Švajcarske vrućine udarile na proizvodnju sira: Zrenje traži hladnoću, a hlađenje košta

Evropa se ovog leta u više navrata suočila sa neverovatnim toplotnim talasima i temperaturama iznad 40 stepeni.

U par navrata vrelina nije zaobišla ni oblast Alpa, a temperatura na severu Švajcarske, u Bazelu dostigla je rekordnih 40 stepeni.

Teme za vas

Foto: Shutterstock/Vereshchagin Dmitry

Visoke letnje temperature ne stvaraju probleme samo ljudima i poljoprivredi, posledice osećaju i proizvođači sira i kačkavalja. Vreline koje su ovog leta zahvatile i Švajcarsku dodatno otežavaju proces proizvodnje i zrenja, koji zahteva strogo kontrolisane uslove.

U objektima u kojima sirevi zru temperatura mora da bude niska i stabilna, a često ne sme da prelazi 12 stepeni. Kada spoljne temperature tokom leta budu znatno više, prirodno održavanje takvih uslova postaje gotovo nemoguće. Zato su proizvođači prinuđeni da koriste klima-uređaje i rashladne sisteme kako bi održali potrebnu temperaturu.

To donosi i dodatne troškove. Rashladni sistemi tokom vrelih dana rade gotovo neprekidno, što povećava potrošnju električne energije, a samim tim i ukupne troškove proizvodnje. Pored skuplje struje, veća je i potreba za održavanjem opreme i kontrolom uslova u prostorijama za zrenje.

Poseban problem je što zrenje sira nije proces koji može jednostavno da se ubrza ili prilagodi vremenskim prilikama. Temperatura i vlažnost moraju pažljivo da se kontrolišu kako bi se dobio proizvod odgovarajućeg ukusa, mirisa, teksture i kvaliteta.

Tako visoke letnje temperature postaju još jedan izazov za proizvođače. Klimatske promene i sve češći toplotni talasi ne utiču samo na ono što se proizvodi na njivama i pašnjacima, već i na ono što se dešava u samim mlekarskim objektima. Na kraju, povećani troškovi hlađenja i energije mogu se odraziti i na cenu sira i kačkavalja koju plaća krajnji potrošač.

(Telegraf Biznis)