Ko više zaslužuje pomoć - ljudi ili životinje? Zbog 300 milijardi dolara donacija, otvorena je velika rasprava

Veštačka inteligencija već menja način na koji radimo, učimo i poslujemo, ali analitičari sada upozoravaju da bi mogla da promeni i svet filantropije. Prema procenama stručnjaka iz sektora privatnog bankarstva, u narednim godinama moglo bi da bude usmereno čak 300 milijardi dolara u humanitarne svrhe.

Do ovga dolazi zahvaljujući novoj generaciji milijardera koja je svoje bogatstvo stekla upravo razvojem AI tehnologija, kako prenosi Forbes Crna Gora.

Teme za vas

Dobrobit životinja generiše sve više donacija

Za razliku od tradicionalnih donatora, koji su najveći deo sredstava usmeravali ka obrazovanju, zdravstvu ili borbi protiv siromaštva, deo novih bogataša iz AI industrije sve više podržava projekte zasnovane na filozofiji efektivnog altruizma.

Ideja je da se novac ulaže tamo gde može da ostvari najveći merljiv efekat, bez obzira na to da li je reč o ljudima ili životinjama.

Upravo zbog toga organizacije koje se bave dobrobiti životinja beleže nagli rast donacija. Jedna kampanja namenjena poboljšanju uslova u industrijskom uzgoju životinja prikupila je oko 2,5 miliona dolara, a većina donatora bili su zaposleni u AI kompanijama koji ranije uopšte nisu podržavali ovakve inicijative.

Organizatori navode da su samo ove godine prikupili oko 40 miliona dolara za slične projekte.

Novi milijarderi i nova životna filozofija

Analitičari smatraju da je ovo tek početak mnogo šire promene. Fondacija povezana sa OpenAI-jem, zahvaljujući svom vlasničkom udelu u kompaniji, raspolaže imovinom čija se vrednost procenjuje na oko 220 milijardi dolara, dok su i osnivači kompanije Anthropic najavili da planiraju da veliki deo svog bogatstva poklone u humanitarne svrhe.

Prema procenama J.P. Morgan Private Bank, donacije povezane sa AI sektorom mogle bi da dostignu oko 30 milijardi dolara godišnje, što bi predstavljalo približno pet odsto ukupnih godišnjih donacija u SAD.

Plan za budućnost ili budućnost koja je došla

Ipak, stručnjaci upozoravaju da između najavljenih donacija i stvarnog novca postoji velika razlika. Mnogi novi milijarderi tek treba da odluče kako će raspodeliti svoje bogatstvo, a deo njih za sada ulaže u nekretnine i druge investicije, dok filantropija ostaje plan za budućnost.

Bez obzira na to kako će se ovaj trend razvijati, jedno je već jasno - veštačka inteligencija više ne menja samo tehnologiju i ekonomiju. Sve više utiče i na način na koji najbogatiji ljudi sveta razmišljaju o tome kome će jednog dana ostaviti svoje milijarde.

(Telegraf Biznis/Forbes.me)