Roba iz Srbije sve više osvaja svet, izvoz sve jači! Šta to donosi za životni standard i ekonomiju

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za period januar-decembar 2025. godine iznosila je 74,9 milijardi evra, što predstavlja rast od 7,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Ovi podaci ukazuju na kontinuirani rast ekonomske aktivnosti i trgovinske razmene Srbije sa inostranstvom.

Teme za vas

Kako izgledaju izvoz i uvoz u brojkama?

Izvoz robe vredeo je oko 33,07 milijardi evra, što predstavlja povećanje od 8,4 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Ovaj rast izvoza ukazuje na poboljšanje konkurentnosti srpskih proizvoda na međunarodnom tržištu.

Uvoz robe iznosio je 41,86 milijardi evra, što je za 7,2 odsto više u odnosu na isti period prošle godine. Uprkos rastu uvoza, deficit u trgovinskoj razmeni iznosi 9910,5 miliona dolara, što je povećanje od 7,4 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Izražen u evrima, deficit iznosi 8789,3 miliona evra, što čini povećanje od 2,9 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Pokrivenost uvoza izvozom je 79,0 odsto, što je poboljšanje u odnosu na prethodnu godinu kada je iznosila 78,2 odsto.

Učešće u izvozu i uvozu po regionima

Posmatrano regionalno, najveći udeo u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine sa 32,2 odsto, što ukazuje na značajnu industrijsku aktivnost u ovom delu zemlje. Sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije sa 22,5 odsto, Beogradski region sa 22,1 odsto, Region Južne i Istočne Srbije sa 21,9 odsto, dok je oko 1,4 odsto izvoza nerazvrstano po teritorijama.

U uvozu, dominira Beogradski region sa 45,4 odsto, što odražava njegovu ulogu kao glavnog ekonomskog centra. Slede Region Vojvodine sa 29,4 odsto, Region Šumadije i Zapadne Srbije sa 14,5 odsto, Region Južne i Istočne Srbije sa 8,8 odsto, dok je oko 1,9 odsto uvoza nerazvrstano po teritorijama.

Proizvodi i usluge u strukturi uvoza i izvoza

U strukturi izvoza, najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju sa 61,2 odsto (22842,6 miliona dolara), što ukazuje na snažnu industrijsku proizvodnju. Slede roba za široku potrošnju sa 27,1 odsto (10107,1 miliona dolara) i oprema sa 11,7 odsto (4370 miliona dolara).

U strukturi uvoza, proizvodi za reprodukciju čine 53,8 odsto (25428,2 miliona dolara), roba za široku potrošnju 21,2 odsto (10022,3 miliona dolara) i oprema 12,3 odsto (5826,2 miliona dolara), što odražava potrebe domaće industrije i potrošača.

Najveći spoljnotrgovinski partneri Srbije

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 58,3 odsto ukupne razmene, što potvrđuje njihovu ključnu ulogu u srpskoj ekonomiji.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 3353,8 miliona dolara. Ovaj suficit je rezultat uglavnom izvoza žitarica, drumskih vozila, pića, nafte i naftnih derivata, te medicinskih i farmaceutskih proizvoda.

Pokrivenost uvoza izvozom i ostvareni suficit

Izvoz Srbije iznosi 5514,4 miliona dolara, dok uvoz iznosi 2160,7 miliona dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 255,2 odsto, što ukazuje na izuzetno povoljan trgovinski bilans u ovom segmentu.

Izraženo u evrima, izvoz iznosi 4881,7 miliona evra, a uvoz 1922,6 miliona evra, sa suficitom od 2959,1 miliona evra i pokrivenošću uvoza izvozom od 253,9 odsto.

(Telegraf Biznis/Tanjug)