Američki dug postaje problem i za Evropu: Ministarstvo finansija zaduženo, a sad pozajmljuju i tech giganti

SAD su nagomilale 40 biliona dolara duga i za mnoge zemlje to bi bio samo njihov problem. Međutim, u slučaju SAD to postaje svačiji problem, pa tako i evropski.

Ovog meseca troškovi zaduživanja vlada širom sveta dostigli su najviši nivo u poslednjih nekoliko godina. Sve je to odraz zabrinutosti da su rat, demografski pad i nepredvidive posledice tehnoloških promena američke javne finansije doveli blizu tačke pucanja.

Teme za vas

Evropske vlade moraju da se takmiče sa Vašingtonom za globalnu štednju, pa ni Evropska unija (EU) ne može ostati pošteđena posledica.

Osim što je američko Ministarstvo finansija sve zaduženije, i američki tehnološki giganti ove godine su pozajmili stotine milijardi dolara u potrazi za bogatstvom koje, kako očekuju, treba da donese veštačka inteligencija.

Merilo za cenu duga u Evropi je nemačka desetogodišnja obveznica, čiji je prinos ove nedelje dostigao najviši nivo od 2011. godine. To je usledilo nakon sličnog razvoja događaja na američkom tržištu, gde je prinos na 30-godišnje državne obveznice dostigao najviši nivo u poslednjih 19 godina.

Rezultat je da će mnoge vlade u EU nakon leta osetiti pritisak da povećaju poreze ili smanje javnu potrošnju, posebno prilikom izrade budžeta za 2027. godinu.

Situaciju dodatno komplikuje činjenica da Francusku, Španiju i Italiju narednih godina očekuju politički ciklusi i glasanja.

"Vreme je da se očiste Augijeve štale u koje su se pretvorile francuske javne finansije nakon deset godina makronizma", poručila je na društvenim mrežama Marin Le Pen, ne istakavši kako to namerava da učini.

francuska političarka Marin Le Pen /Foto: Tanjug/AP

Propust Francuske da poslednjih godina popravi trend rasta budžetskog deficita narušio je poverenje investitora. Zbog toga je ta zemlja posebno osetljiva na promene, odnosno rast troškova refinansiranja.

U poslednjih 20 godina mnoge evropske zemlje nagomilale su dugove zbog niza kriza, od finansijske i pandemijske do energetske. Istovremeno rastu izdaci za zdravstvo i penzije.

Prosečni javni dug u evrozoni porastao je sa 66 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) 2007. godine na 88 odsto prošle godine. Međutim, dok je Evropska centralna banka držala kamatnu stopu oko nule, što je trajalo 13 godina, upravljanje troškovima kamata nije predstavljalo poseban izazov.

U ovoj deceniji troškovi kamata za Pariz mogli bi se više nego učetvorostručiti – sa 30 milijardi evra 2020. na 124 milijarde evra 2030. godine. Taj novac bi u drugim okolnostima mogao biti uložen u bolnice, zelenu tranziciju, jačanje odbrane ili čak smanjenje poreza.

Predstojeći izborni ciklusi u više evropskih zemalja uvek se pokažu važnim za javne finansije.

U slučaju Italije i Španije situacija zasad nije tako ozbiljna kao u Francuskoj. Italijanske nove obveznice nemaju mnogo veću cenu nego pre deset godina, dok je Španija kroz imigraciju povećala broj ljudi koji će u budućnosti nositi teret javnog duga. Očekuje se da će španski javni dug ove godine pasti ispod 100 odsto BDP-a.

Ipak, postoji konsenzus da je Evropa zasad daleko od nove dužničke krize. Ukupni budžetski deficit evrozone dvostruko je niži nego u SAD-u, a od 2010. godine uvedeni su mehanizmi koji bi trebalo da zatvore institucionalne i regulatorne propuste koji su doprineli krizi javnog duga.

Ipak, određena zabrinutost postoji, posebno zbog situacije u Francuskoj.

"Postoji potencijalno opasna zona u kojoj se kriza može, ali i ne mora dogoditi, u zavisnosti od raspoloženja investitora. S obzirom na naš dug i deficit, verovatno smo ušli u tu zonu", rekao je za Politiko bivši glavni ekonomista Međunarodnog monetarnog fonda Olivije Blanšar.

(Telegraf Biznis/Financije.hr)