Naše bake su znale ono što danas ponovo otkrivamo: Vuna bi mogla da spase modu od same sebe!

Evropska unija želi da smanji zavisnost od uvoza proizvoda takozvane "brze mode" napravljenih od sintetičkog tekstila, ali jedno od najstarijih prirodnih vlakana, vuna, teško pronalazi put do tržišta, pri čemu proizvođači za to krive propise EU, dok drugi smatraju da je neophodno obnavljanje stručnih znanja o proizvodnji vune, prenosi danas Euraktiv.

Trend koji je zamro postepeno oživljava

Tržište vune u Evropi doživelo je kolaps tokom proteklih decenija, iako se taj pad teško prati, pošto EU ne svrstava vunu u poljoprivredne proizvode, pa samim tim ne prati ni njene cene.

Teme za vas

"Evropljani kao reper koriste podatke Britanskog udruženja industrije vune", izjavio je predsednik Evropskog udruženja za vunu, Najdžel Tompson za Euraktiv.

U Ujedinjenom Kraljevstvu, cena vune je ubrzo nakon Drugog svetskog rata iznosila približno 22 evra po kilogramu, dok poljoprivrednici ove godine očekuju cenu od 1,4 evra po kilogramu.

Evropa prati taj trend pada, sve se više oslanjajući na uvoz sintetičkog tekstila iz zemalja poput Kine i Bangladeša, pokazuje izveštaj koji je naručio Odbor za međunarodnu trgovinu Evropskog parlamenta.

Brza moda i dugoročne posledice

Ova zavisnost predstavlja kako strateški, tako i ekološki problem.

S obzirom na to da je oko 60 odsto tekstila koji se troši u EU napravljeno od plastike, prosečan građanin godišnje baci oko 12 kilograma odeće, pokazuju podaci EU.

Evropska komisija se 2022. godine obavezala da će učiniti sve kako "brza moda više ne bi bila u modi".

Pojedini smatraju da zakonodavstvo EU koči upotrebu vune kao održivog rešenja evropskog porekla.

Uredbom iz 2009. godine vuna je svrstana u kategoriju sporednih proizvoda životinjskog porekla, zajedno sa krvlju, perjem ili lešinama životinja.

Prema pravilima iz 2011. godine, vuna mora da se skladišti odvojeno, čuva u čistom i suvom u zatvorenim vrećama, uz dokumentaciju koja omogućava praćenje njenog porekla.

Vuna koja se uništava

U izveštaju koji je u martu objavilo evropsko udruženje poljoprivrednika "Copa-Cogeca", navodi se da te odredbe nameću nesrazmerna ograničenja u pogledu rukovanja vunom, njenog plasiranja na tržište i upotrebe.

Irska evroposlanica Marija Volš iz redova stranke EPP izjavila je da u kombinaciji sa rastućim troškovima striženja i padom cena, to mnogim poljoprivrednicima ne ostavlja mnogo izbora osim da vunu zakopaju ili spale.

"To je potcenjen resurs"”, rekla je Volš za Euraktiv, ističući njegov ekonomski i ekološki potencijal.

Pored odeće, vuna može da se koristi u proizvodnji posteljine, izolacionih materijala, đubriva i drugih proizvoda na bazi biomase, i to u trenutku kada EU nastoji da ojača svoju bioekonomiju.

Volš je ukazala da ostvarivanje tog potencijala počinje promenom klasifikacije rizika za vunu.

Regulatorne prepreke u EU

Čini se da je Evropska komisija otvorena za tu ideju, a u njenoj strategiji za stočarstvo istaknuti su "karakteristike i potencijal" vune.

Komesarka za mediteranski region Dubravka Šuica obećala je da će preispitati potencijalne regulatorne prepreke kako bi podržala upotrebu vune.

Ne smatraju, ipak, svi da su pravila EU glavni problem, navodi Euraktiv.

Obnovljivi i visokokvalitetni materijali od vune

Za koordinatorku evropske mreže za vunu "Atelier Laines d'Europe", Mari-Terez Šopen, trenutni zahtevi obezbeđuju sledljivost, sprečavaju širenje bolesti i garantuju kvalitet materijala.

Umesto toga, poljoprivrednici su pogrešno verovali da se prema pravilima vuna tretira kao otpad, što je odvraćalo od ulaganja i dovelo do gubitka stručnog znanja.

Novi trendovi, ipak, ulivaju nadu, dok potražnja za obnovljivim, lokalnim i visokokvalitetnim materijalima raste, ovčarstvo privlači nove uzgajivače, a pandemija kovida 19 je, poremetivši izvoz, ponovo podstakla interesovanje za lokalnu preradu vune.

U kombinaciji sa padom broja ovaca, ovi faktori su doprineli oporavku cena vune tokom poslednje dve godine.

(Telegraf Biznis/Tanjug)