija u istoriji.

Teme za vas

Sedam decenija kasnije, upravo veštačka inteligencija oblikuje poslovne strategije najvećih svetskih kompanija, menja tržište rada i privlači investicije vredne više hiljada milijardi dolara.

Od akademskog eksperimenta do globalne trke

Na skupu održanom tokom leta 1956. godine učestvovali su matematičari, informatičari i naučnici koji su verovali da će jednog dana biti moguće napraviti računare sposobne da rešavaju probleme slično kao ljudi.

Tada je prvi put zvanično upotrebljen termin "Artificial Intelligence" (veštačka inteligencija), koji je predložio američki naučnik Džon Mekarti.

U tom trenutku malo ko je mogao da nasluti koliko će taj naziv promeniti svet.

Danas AI pokreće najvrednije kompanije

Veštačka inteligencija danas više nije samo predmet naučnih istraživanja.

Ona je ključni deo poslovanja tehnoloških giganata poput OpenAI-ja, Microsofta, Alphabeta, Mete, Amazona i Nvidije. Kompanije širom sveta ulažu milijarde dolara u razvoj AI sistema kako bi povećale produktivnost, automatizovale procese i razvile nove proizvode.

Samo u poslednjih nekoliko godina ulaganja u veštačku inteligenciju dostigla su istorijske razmere, dok su čitave industrije - od bankarstva i medicine do logistike i proizvodnje, počele da menjaju način rada.

Revolucija koja donosi i strah

Istovremeno, razvoj AI otvorio je i pitanje budućnosti tržišta rada.

Sve veći broj kompanija koristi generativnu veštačku inteligenciju za automatizaciju administrativnih poslova, korisničke podrške, analize podataka, marketinga i programiranja.

Zbog toga mnogi stručnjaci upozoravaju da će deo postojećih zanimanja nestati ili se značajno promeniti, dok će se istovremeno otvoriti potpuno nova radna mesta za koja danas još ne postoje standardna zanimanja.

Zaista ne treba da čudi jer verovatno ni tvorci ove ideje u to vreme nisu mogli ni da zamisle do koje mere će njihov izum oblikovati svet, koji će već u narednih 30 godina izgledati drugačije iz korena.

Najveća poslovna trka današnjice

Ako je nekada najveća konkurencija među kompanijama bila ko će proizvesti bolji automobil ili računar, danas je pitanje ko će razviti napredniji model veštačke inteligencije.

Upravo zato AI više nije samo tehnološka tema. Ona je postala pitanje konkurentnosti država, kompanija i čitavih ekonomija.

Šta se dogodilo 70 godina kasnije?

Ideja koja je 1956. godine nastala u jednoj univerzitetskoj učionici danas određuje pravac razvoja globalne ekonomije.

Ono što je tada delovalo kao ambiciozan naučni eksperiment postalo je tehnologija koja menja način na koji radimo, učimo, kupujemo i poslujemo.

Sedamdeset godina kasnije, jedno pitanje ostaje isto, i to ne da li će veštačka inteligencija promeniti svet, već koliko brzo ćemo joj se svi prilagoditi.

(Telegraf Biznis)