Spoljnotrgovinska razmena Srbije u prvoj polovini godine 39,65 mlrd evra, rast 5,8 odsto

Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije je u periodu januar-jun 2026. godine iznosila 39.650,5 miliona (39,65 milijardi) evra ili za 5,8 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, objavio je danas Republički zavod za statistiku.

Spoljnotrgovinska robna razmena Srbije izražena u dolarima iznosila je 46.238,2 miliona dolara, što je bio rast od 13,0 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Teme za vas

Vrednost izvezene i uvezene robe i usluga

Izvezeno je robe u vrednosti od 20.954,3 miliona dolara, što čini povećanje 15,7 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, a uvezeno je robe u vrednosti od 25.283,9 miliona dolara, što je za 10,9 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.

Izvoz robe, izražen u evrima, imao je vrednost od 17.971,4 miliona evra, što je bilo povećanje od 8,3 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Uvoz robe imao je vrednost od 21.679,1 miliona evra, što je za 3,7 odsto više u odnosu na isti period prethodne godine.

Deficit iznosi 4.329,6 miliona dolara, što čini smanjenje od 7,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Izražen u evrima, deficit iznosi 3.707,6 miliona evra, što čini smanjenje od 14,1 odsto u poređenju sa istim periodom prethodne godine.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosi 82,9 odsto i veća je od pokrivenosti u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 79,4 odsto.

Struktura izvoza i uvoza po regionima

Posmatrano regionalno, najveći udeo u izvozu Srbije imao je Region Vojvodine (29,6 odsto); sledi Region Šumadije i Zapadne Srbije (25,4 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (23,0 odsto), Beogradski region (21,0 odsto), a oko 0,9 odsto izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveći udeo u uvozu Srbije imao je Beogradski region (43,3 odsto); slede Region Vojvodine (30,6 odsto), Region Šumadije i Zapadne Srbije (15,8 odsto), Region Južne i Istočne Srbije (8,4 odsto), a oko 1,8 odsto uvoza nije razvrstano po teritorijama.

RZS ne raspolaže se podacima za Region Kosovo i Metohija.

Struktura izvoza i uvoza po vrstama robe i usluga

U strukturi izvoza po nameni proizvoda (princip pretežnosti) najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 59,5 odsto (12.475,2 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 28,0 odsto (5.869,9 mil. dolara) i oprema, 12,4 odsto (2.608,6 mil. dolara). Neklasifikovana roba po nameni iznosi 0,0% (0,4 mil. dolara).

U strukturi uvoza po nameni proizvoda najviše su zastupljeni proizvodi za reprodukciju, 55,2% (13.954,6 mil. dolara), slede roba za široku potrošnju, 21,1% (5333,4 mil. dolara), i oprema, 11,0% (2784,1 mil. dolara).

Neklasifikovana roba po nameni iznosi 12,7% (3211,9 mil. dolara).

Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 58,7% ukupne razmene.

Glavni spoljnotrgovinski partneri Srbije pojedinačno bili su u izvozu: Nemačka, Italija, Kina, BiH i Mađarska, a u uvozu Kina, Nemačka, Italija, Turska i Mađarska.

Naš drugi po važnosti partner jesu zemlje CEFTA, sa kojima imamo suficit u razmeni od 1.852,0 mil. dolara, koji je rezultat uglavnom izvoza: žitarica i proizvoda od njih, pića, drumskih vozila, medicinskih i farmaceutskih proizvoda, električnih mašina i aparata. Izvoz Srbije iznosi 2764,1 mil. dolara, a uvoz 912,1 mil. dolara za posmatrani period. Pokrivenost uvoza izvozom je 303,0%.

Izraženo u evrima, izvoz iznosi 2.370,6 mil. evra, a uvoz 782,2 mil. evra (suficit iznosi 1588,4 mil. evra, a pokrivenost uvoza izvozom 303,1%).

Suficit u spoljnotrgovinskom bilansu

Posmatrano pojedinačno po zemljama, najveći suficit ostvaren je sa zemljama iz bliskog okruženja: Crnom Gorom (izvoze se najviše lekovi za maloprodaju i voda sa dodatkom šećera, a uvoze se najviše električna energija i sušeno svinjsko meso), Bosnom i Hercegovinom (izvoze se gasna ulja i pivo od slada a uvoze se električna energija i konstrukcije i delovi od gvožđa) i Severnom Makedonijom (izvoze se električne energija i električni provodnici, a uvoze se električna energija i katalizatori na nosaču).

Značajan suficit u razmeni ostvaren je u razmeni sa Nemačkom, Slovačkom, Velikom Britanijom. Najveći deficit javlja se u trgovini sa Kinom (najviše zbog uvoza telefona za mrežu stanica). Sledi deficit sa: Kazahstanom, Turskom, Poljskom.

Prema odsecima Standardne međunarodne trgovinske klasifikacije (SMTK), izvoz prvih pet odseka čini 39,9% ukupnog izvoza. Uvoz prvih pet odseka čini 28,0% ukupnog uvoza.

Odsek nerazvrstana roba, u koji se uključuje i roba na carinskom skladištu i u slobodnoj zoni, ima učešće u ukupnom uvozu 13,3%.

Vrednost izvoza i uvoza za jun 2026.godine

U junu 2026. godine je izvezeno je robe u vrednosti od 3.708,1 miliona dolara, što čini povećanje od 9,7% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Uvoz je iznosio 4.606,8 miliona dolara, što čini povećanje od 18,1% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Izraženo u evrima izvezeno je robe u vrednosti od 3.211,1 miliona evra, što čini povećanje od 9,0% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Uvoz je iznosio 3.988,6 miliona evra, što čini povećanje od 17,3% u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Računato u dolarima, desezonirani indeks jun 2026/ maj 2026. godine pokazuje rast izvoza za 2,1% i rast uvoza za 10,6%.

Računato u evrima, desezonirani indeks jun 2026/ maj 2026. godine pokazuje rast izvoza za 4,0%, i rast uvoza za 12,7%.

Nomenklatura statistike spoljne trgovine (NSST) za mesec jun

Na listi prvih pet proizvoda u izvozu, prvo mesto zauzimaju setovi provodnika za avione, vozila, brodove (177 mil. dolara); drugo mesto pripada izvozu rude bakra i koncentrata (166 mil. dolara); na trećem mestu je izvoz ostalih motornih vozila za prevoz lica, osim autobusa (163 mil. dolara); sledi izvoz rafinisanog bakra (149 mil. dolara); poslednje mesto pripada izvozu ostalih delova i pribora za motorna vozila (94 mil. dolara).

Lista prvih pet proizvoda u uvozu pokazuje da je sirova nafta i ulja od bituminoznih minerala (214 mil. dolara) naš prvi uvozni proizvod; drugi po značaju su lekovi za maloprodaju (181 mil. dolara); na trećem mestu liste je uvoz električne energije (82 mil. dolara); sledi uvoz ostalih delova i pribora za motorna vozila (56 mil. dolara); poslednje mesto zauzima uvoz prirodnog gasa u gasovitom stanju (47 mil. dolara).

Republički zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolaže podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadržani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).

(Telegraf Biznis/Tanjug)