Kada vam banka traži zalog, u Italiji možete doneti sir: U trezorima im leži čitavo bogatstvo!

U Italiji kredit ne mora da bude obezbeđen samo nekretninom ili drugom klasičnom imovinom. U jednom neobičnom finansijskom sistemu koji funkcioniše već decenijama, kolutovi Parmiđano Ređiana služe kao zalog za kredite, a u klimatizovanim skladištima čuvaju se stotine hiljada njih.

Kako prenosi BIZlife, banka Credito Emiliano, poznata kao Credem, još od 1953. godine prihvata mladi Parmiđano Ređiano kao kolateral. Njena podružnica Magacini Đenerali del Taljate u skladištima u Ređo Emiliji i Modeni trenutno čuva više od pola miliona kolutova sira, čija ukupna vrednost premašuje 300 miliona evra.

Teme za vas

Novac stiže dok sir još sazreva

Iza neobične prakse zapravo stoji vrlo praktična poslovna računica.

Parmiđano Ređiano mora da sazreva najmanje 12 meseci, a često se prodaje tek posle dve ili tri godine. Za proizvođače to znači da značajan deo njihovog kapitala dugo ostaje praktično zarobljen u robi koja još nije spremna za tržište.

Zato proizvođači mogu unapred da dobiju između 60 i 80 odsto vrednosti koluta, dok sir nastavlja da sazreva. Takav model posebno je značajan za male mlekare kojima je potreban novac za svakodnevno poslovanje dok čekaju da njihov proizvod dostigne potrebnu zrelost.

Tehnologija je dodatno promenila ovaj sistem. Navodi se da zahvaljujući blokčejnu proizvođači sada mogu da koriste kolutove kao zalog čak i kada se sir nalazi u njihovim sopstvenim objektima, čime banka može da poveća kapacitet kreditiranja.

Sada se pojavio novi problem - vrućina

Ono što je decenijama funkcionisalo kao neobičan spoj prehrambene industrije i bankarstva sada oseća posledice ekstremnih temperatura.

Skladišta u kojima Parmiđano sazreva zahtevaju odgovarajuće temperaturne uslove, a tokom ovogodišnjeg toplotnog talasa njihova dnevna potrošnja električne energije porasla je za oko 30 odsto.

Zbog toga je bilo potrebno unapređivati sisteme za hlađenje i kotlove, poboljšavati izolaciju, ali i širiti proizvodnju energije iz obnovljivih izvora. Problem postaje još veći kada se uzme u obzir da jedan kolut može da sazreva čak tri godine - što znači da svako novo ekstremno toplo leto povećava njegove troškove mnogo pre nego što stigne do kupca.

Problem počinje još pre nego što sir stigne u skladište

Vrućina, međutim, ne pogađa samo „banke sira“.

Kada temperatura pređe 40 stepeni, krave više leže i manje jedu, što prema podacima koje preose mediji može da smanji proizvodnju mleka i do 10 odsto.

Proizvodnja Parmiđano Ređiana pritom podleže strogim pravilima. Sir može da se proizvodi samo u pet italijanskih provincija, dok se krave hrane travom i senom poreklom upravo iz tog područja. Zbog toga suša može direktno da utiče i na količinu dostupne stočne hrane.

A reč je o ogromnom poslu. Tokom 2025. godine u Italiji je proizvedeno 4,19 miliona kolutova Parmiđano Ređiana, dok je promet na nivou potrošača dostigao oko četiri milijarde evra.

Tako priča koja počinje na farmi i završava se kolutom sira u bankarskom skladištu pokazuje koliko jedan toplotni talas može da prođe kroz čitav poslovni lanac - od krave i proizvođača mleka, preko mlekare i skladišta, sve do banke koja je taj sir prihvatila kao zalog.

(Telegraf Biznis/BIZlife)