Ko najviše zarađuje na sukobu SAD i Irana? Dok cene goriva divljaju, jedan sektor trlja ruke

Rafinerijske marže u Sjedinjenim Američkim Državama snažno rastu, što ukazuje na veliku inostranu potražnju za gorivom koja istovremeno smanjuje domaće zalihe i podiže cene na američkom tržištu.

Američke rafinerije spadaju među najveće dobitnike zaoštravanja napetosti na Bliskom istoku. Od početka američko-izraelskog sukoba s Iranom, međunarodni kupci sve više traže američke derivate, zbog čega je izvoz goriva iz SAD dostigao najviši nivo otkako se vodi evidencija, navodi Rojters.

Teme za vas

Druga strana tog rasta jeste smanjenje domaćih zaliha goriva i skok cena u SAD, i to u osetljivom periodu - tokom samog vrha letnje sezone vožnje i žetve na američkom Srednjem zapadu, gde je dizel ključno gorivo za poljoprivredu i logistiku.

Dizel donosi najveću zaradu rafinerijama

Nafta se u svetu u najvećoj meri koristi za proizvodnju dizela, koji je poslednjih meseci bio ključni izvor zarade američkih rafinerija. Snabdevanje ovim industrijskim gorivom već godinama je ograničeno, pre svega zbog zatvaranja dela rafinerijskih kapaciteta u zapadnim zemljama.

Potražnja se dodatno približila nivou ponude ovog proleća zbog rata s Iranom i poremećaja u isporukama s Bliskog istoka, piše Biznis.ba.

Novi pritisak na tržište izazvala je i Rusija, koja je prošle nedelje proširila zabranu izvoza dizela i na proizvođače, sve do kraja jula. Moskva je poručila da joj je prioritet snabdevanje domaćeg tržišta tokom sezone žetve, posebno nakon smanjenja kapaciteta prerade usled ukrajinskih napada.„

- Što se tiče prošlonedeljne odluke ruske vlade o zabrani izvoza dizela, to gorivo se sada isporučuje na domaće tržište. Regionima će biti isporučene potrebne količine kako bi se pružila podrška poljoprivrednim proizvođačima u sezoni žetve - rekao je ruski potpredsednik vlade Aleksandar Novak za emisiju Vesti, prenosi agencija TASS.

Zalihe benzina najniže za ovo doba godine od 2012.

Američke zalihe dizela prošle nedelje su porasle za 4,5 miliona barela i premašile 102 miliona barela, pokazuju podaci američkog Ministarstva energetike.

Ipak, i dalje su gotovo 11 miliona barela ispod nivoa pre američko-izraelskih napada na Iran i oko osam miliona barela ispod petogodišnjeg sezonskog proseka.

Još veći problem predstavljaju zalihe benzina. Rafinerije u SAD i drugim delovima sveta smanjile su proizvodnju benzina jer im dizel i kerozin donose veću zaradu.

Zbog neravnoteže između ponude i potražnje, američke zalihe benzina pale su znatno više nego zalihe dizela.

Prošle nedelje zalihe benzina u SAD smanjene su za 1,5 miliona barela, na 210,5 miliona barela. U odnosu na kraj februara, neposredno pre napada na Iran, niže su za čak 42 miliona barela.

Istovremeno su oko 14 miliona barela ispod petogodišnjeg proseka za ovaj period godine. Prema podacima Ministarstva energetike, zalihe benzina su najniže za ovo doba godine još od 2012.

Skuplje gorivo pritiska potrošače

Prosečna cena benzina u SAD u petak je iznosila 3,98 dolara po galonu, što je gotovo 80 centi više nego pre godinu dana, prema podacima autokluba AAA.

U maju je cena benzina dostigla 4,65 dolara po galonu.

Dizel je u petak koštao nešto više od pet dolara po galonu, odnosno 1,30 dolara više nego pre godinu dana. Najviša prosečna cena dizela u SAD zabeležena je u junu 2022. godine, kada je iznosila 5,86 dolara po galonu.

Rast cena pokazuje koliko se geopolitički šokovi brzo prenose na potrošače i privredu. Dok rafinerije ostvaruju visoke marže, domaćinstva, prevoznici i poljoprivrednici plaćaju skuplje gorivo, prenosi portal Financije.hr.

Barel benzina u četvrtak je bio 59 dolara skuplji od barela sirove nafte, dok je barel dizela bio skuplji za 91 dolar, navodi Rojters. Ta razlika između cene sirove nafte i derivata pokazuje visinu bruto rafinerijskih marži.

Drugim rečima, američke rafinerije trenutno profitiraju od globalne nestašice prerađenih goriva. Međutim, za američko tržište to znači manje zalihe, skuplji benzin i dizel, kao i dodatni inflatorni pritisak u trenutku kada potrošači i centralne banke priželjkuju suprotan trend.

(Telegraf Biznis)