Gradovi sve skuplje plaćaju greške: Pravna greška koja košta milione, odštete veliki teret za lokalne budžete

Sa tužbama zbog faktičke eksproprijacije suočilo se čak 84 odsto anketiranih gradova i opština, dok je polovina navela da su protiv njih najavljeni i novi postupci, pokazalo je istraživanje NALED-a, koje je predstavljeno na sednici Kluba gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem u Šapcu.

Istraživanje je pokazalo da iako su naknade koje je potrebno isplatiti vlasnicima često male, sudski i advokatski troškovi mogu da dostignu i 500.000 dinara po postupku, što predstavlja sve veće opterećenje za lokalne budžete i otežava njihovo efikasno planiranje, navodi se u saopštenju.

Teme za vas

Jedna pravna rupa sve više košta građane

Rezultati ankete, u kojoj su učestvovale 32 lokalne samouprave ili gotovo četvrtina svih gradova i opština u zemlji, pokazali su da je najčešće reč o zemljištu preko koga su seoski putevi nekada izgrađeni na osnovu usmenog dogovora s vlasnicima, bez formalno sprovedenog postupka eksproprijacije, što se često dešavalo u tadašnjoj praksi.

Dodatni problem predstavlja to što u gotovo polovini postojećih predmeta ne postoji prethodna dokumentacija, poput saglasnosti vlasnika ili ugovora, što otežava pravnu zaštitu gradova i opština.

Istovremeno, dve trećine vlasnika pokreće sudski postupak bez prethodnog obraćanja lokalnim vlastima i pokušaja da se spor reši vansudskim poravnanjem.

Faktička eksproprijacija sve više prazni lokalne budžete

Šef Jedinice za istraživanja i analitiku u NALED-u Mihailo Gajić istakao je da je reč o sistemskom problemu koji zahteva sveobuhvatno rešenje, uključujući standardizovani model vansudskog poravnanja.

"Zato NALED predlaže uspostavljanje jedinstvene baze podataka, budući da najveći broj lokalnih samouprava nema centralizovane podatke o ukupno isplaćenim naknadama, sprovedenim upravnim postupcima, kao i izradu lokalnih planova za rešavanje postojećih i sprečavanje novih slučajeva. Potrebno je unaprediti saradnju lokalnih samouprava, pravobranilaštava, sudova i katastra, kao i pružiti podršku u obuci kadrova i jačanju terenskih timova", dodao je on.

Predmet sporova najčešće je poljoprivredno zemljište, u 52 odsto slučajeva, a u 45 odsto reč je o građevinskom zemljištu.

Ovo zemljište je najčešće bilo korišćeno za izgradnju seoskih i lokalnih puteva i u manjoj meri za postavljanje elektroenergetskih vodova, navodi se u saopštenju i dodaje da četiri od pet anketiranih lokalnih samouprava nemaju podatke o ukupnoj površini zemljišta obuhvaćenog faktičkom eksproprijacijom, između ostalog i zato što se informacije nalaze kod različitih institucija - lokalnih samouprava, pravobranilaštva i sudova.

Uticaj na finansijsku stabilnost lokalnih samouprava

Gradonačelnik Šapca i predsednik NALED-ovog Kluba gradova i opština sa povoljnim poslovnim okruženjem Aleksandar Pajić rekao je da je Grad Šabac u prethodnih pet godina iz budžeta izdvojio 75 miliona dinara za eksproprijaciju, što jasno pokazuje koliko ovaj problem može da utiče na finansijsku stabilnost lokalnih samouprava.

"Zato je neophodno pronaći sistemsko rešenje kojim ćemo zaštititi privatnu svojinu i prava vlasnika parcela, ali i omogućiti lokalnim samoupravama da realnije planiraju budžetska sredstva. Na taj način izbegli bismo ugrožavanje investicija usled pravosnažnih rešenja kojima se nalaže isplata značajnih iznosa, što predstavlja veliko opterećenje za naše budžete", naglasio je on.

NALED upozorava na rast odšteta

U NALED-u ocenjuju da bi problem u narednom periodu mogao dodatno da se proširi, budući da je polovina ispitanika navela da ima najavu velikog broja novih tužbi po ovom osnovu, a četvrtina očekuje i do više od 100 novih slučajeva.

Takođe, dve trećine ispitanika već planira sredstva u lokalnim budžetima za naknade i sudske troškove, dok 68 odsto navodi da su presude imale značajan uticaj na njihove finansije.

Među lokalnim samoupravama koje imaju objedinjene podatke, izdvajanja po ovom osnovu premašivala su 10 miliona dinara.

(Telegraf Biznis/Tanjug)