Kapitalizam u jednom kadru? Ima posla ko hoće da radi - turistu nose na ramenima uz 10.000 kamenih stepenika!

Jedan turista sedi na nosiljci, dok ga nekoliko muškaraca nosi strmim i uskim kamenim stepenicama indijske planine Girnar. Jedni pridržavaju drvene poluge na ramenima, drugi se smenjuju i pomažu na posebno zahtevnim delovima uspona.

Snimak je izazvao burne reakcije na društvenoj mreži X, gde ga je autor predstavio kao sliku krajnjih razlika između ljudi koji turističko iskustvo mogu da plate i onih koji od njihovog dolaska zarađuju obavljajući izuzetno težak fizički posao.

Teme za vas

Planina Girnar nalazi se u blizini grada Džunagada, u indijskoj saveznoj državi Gudžarat, i predstavlja značajno hodočasničko odredište. Do najviših svetilišta vodi uspon od približno 10.000 kamenih stepenika, zbog čega putovanje može da predstavlja ozbiljan fizički izazov za starije, bolesne i slabije pokretne posetioce.

Turizam koji doslovno počiva na ljudskim ramenima

Nošenje posetilaca u ručnim nosiljkama, poznatim kao „doli“, nije nova pojava na Girnaru. Reč je o tradicionalnoj plaćenoj usluzi koja je generacijama predstavljala izvor prihoda lokalnim nosačima, naročito pre izgradnje žičare.

Takva usluga omogućava ljudima koji ne mogu da savladaju stepenice da stignu do verskih lokaliteta, ali snimci poput ovog neminovno otvaraju pitanje uslova pod kojima nosači rade, visine njihove zarade i odnosa između cene koju plaća turista i novca koji na kraju dobijaju ljudi koji preuzimaju najveći fizički teret.

Na objavljenom snimku nije moguće utvrditi koliko je usluga plaćena, koliko dugo traje uspon niti kako se zarada deli među nosačima. Zbog toga bi tvrdnje da je putnik bogat, ili da su radnici eksploatisani, predstavljale zaključak koji sam video ne može da dokaže.

Ipak, kadar je dovoljno snažan da pokrene širu raspravu: da li je reč o legitimnom poslu koji lokalnim stanovnicima donosi prihod ili o turističkom modelu koji opstaje zahvaljujući velikim ekonomskim razlikama?

Žičara donela turiste, ali ugrozila tradicionalni posao

Poslovna pozadina ove priče postala je posebno vidljiva kada je 2020. godine otvorena žičara na Girnaru. Ona je posetiocima drastično olakšala uspon i trebalo je da poveća broj turista i pokrene nove poslovne aktivnosti u okolini planine, kako je tada preneo Hotelier India.

Međutim, tehnološko rešenje koje je donelo komfor turistima istovremeno je zapretilo egzistenciji ljudi koji su ih decenijama nosili uz planinu. Indijski mediji tada su izvestili da je turistička korporacija Gudžarata planirala izgradnju 104 prodajna objekta za nosače nosiljki čiji je posao mogao da nestane nakon otvaranja žičare.

Time je Girnar postao gotovo školski primer promena koje savremeni turizam donosi lokalnim zajednicama. Nova infrastruktura privlači više posetilaca i otvara poslove u trgovini, ugostiteljstvu i prevozu, ali istovremeno može preko noći da učini tradicionalna zanimanja suvišnim.

Luksuz, potreba ili posao koji nema alternativu?

Za pojedine posetioce nosiljka nije luksuz, već jedini način da stignu do svetilišta. Za nosače je to usluga od koje zarađuju. Posmatraču sa strane, međutim, prizor čoveka koji sedi dok ga drugi ljudi nose na ramenima uz hiljade stepenika deluje kao brutalna slika ekonomske nejednakosti.

Upravo zato snimak prevazilazi granice jedne turističke destinacije. On postavlja pitanje koje važi za mnoge zemlje: da li turizam zaista stvara bogatstvo za lokalnu zajednicu ili samo pretvara njenu nemaštinu u još jednu atrakciju koju posetioci mogu da plate?

Odgovor nije jednostavan. Bez turista bi mnogi lokalni stanovnici ostali bez prihoda. Ali činjenica da postoji potražnja za uslugom ne znači automatski da su uslovi rada pravedni, bezbedni i dostojanstveni.

Na planini sa 10.000 stepenika zato se ne odvija samo fizički uspon. Pred očima posetilaca vidi se i čitava ekonomska lestvica - na njenom vrhu je onaj koji uslugu plaća, dok njen pun teret na ramenima nose ljudi sa dna.

(Telegraf Biznis)