Kina krenula na milijarde svojih bogataša u inostranstvu: Jednom preti poreski dug od 70 milijardi juana!

Godinama su kineski milioneri i milijarderi koristili strane trastove kako bi zaštitili svoju imovinu i držali je izvan domašaja poreskih vlasti. Peking sada pooštrava pravila, a za neke od najbogatijih Kineza posledice bi mogle da se mere desetinama milijardi juana.

Kako navodi Forbes Crna Gora, Kina je uvela stroži nadzor nad stranim trastovima pod kontrolom svojih državljana, u trenutku kada vlasti pokušavaju da smanje rastući budžetski deficit. Nova pravila na snazi su od 24. jula.

Teme za vas

Prenos imovine u strani trast ubuduće će se tretirati kao prodaja, na koju se obračunava porez na kapitalnu dobit od 20 odsto. Istom stopom biće oporezovana i dobit trasta, čak i kada nije isplaćena njegovim korisnicima, kao i likvidacija trasta.

Pravila se primenjuju retroaktivno od 2023. godine, dok vlasnici imaju rok od 90 dana da se usklade sa novim zahtevima.

Peking traži nove izvore prihoda

Pojačan poreski nadzor dolazi u trenutku kada Kina pokušava da smanji sve veći budžetski manjak.

Prihodi od poreza na dohodak prošle godine povećani su za 11,5 odsto, čemu je delimično doprineo stroži nadzor prihoda ostvarenih trgovanjem akcijama u Hongkongu.

Istovremeno rastu izdvajanja za vojsku, državne banke i razvoj strateških industrija.

Centralni budžetski deficit Kine ove godine trebalo bi da dostigne 5.090 milijardi juana, odnosno oko 655 milijardi evra, što odgovara četiri odsto BDP-a. Poređenja radi, 2008. godine deficit je iznosio 180 milijardi juana.

Jednom milijarderu preti dug do 70 milijardi juana

Kineski mediji kao jedan od simbola nove poreske politike izdvajaju milijardera Pana Šijija, suosnivača kompanije Soho China.

Uoči izlaska kompanije na berzu 2005. godine, Pan je svoj udeo preneo na suprugu Džang Sin, američku državljanku. Ona je gotovo čitav porodični vlasnički paket prebacila u trast na Kajmanskim Ostrvima.

Dividende su se potom više od dve decenije slivale u trast izvan domašaja kineskih poreskih vlasti.

Analitičari procenjuju da bi Pan, ukoliko bi trast danas bio likvidiran, mogao da se suoči sa poreskim dugom između 50 i 70 milijardi juana.

Bogatstvo se selilo u Singapur

Kina je još 2018. godine pristupila OECD-ovom sistemu automatske razmene finansijskih podataka. Time su kineske poreske vlasti dobile uvid u imovinu svojih građana u jurisdikcijama poput Švajcarske, Singapura, Hongkonga i Kajmanskih Ostrva.

Ipak, porezi nisu jedini razlog zbog kojeg su kineski preduzetnici prebacivali imovinu iz zemlje, već da je za mnoge politički rizik postao podjednako važan.

Kao najpoznatiji primer navodi se Džek Ma, kojem je nakon javne kritike kineskog finansijskog sistema 2020. godine zaustavljen rekordni izlazak kompanije Ant Group na berzu, vredan 35 milijardi dolara.

Navodi se i slučaj investicionog bankara Bao Fana, koji je nestao 2023. godine dok je pripremao prenos dela imovine u Singapur. U pritvoru je proveo gotovo dve i po godine, bez javno objavljenih optužbi.

Prema procenama kompanije McKinsey, kineski bogataši su do kraja 2023. godine u Singapur prebacili oko 400 milijardi dolara privatne finansijske imovine, dok je broj takozvanih family office struktura za upravljanje bogatstvom najimućnijih porastao na više od 2.000.

Peking verovatno zakasnio s reakcijom

Kineski mediji odliv kapitala objašnjavaju, između ostalog, željom za ulaganjem u strane kompanije iz oblasti veštačke inteligencije, poluprovodnika i zdravstva. Analitičari smatraju da je glavni motiv zaštita imovine od regulatornih i političkih rizika.

Jedan upravitelj porodične kancelarije u Singapuru ocenio je da je Peking verovatno zakasnio, jer su mnogi poznati preduzetnici već preselili svoje bogatstvo, a pojedini promenili i državljanstvo.

Među njima je i milijarder Žang Jong, osnivač lanca restorana Haidilao, koji danas kompanijom upravlja iz Singapura, čije je državljanstvo u međuvremenu stekao.

(Telegraf Biznis/Forbes.me)