Putevi koji menjaju čitave gradove i regione Srbije! Od istoka do zapada, koridori koji menjaju lice Srbije

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević izjavila je danas da je Srbija u najvećem investicionom ciklusu u svojoj modernoj istoriji i da je izgrađeno 651 kilometara auto-puteva i moto-puteva.

U svojoj izjavi se osvrnula na najvažnije infrastrukturne projekte i izgradnju putne infrastrukture čiji je cilj izgradnja saobraćajne mreže, kao i lokalni i regionalni razvoj.

Teme za vas

Moravski koridor najmoderniji u Srbiji

"Trenutno radimo 434 kilometra, a do kraja ove godine završiće se 115 kilometara novih auto-puteva i moto-puteva. Tu ću spomenuti svakako Moravski koridor. Skoro smo skoro pustili u saobraćaj veoma važnu deonicu koja povezuje Čačak i Kraljevo."

"Ostala je jedna kraća deonica, od 12 kilometara, do potpunog završetka Moravskog koridora. To je deonica Vrba-Adrani, ukupne dužine 12 kilometara, i to će se desiti do kraja ove godine", rekla je Sofronijević TV Prva.

Istakla je da je Moravski koridor izuzetno važan zato što spaja naša dva velika koridora, Miloš Veliki i Koridor 10 Beograd-Niš.

"Ali on istovremeno povezuje oko pola miliona ljudi. To nije samo novi, siguran, bezbedan put, to je istovremeno i prilika za sve te opštine i za sve naše građane, i nova radna mesta i nove investicije. Jer, kada neko planira investiciju, jedna od prvih stvari koje gleda jeste kakva je saobraćajna povezanost te njegove buduće lokacije", naglasila je ministarka.

Istakla je da je to trenutno najmoderniji koridor u Srbiji.

"To je istovremeno najširi, prvi digitalni auto-put, jer ćete u realnom vremenu imati sve informacije, što je od izuzetne važnosti za bezbednost odvijanja saobraćaja. I po mnogim karakteristikama, zaista jeste najbolji do sada izgrađeni auto-put u Srbiji."

"I nadamo se da će, naravno, tog kvaliteta biti i ostali naši putevi. Upravo tako se i rade i ugovaraju i ostali", rekla je ministarka.

Cilj je da se Srbija premreži koridorima

Dodala je da Srbija radi na tome da "premreži" celu Srbiju koridorima, ali da su nam jednako važni i lokalni putevi.

Podsetila je da je u izgradnji prva deonica "Osmeha Vojvodine" od Bačkog Brega do Sombora, u dužini od 22,7 kilometara, a da je dogovoreno i da se odmah uđe i u drugu deonicu do Kljajićeva, što će, kako je rekla, dalje omogućiti direktno povezivanje, lakši, sigurniji i brži put svih građana iz tog dela Vojvodine sa evropskim koridorima.

"Nama predstoji ove godine i početak radova na Voždu Karađorđu. To je takođe jako važna deonica", istakla je ministarka.

Dunavski koridor žila kucavica istočne Srbije

Govoreći o Dunavskom koridoru, Sofronijević je rekla da je u saobraćaj pušteno 32 kilometara, a da će do oktobra biti pušteno preostalih 36 i po kilometara.

Dodala je da će puštanje u saobraćaj Dunavskog koridora imati veliki značaj za privredni razvoj, ali i za turizam istočne Srbije.

"Tu su biseri: Golubačka tvrđava, Ram tvrđava, Kladovo, Turija, cela Negotinska krajina, Negotin, Knjaževac, to su sve biseri. Pored privrednog razvoja, mi očekujemo, naravno, i povećanje broja turista. I upravo taj deo Srbije, istočne Srbije, je bio decenijama zapostavljen", istakla je Sofronijević.

Povratak na scenu železnice Beograd-Trst

Ona se osvrnula i na prošlonedeljnu posetu italijanskog kolege Matea Salvinija Srbiji, gde je jedna od glavnih tema sastanka bila ponovno uspostavljanje železničke veze između Beograda i Trsta.

"To jeste u skladu sa strategijom razvoja železničkog saobraćaja u Republici Srbiji. Ta veza je istorijska. Mnogi od nas se sećaju i putovali su vozom od Beograda do Trsta. Međutim, ne samo putnički, izuzetno je važno uspostavljanje i teretnog saobraćaja. I od 2024. godine ova trasa, Beograd-Zagreb-Ljubljana-Trst je novi evropski koridor."

"Tako da, kad pričamo o ovoj pruzi, to nije samo izgradnja svake države unutar svojih granica, to je formiranje jednog evropskog koridora koji će imati benefit za sve države učesnice", rekla je ministarka.

(Telegraf.rs/Tanjug)