Košta par centi, a turisti ga na plaži plaćaju 5 evra: Hit letnji biznis koji donosi neverovatnu dobit

Letnji povetarac, sunce, gužva na plažama i prepoznatljivi glasovi uličnih prodavaca koji nude topli kukuruz šećerac - ovo je slika sa kojom se susreće gotovo svaki posetilac morske obale. Ipak, dok se klipovi kupuju bez previše razmišljanja, cena od čak pet evra po komadu sve češće izaziva rasprave o tome koliko je ovakva ponuda realna, a koliko predstavlja iskorišćavanje turističkog talasa.

Kolika je nabavna cena kukuruza, a kolika je cena na plaži?

Kada se analizira lanac snabdevanja, dolazi se do podataka koji na prvi pogled deluju neverovatno. Proizvođači i otkupljivači potvrđuju da se kukuruz šećerac u jeku sezone, pod uslovom da se nabavlja na veliko, može nabaviti za svega nekoliko evrocenti po jednom klipu. Kada taj isti proizvod stigne do krajnjeg kupca na plaži, njegova vrednost raste i do stotinu puta.

Teme za vas

Ako se u obzir uzme najniža procenjena nabavna vrednost od samo pet centi po klipu, matematika je jasna. Da bi se kupilo hiljadu komada kukuruza, potrebno je uložiti svega 50 evra. Prodajom te iste količine po ceni od pet evra po komadu ostvaruje se ukupan promet od 5.000 evra. To znači da se vrednost robe uvećava za čak 9.900 procenata, a razlika između nabavne i prodajne vrednosti iznosi čak 4.950 evra, piše Slobodna Dalmacija.

Na dnevnom nivou, prodavac koji uspe da proda 200 klipova ostvariće promet od 1.000 evra. Sa druge strane, njegova investicija u nabavku te količine iznosi tek 10 evra.

Skriveni troškovi i sezonski rizik ulične prodaje

Iako ovi brojevi zvuče impresivno, ekonomski stručnjaci i iskusni prodavci upozoravaju da se ukupan promet ne sme izjednačavati sa čistim profitom. Razlika između nabavne i prodajne cene krije brojne izdatke koji prate poslovanje na morskoj obali, koja važi za jedno od najskupljih prodajnih mesta.

Pre nego što se izračuna stvarna zarada, prodavci moraju da pokriju sledeće troškove:

• Prevoz i nabavku sirovina
• Proces kuvanja, što podrazumeva potrošnju plina ili električne energije
• Nabavku ambalaže i termo-posuda za održavanje toplote
• Angažovanje radne snage
• Plaćanje poreza, doprinosa, kao i skupih dozvola i koncesija za rad na plaži

Pored stalnih troškova, tu je i visok sezonski rizik. Aktivni period rada traje veoma kratko, svega dva do tri meseca, i u tom roku se mora ostvariti prihod za celu godinu. Vremenske neprilike, poput kišnih dana ili jake bure, mogu trenutno da prepolove prodaju. Budući da se kuvani kukuruz ne može čuvati, sve što se ne proda tog dana uglavnom završi kao otpad. Dodatni faktor koji podiže cenu jeste i to što se kukuruz šećerac u Hrvatskoj gaji u malim količinama i kroz specijalizovanu proizvodnju, pa ograničena ponuda na tržištu prirodno gura cene nagore.

Kupovna moć turista naspram negodovanja domaćih gostiju

Visoka cena na plažama opstaje najviše zahvaljujući profilu kupaca. Strani turisti uglavnom ne vide problem u tome da plate pet evra za obrok na plaži, jer im je komfor da ne moraju da napuštaju peškir i hlad važniji od cene. Prodavci su svesni ove činjenice, pa cenovnike prilagođavaju finansijskim mogućnostima stranaca, a ne realnoj proizvodnoj vrednosti samog kukuruza.

Sa druge strane, domaći gosti često izražavaju nezadovoljstvo zbog ovakvih poskupljenja. Dok jedni smatraju da slobodno tržište samo reguliše cene i da kupovina nije obavezna, drugi upozoravaju da ovakav nesrazmer između nabavne i prodajne cene šalje lošu poruku i stvara sliku o destinaciji koja je preterano skupa.

Šta kažu agroekonomski stručnjaci?

Prema mišljenju stručnjaka iz oblasti agroekonomije, situacija je jednostavna: cena je direktna posledica odnosa ponude i potražnje. Sve dok postoji klijentela spremna da plati pet evra za klip kukuruza, ta cena će opstati, a mogla bi da poraste i na deset evra ukoliko interesovanje ne opadne.

Stručnjaci naglašavaju da administracija i državno ograničavanje cena na plažama nisu izvodljiva rešenja. Jedini realan način da kukuruz pojeftini jeste promena ponašanja samih kupaca. Tek kada potrošači odluče da prestanu da kupuju kukuruz po ovim cenama i potražnja opadne, prodavci će biti prinuđeni da koriguju svoje cenovnike.

(Telegraf Biznis)