Poslodavac sagradio ceo grad za radnike: Svaka porodica dobila je kuću, a naselje školu, bolnicu i crkvu

Zamislite da vam poslodavac ne daje samo posao, već osmišljava čitav svet u kom ćete živeti sa svojom porodicom. Brine o vašem domu, okruženju, pa i o tome gde ćete provoditi slobodno vreme. Iako danas ovo zvuči kao neobičan društveni eksperiment, krajem 19. veka u Italiji ova ideja je sprovedena u delo. Rezultat je Krespi d'Ada (Crespi d’Adda), jedno od najzanimljivijih i najbolje očuvanih radničkih naselja u Evropi, smešteno u Lombardiji, između Milana i Bergama.

Kako je rođena radnička utopija

Sve je počelo 1869. godine kada je Kristoforo Beninjo Krespi (Cristoforo Benigno Crespi), preduzetnik iz Busto Arsicija, kupio dolinu dugu oko jedan kilometar između reka Ada i Brembo. Njegov plan bio je jasan: izgradiće veliku predionicu pamuka na obali Ade, a pored nje stvoriti mesto gde će radnici imati siguran posao i vrhunske uslove za život.

Teme za vas

Foto: Shutterstock/Diego Bonacina

Preko puta fabričkih hala ubrzo su nikli nizovi gotovo identičnih dvospratnica. Od doma do radnog mesta stizalo se za svega nekoliko minuta. Naselje se razvijalo decenijama, a najveći preobražaj doživelo je kada je upravljanje preuzeo Kristoforov sin, Silvio Beninjo Krespi (Silvio Benigno Crespi). On je uveo ključnu promenu - umesto zajedničkih zgrada, počeo je da gradi porodične kuće sa privatnim vrtovima. Svaka radnička porodica dobila je svoj dom i parče zemlje, što je krajem 19. veka bila privilegija o kojoj je većina pripadnika radničke klase mogla samo da sanja.

Sadržaji od rođenja do smrti i najsavremenija tehnologija

Krespi d'Ada je zamišljen kao potpuno samostalan grad koji nudi sve što je čoveku potrebno tokom celog života. Porodica Krespi je za svoje zaposlene izgradila školu, bolnicu, crkvu, sportske terene, javnu perionicu i groblje sa monumentalnim porodičnim mauzolejem. Iznad samog naselja podigli su i raskošnu vilu nalik na srednjovekovni zamak, u kojoj su boravili tokom povremenih poseta, piše PutniKofer.

Foto: Shutterstock

Pored društvenog koncepta, naselje je bilo pionir i u tehnološkom smislu. Zahvaljujući obližnjoj hidroelektrani, koja je napajala kako fabričke mašine tako i domove, Krespi d'Ada je postalo jedno od prvih radničkih naselja u Italiji sa modernim električnim osvetljenjem. U srcu ovog kompleksa nalazila se ogromna fabrika pamuka koja je na vrhuncu proizvodnje zapošljavala i do 4.000 radnika i imala čak 1.200 mehaničkih razboja.

Kraj jedne ere i UNESCO zaštita

Idiličan život u naselju prekinule su globalne promene. Velika ekonomska kriza 1929. godine, u kombinaciji sa strogom fiskalnom politikom fašističkog režima, primorala je porodicu Krespi da proda ceo kompleks. Vlasnici su se nakon toga menjali, radničke kuće su prešle u privatne ruke, a proizvodnja pamuka je postepeno opadala. Nakon više od 125 godina rada, fabrika je početkom 2000-ih trajno zatvorila svoje kapije.

Foto: Shutterstock

Ipak, naselje je preživelo i sačuvalo svoj izvorni izgled gotovo u potpunosti. Zbog svoje izuzetne istorijske, arhitektonske i društvene vrednosti, UNESCO je 1995. godine uvrstio Krespi d'Adu na Listu svetske baštine kao najpotpunije očuvan industrijski grad te vrste u južnom delu Evrope. Zanimljivo je da su veliku ulogu u ovoj nominaciji imali mladi studenti koji su skrenuli pažnju svetske javnosti na ovaj dragulj.

Danas je Krespi d'Ada i dalje živo mesto. U nekadašnjim radničkim kućama i dalje stanuju porodice, među kojima ima i potomaka prvih radnika fabrike. Svi koji žele da zakorače u pažljivo očuvan svet industrijskog doba mogu lako posetiti ovo mesto i iz prve ruke videti kako je izgledala ostvarena radnička utopija.

(Telegraf Biznis)