Svetska banka proračunala direktnu materijalnu štetu od razornih zemljotresa u Venecueli

Gotovo mesec dana nakon razornih zemljotresa, Venecuela se suočava sa opsežnom obnovom i sanacijom društvenih i ekonomskih posledica najveće prirodne katastrofe u poslednjih nekoliko decenija. Zemljotresi koji su 24. juna pogodili zemlju uzrokovali su direktnu materijalnu štetu od približno 19,6 milijardi dolara (17,2 milijarde evra), prema proceni Svetske banke objavljenoj u četvrtak, piše Juronjuz.

Podaci su deo Globalne brze procene štete (GRADE), u kojoj se ističe da država mora hitno da uloži u otpornu obnovu radi oporavka privrede. Svrha procene je da vladi Venecuele i razvojnim partnerima pruži uvid u razmere potrebne sanacije, kao i da definiše prioritetne korake u obnovi i oporavku.

Teme za vas

"Zemljotresi su prekinuli normalan život, oštetili ključnu infrastrukturu i stvorili nove izazove za oporavak Venecuele", izjavila je u saopštenju Susana Kordeiro Gera (Susana Cordeiro Guerra), potpredsednica Svetske banke za Latinsku Ameriku i Karibe.

"Efikasan oporavak počinje sa pouzdanim dokazima. Ova procena vladi Venecuele i njenim partnerima daje objektivan temelj za planiranje oporavka, a Grupa Svetske banke je spremna da podrži taj proces u svakom koraku", dodala je Gera.

Najveća šteta na stambenim zgradama

Prema proceni GRADE, 47% ukupne štete odnosi se na stambene zgrade. Na infrastrukturu otpada 27%, a na nestambene objekte 26%. Najpogođenije su savezne države La Guaira i Distrito Kapital (Distrito Capital), na koje otpada otprilike polovina ukupne štete.

Svetska banka analizirala je i moguće makroekonomske i socioekonomske posledice zemljotresa, kao i implikacije oporavka po zemlju. Analiza pokazuje da će brzina obnove biti ključna za oporavak venecuelanske privrede i društva.

S obzirom na trenutno stanje javnih i privatnih ulaganja, većina sredstava za obnovu verovatno će morati da se preusmeri sa drugih, manje hitnih projekata. U tom slučaju, obnova bi mogla da traje više od 10 godina, što bi imalo znatne negativne posledice po privrednu aktivnost.

S druge strane, ako se brza obnova postavi kao prioritet i za nju se osiguraju veća javna i privatna ulaganja, ekonomski i društveni uticaj zemljotresa mogao bi znatno da se ublaži.

Kako metodologija GRADE procenjuje štetu?

Metodologija GRADE omogućava nezavisnu i brzu procenu direktne materijalne štete nakon velikih katastrofa. Metoda se zasniva na satelitskim snimcima, podacima o izloženosti, daljinskim istraživanjima i inženjerskim modelima, a po potrebi uključuje i detaljne sektorske analize.

U slučaju Venecuele, metodologija je kombinovala modelovanje štete od zemljotresa i rizika od katastrofa, validaciju, kalibraciju, kao i procenu vrednosti kapitala po sektorima i vrstama imovine.

Analiza je obuhvatila kombinaciju istorijskih i naučnih podataka, kao što su pomeranje tla, inženjerske procene strukturne ranjivosti, te informacije o izgrađenom okruženju i stanovništvu. Uključeni su i podaci o šteti koje su prikupili vlada, lokalne organizacije, razvojni partneri, mediji i društvene mreže.

Procenu GRADE za Venecuelu finansijski je podržala vlada Japana putem Programa za uključivanje upravljanja rizicima od katastrofa u zemljama u razvoju i Globalnog fonda za smanjenje katastrofa i oporavak (GFDRR).

Obnova mora da uključi i najranjivije grupe

Procena GRADE naglašava da pri obnovi mora da se uzme u obzir ranjivost domaćinstava. Ona se određuje prema društvenim faktorima poput životnog doba, prihoda i kvaliteta stanovanja, ali i prema ekonomskom i ekološkom stanju zajednice.

U sedam najteže pogođenih saveznih država (Miranda, La Guaira, Distrito Kapital, Karabobo, Jarakuj, Aragva i Falkon) živi oko 11,5 miliona ljudi, što je približno 40% stanovništva zemlje. Na tih sedam država takođe otpada gotovo polovica ukupne vrednosti zgrada i infrastrukture u Venecueli, procenjene na oko 657 milijardi dolara (576,8 milijardi evra).

Među posebno rizične grupe u tim regionima ubrajaju se domaćinstva na čijem su čelu žene, samohrani roditelji, kao i porodice sa starijim ili bolesnim članovima i osobama sa invaliditetom. Procena stoga zaključuje da bi obnova i održavanje osnovnih usluga, poput snabdevanja vodom i strujom, bili od presudne važnosti za te zajednice tokom procesa oporavka.

Prekidi u pružanju usluga unutar ranjivih domaćinstava mogu imati ogromne posledice, čak i kada su fizička oštećenja zgrada relativno mala. Nedostatak tih usluga mogao bi dodatno da produbi postojeće nejednakosti, jer ne pogađa sva domaćinstva jednako.

Ove smernice mogle bi da pomognu vladi Venecuele da u narednim mesecima definiše prioritete i postigne brži napredak. Ipak, veličina pogođenog stanovništva i ograničeni institucionalni kapaciteti ostaju značajne prepreke za brzinu i kvalitet odgovora na katastrofu i oporavak.

(Telegraf Biznis/Euronews)