Gde je nestao novac Jugoskandik banke? Misterija koja ni posle tri decenije ne prestaje da intrigira Balkan

Bila je to jedna od najvećih finansijskih priča devedesetih. Hiljade građana svakodnevno su stajale u redovima ispred filijala Jugoskandik banke, uverene da su pronašle mesto na kojem njihov novac ne samo da je siguran, već i da će se uvećavati brže nego što je tada izgledalo moguće.

U jednom momentu je sve stalo.

Teme za vas

Kada je finansijska piramida počela da se urušava, iza nje nisu ostali samo prazni računi i hiljade oštećenih građana. Ostalo je i pitanje koje se postavlja već više od tri decenije: Gde je završio sav taj novac?

Milioni maraka, hiljade štediša i pitanje bez konačnog odgovora

Jugoskandik je početkom devedesetih postao simbol brzog bogaćenja. U vreme sankcija, hiperinflacije i potpunog ekonomskog haosa, obećanja o visokim kamatama delovala su kao jedini izlaz za mnoge građane.

Novac je pristizao iz svih krajeva tadašnje Jugoslavije. Ljudi su prodavali automobile, stanove, pa čak i porodična nasledstva kako bi uložili u štednju koja je obećavala neverovatne prinose.

Kada je sistem prestao da funkcioniše, usledio je šok. Hiljade porodica ostale su bez ušteđevine, a javnost je počela da postavlja pitanje koje ni danas nema jednostavan odgovor - gde je završio novac koji se slivao u blagajne Jugoskandika?

Činjenice i glasine

Tokom godina pojavile su se brojne teorije.

Jedni su tvrdili da je deo novca iznet iz zemlje, drugi da je završio u nekretninama i privatnim poslovima, treći da su ogromne količine gotovine nestale neposredno pre konačnog kolapsa sistema.

Pominjali su se tajni transporti novca, skriveni računi i trezori, ali većina tih tvrdnji nikada nije dobila sudski potvrđen epilog niti je potkrepljena dokazima koji bi razrešili misteriju.

Upravo zato priča o Jugoskandiku i danas živi između istorijske činjenice i urbane legende.

Šta se naučilo i nasledilo iz ove priče?

Ekonomisti danas Jugoskandik navode kao jedan od najpoznatijih primera finansijske piramide na ovim prostorima.

Mnogi smatraju da je upravo iskustvo iz devedesetih trajno promenilo odnos građana prema štednji i ulaganjima. Nepoverenje prema obećanjima o brzoj i sigurnoj zaradi, koje je i danas prisutno kod dela stanovništva, često se dovodi u vezu upravo sa tim periodom.

Misterija koja i dalje privlači pažnju

Tri decenije kasnije, mnogi akteri više nisu među živima, dokumentacija je nepotpuna, a odgovori koje su očekivale hiljade štediša nikada nisu u potpunosti stigli.

Zbog toga Jugoskandik nije ostao upamćen samo kao jedna od najvećih finansijskih afera u istoriji regiona, već i kao jedna od njegovih najvećih ekonomskih misterija.

Ono što i danas mnoge tišti i pitanje koje se i danas može čuti među ljudima zvuči isto kao i pre trideset godina: Ako su milioni maraka uplaćeni u blagajne, gde je sav taj novac na kraju završio?

(Telegraf Biznis)