Penzijski fond Norveške pravi čuda: Za samo šest meseci zaradio istorijskih 159 milijardi evra

Državni penzijski fond Norveške (Statens pensjonsfond utland) zabeležio je u prvih šest meseci 2026. godine najveći polugodišnji prinos u istoriji meren u krunama, ostvarivši dobit od 1.753 milijarde kruna (159,6 milijardi evra), zahvaljujući rastu globalnih tržišta akcija i azijskih tehnoloških deonica koji su podstakli njegov portfolio.

Fond je od januara do juna ostvario prinos od 9,4 odsto, prema rezultatima koje je 12. avgusta objavio Norges Bank Investment Management (NBIM).

Teme za vas

Ukupna vrednost fonda na kraju juna iznosila je 22.683 milijarde kruna (2,07 biliona evra), nakon što je njegova tržišna vrednost tokom polugodišta porasla za 1.416 milijardi kruna (128,9 milijardi evra). Ovaj rezultat podvlači kako razmeru norveškog fonda, tako i njegovu sve veću izloženost kretanjima na globalnim finansijskim tržištima.

Zašto je norveški fond zabeležio rekordno prvo polugodište

Rekord u krunama prvenstveno je rezultat velike izloženosti fonda akcijama. Deonice su na kraju juna činile 72,1 odsto portfolija i u prvoj polovini godine ostvarile prinos od 13,0 odsto, piše Nordiskpost.

Prema polugodišnjim rezultatima NBIM-a, sektori telekomunikacija, tehnologije i energetike imali su najbolji učinak. Nikolaj Tangen (Nicolai Tangen), izvršni direktor NBIM-a, izjavio je da su rezultatu posebno doprinele tehnološke kompanije u Aziji.

Ostali delovi portfolija dali su znatno manji doprinos:

• Ulaganja s fiksnim prinosom (25,8 odsto portfolija): prinos od 0,9 odsto.
• Nekretnine van berze: prinos od 3,0 odsto.
• Infrastruktura za obnovljivu energiju van berze: negativan prinos od -0,2 odsto.

Ukupno gledano, fond je ostvario rezultat za 0,22 procentna poena bolji od svog referentnog indeksa.

Veličina prinosa u norveškim krunama takođe odražava ogromne razmere koje je fond dostigao. Procentualni dobitak na portfoliju vrednom više od 20.000 milijardi kruna sada se u relativno kratkim periodima prevodi u dobitke ili gubitke od više stotina milijardi kruna.

Jača kruna smanjila ukupnu vrednost fonda

Prinos od investicija ne odgovara direktno povećanju tržišne vrednosti fonda.

Tokom prve polovine godine norveška kruna je ojačala u odnosu na nekoliko glavnih valuta. S obzirom na to da se gotovo sve investicije fonda nalaze izvan Norveške, kretanja valuta utiču na njihovu vrednost kada se preračunaju nazad u krune.

Jača valuta smanjila je prikazanu vrednost fonda za 427 milijardi kruna (38,9 milijardi evra). Istovremeno, neto prilivi dodali su još 89 milijardi kruna (8,1 milijardu evra).

Kao rezultat toga, uprkos prinosu od investicija od 1.753 milijarde kruna, ukupna tržišna vrednost fonda porasla je za manji iznos - za 1.416 milijardi kruna između početka januara i kraja juna. Ova razlika objašnjava zašto izuzetno jak učinak investicija nije proizveo podjednako veliko povećanje konačne vrednosti fonda.

Fond igra sve veću ulogu u budžetu Norveške

Osnovan radi ulaganja norveških prihoda od nafte u inostranstvu, Državni penzijski fond postao je sve važniji deo javnih finansija zemlje.

Prema fiskalnom okviru Norveške, državna potrošnja finansirana iz fonda treba s vremenom da prati njegov očekivani realni prinos, koji se trenutno procenjuje na 3 odsto. Pravilo ima za cilj očuvanje realne vrednosti fonda, dok istovremeno omogućava da naftno bogatstvo podržava javnu potrošnju kroz generacije.

U Rebalansu državnog budžeta za 2026. godinu, vlada je procenila upotrebu prihoda iz fonda na 579 milijardi kruna (52,7 milijardi evra), što odgovara 2,7 odsto vrednosti fonda s početka godine.

Ministarstvo finansija (Finansdepartementet) navodi da prihodi iz fonda sada finansiraju nešto više od jedne od svake četiri krune rashoda u državnom budžetu Norveške. To takođe čini javne finansije sve osetljivijim na promene na međunarodnim tržištima i kursne razlike.

(Telegraf Biznis)